Здравствена економија

С Википедије, слободне енциклопедије

Здравствена економија или здравствена економика је интердисциплинарна наука, и саставни део савременог менаџмента у систему здравствне заштите, која се бави производњом, дистрибуцијом и рационалном потрошњом у здравству. Као саставни део здравствених наука и економије и пословна администрација, она треба да обезбеди висок квалитет, иновативност и одрживост здравствене заштите и тиме обезбеди финансијску стабилност и одрживости, уз очување једнакости, приступа терапијама и избор — алокацију оскудних здравствених ресурса.[1] Утом смислу у првом плану здравствене економје је стварање ускова за оптимално коришћење ограничених здравствених буџета, Најчешћа практична примена метода здравствене економије јесте анализа одлуке на основу које се на опотималан начин уложу средства у здравствене услуге.

Начела рационалног пословања у здравству

Процес којим се планирају, организују, усмеравају, контролишу и координирају ресурси и процедуре, задовољавајући и унапређивајући потребе и потражњу за здравственим и медицинским услугама, пружањем специфиĉних и стандардизованих услуга појединицима, организацијама и заједници у циљу унапредјења целокупног друштвеног и здравственог система укљућивањем свих располоţивих привредних ресурса уз најмању цену коштања.

Проф. др V. Дицков

Историја[уреди | уреди извор]

Колико је Велика Британија потрошила на здравство у 2012. години?
Предуслови

Издвајања за здравство у Немачкој чине око 11 одсто БДП-а, у Србији 10 одсто, Словенији девет, Мађарској седам, док Хрватска и Бугарска издвајају осам одсто БДП-а за здравство. Према подацима Светске здравствене организације, Албанија, Црна Гора, Румунија и Македонија издвајају знатно мање, око шест одсто БДП-а. С обзиром на економску снагу земље, у реалним оквирима то није значајна сума, јер је са 633 долара по становнику који се издвајају за здравство, како показују последњи доступни подаци, нпр. Србија далеко испод развијених земаља, али са друге стране, издваја више него већина земаља региона

Узроци реформи у здравственим системима
  • Економске промене - светска економска криза
  • Политичке промене - промене друштвених система у бившим социјалистичким земљама и либерализација после периода конзерватизма (приватизацију предузећа у дрţавној својини, либерализација цена и напуштање дрţавних субвенција као интегрални део либерализације домаће трговине, елиминисање баријера за установљавање нових приватних предузећа и привредних организација, либерализацију финансијског тржишта, либерализацију спољне трговине (напуштање увозних квота и извозних дозвола), затварање спољнотрговинских организација у дрţавној својини, успостављање ефикасног управљања привредним, организацијама, уравнотеţење државног будţета, повећањем пореза и редуковањем потрошње јавног сектора).
  • Демографске промене - транзиција у демографским моделима
  • Епидемиолошке промене - опадање морталитета и морбидитета
  • Социокултурне промене - промене у животним стиловима, традиционалној породичној структури, вредностима и општим очекивањима
Први кораци

Све већа издвајања за здравство и све скупља производња лекова, утицала је на развој здравствене економије у Европи седамдесетих година 20.века са првим реформама здравствене заштите.[2] Од тада се почело са доношењем бројних закона о смањењу трошкова здравственог осигурања, којима је све већи број земаља у свету, између осталог, регулисао додатна плаћања у здравству — лекова и смањење субвенција за зубне протезе и друга мање значајна медицинска средства.

Перспективе

Од 70-тих година 20. века до данас непрестано се одвијају континуиране здравствене реформе у свим здравственим системима света, а здравствена економија постаје саставни део менаџмента у здравству.

Основне поставке[уреди | уреди извор]

Терминологија[уреди | уреди извор]

Здравствена економија - дефинише се као примена економских принципа и теорије на здравство и сектор здравствене заштите.

Здравствено економска евалуација / економска евалуација - дефинише се као компаративна анализа алтернативних третмана у смислу трошкова и здравствених исхода.

Фармакоекономија - дефинише се као прихватање и примена принципа и методологије здравствено економских евалуација на поље лекова и политике лекова.

Значај[уреди | уреди извор]

Основни принципи магичног четвероугла здравствене економије

Ресурсе здравствене заштите карактерише стални недостатак. Принцип ефикасности наводи да је обавезно здравствено осигурање које покрива све врсте лечења: мора бити довољно, ефективно и да економски пружа медицинске користи корисницима услуга; при чему не сме прелазити меру онога што је потребно. При томе услуге које нису неопходне или су неефикасне осигураним лицима се не могу обезбедити, и као такве оне се не одобрсавају здравственим радницима.[3]

У том контексту, задатак здравствене економије је успостављање равнотеже између медицинских могућности, њихове доступности, квалитета и правде. Здравствена економија на тај начин подржава доношење одлука у здравству заснованим на научним методама, у магичном четвероуглу здравствене економије (види слику десно).

Етика[уреди | уреди извор]

У раду здравствене економије поред економских и финансијских циљева, постоје и бројна етичка питања о правди и једнакости у савременој здравственој заштити. Здравствени економисти се зато у свом раду непрестано суочавају се са тешким задатком да ускладе економску и етичку равнотежу у својим анализама.

Циљеви[уреди | уреди извор]

Главни циљеви здравственз економије су:

  • сагледавање економских аспеката здравствене заштите,
  • овладавање приступима, моделима и методима из области здравствене економике,
  • способностима примене знања из здравствене економике у менаџерској пракси у здравству у циљу побољшања перформанси.[4]

Области[уреди | уреди извор]

Бихевиорална економија[уреди | уреди извор]

Бихевиорална економија је мулдидициплинарна област која у својој делатности комбинује економију и друге друштвене науке које више описују понашање. У страној литератури за бихевиоралну економију се користи и израз „психолошка економија“ или „економија понашања.“ Ова област економије јавила се када су економисти у свом раду почели да комбинују поред истраживања и метода из економије и истраживања из других друштвених наука, са циљем да побољшају дескриптивне вредности економске теорије.[5]

Бихевиорална економија је постигла значајан развој у послдњих петнаест година 21. века, али још увек има мали утицај на већину економских подручја. Многи економисти мисле да је то пролазан хир, али време ће показати ко је у праву.

Бихевиорална економија није посебно поље економије, већ је стил моделовања или школа мишљења заснована на примени великог подручја — економских питања у теорији потрошача, финансија, пореској политици итд.

Психолошки резултати доприносе развоју бихевиоралне економије бројним експериментима у којима је бихевиорална економија приступа а експериментална економија метода.[6]

Бихевиорална економија користи доказе из психологије и других наука како би креирала моделе ограничења рационалности, снаге воље и личног интереса и истражила њихову примену у економији. Проучавање индивидуалних разлика у рационалности и учењу је важно за разумевање интеракција социјалних и економских збивања јер умањује ефекте ограничења рационалности.

Већина истраживања је опрезно формално и више теоретски јер користи психолошке чињенице. Неуроекономија проширује психолошке резултате користећи теоретске информације које се односе на детаље о струјањима неурона.

Бихевиорална економија бави се и питањем утицаја психологије појединца и његово економско одлучивање.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Фолланд С., Гоодман А., Стано M., Тхе Ецономицс оф Хеалтх анд Хеалтх Царе, Пеарсон Едуцатион, 2004
  2. ^ Фуцхс, Вицтор Р. (1996). Ецономицс, Валуес, анд Хеалтх Царе Реформ, Америцан Ецономиц Ревиеw, 86(1), пп. 1-24
  3. ^ Корнелиа ван дер Беек, Грегор ван дер Беек: Гесундхеитсöкономик – Еинфüхрунг. Олденбоург Верлаг, Мüнцхен. 2011. ISBN 978-3-486-58686-2.
  4. ^ МцПаке Б., Норманд C., Хеалтх Ецономицс: ан Интернатионал Перспецтиве, Роутледге, 2008
  5. ^ Цамерер, C. (2001) Бехавиорал Ецономицс: Паст, Пресент, Футуре, Пасадена: Цалифорниа Институте оф Тецхнологy (Цалтецх), (стр. 1-3)
  6. ^ Арнолд, Ј. (2005) Wорк псицхологy: Ундерстандинг Хуман Бехавиоур ин тхе Wоркплаце. Прентице Халл, фоуртх едитион

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милићевић V., Илић Б., Економика пословања, Факултет организационих наука, Београд, 2009. (одабрана поглавља)
  • Крагуљ D., Економија – Основи микроекономске и макроекономске анализе, издање аутора, 2011. (одабрана поглавља)
  • Илић Б., Милићевић V., Менаџмент трошкова – стратегијски оквир, Факултет организационих наука, Београд, 2009. (одабрана поглавља)
  • Сантерре Р., Неун С., Хеалтх Ецономицс: Тхеорy, Инсигхтс, анд Индустрy Студиес, Соутх-Wестерн, Ценгаге Леарнинг, 2010
  • МцПаке Б., Норманд C., Хеалтх Ецономицс: ан Интернатионал Перспецтиве, Роутледге, 2008

Спољашње везе[уреди | уреди извор]