Злато(V) флуорид
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Zlato(V) fluorid
| |
| Други називи
Злато пентафлуорид
Пераурински флуорид | |
| Идентификација | |
| Својства | |
| AuF5 | |
| Агрегатно стање | црвени нестабилни чврсти материјал |
| Тачка топљења | 60 °C (140 °F; 333 K) (razlaže se) |
| Разлаже се | |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | орторомбна (Пнма) |
| Опасности | |
| Опасност у току рада | Корозиван, токсичан |
| Сродна једињења | |
Други катјони
|
СбФ5, БрФ5, ИФ5 |
Сродна једињења
|
АуФ3, АуФ7 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Злато(V) флуорид је неорганско једињење са формулом Ау2Ф10. Ово флуоридно једињење садржи злато у његовом највишем познатом оксидационом стању. Овај црвени маеријал се раствара у флуороводонику али се ти раствори разлажу уз ослобађање флуора.
Структура злато(V) флуорида у чврстом стању је центросиметрична са хексакоординатним златом и октаедралним аранжманом флуоридних центара на сваком центру злата. То је једини познати димерни пентафлуорид; други пентафлуориди су мономерни (П, Ас, Цл, Бр, I), тетрамерни (Нб, Та, Цр, Мо, W, Тц, Ре, Ру, Ос, Рх, Ир, Пт), или полимерни (Би, V, У).[1] У гасној фази је уочена смеша димера и тримера у односу 82:18.
Злато пентафлуорид је најјачи познати флуоридни јонски акцептор. Он премашује акцепторску тенденцију чак и антимон пентафлуорида.
Синтеза[уреди | уреди извор]
Злато(V) флуорид се може синтетисати загревањем металног злата у атмосфери кисеоника и флуора до 370 °Ц при 8 атмосфера чиме се формира диоксигенил хексафлуороаурат:[2][3]
- Ау(с) + О2(г) + 3 Ф2(г) → О2АуФ6(с)
Ова со се разлаже при 180 °Ц уз формирање пентафлуорида:
- 2 О2АуФ6(с) → Ау2Ф10 (с) + 2 О2(г) + Ф2(г)
Криптон дифлуорид је првенствено моћно оксидационо и флуоринацино средство. Он може да оксидује злато до његовог највишег познатог оксидационог стања, +5:[4]
- 7 КрФ
2 (г) + 2 Ау (с) → 2 КрФ+
АуФ−
6 (с) + 5 Кр (г)
КрФ+
АуФ−
6 се разлаже на 60 °Ц у злато(V) флуорид и гасовити криптон и флуор:[5]
- 2 КрФ+
АуФ−
6 → Ау
2Ф
10 (с) + 2 Кр (г) + 2 Ф
2 (г)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ин-Цхул Хwанг, Конрад Сеппелт "Голд Пентафлуориде: Струцтуре анд Флуориде Ион Аффинитy" Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион 2001, волуме 40, 3690-3693. . дои:10.1002/1521-3773(20011001)40:19<3690::АИД-АНИЕ3690>3.0.ЦО;2-5. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - ^ Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (II изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 0080379419.
- ^ Емелéус, Х. Ј.; Схарпе, А. Г. (1983). Адванцес ин Инорганиц Цхемистрy анд Радиоцхемистрy. Ацадемиц Пресс. стр. 83. ИСБН 0-12-023627-3.
- ^ W. Хендерсон (2000). Маин гроуп цхемистрy. Греат Бритаин: Роyал Социетy оф Цхемистрy. стр. 149. ИСБН 0-85404-617-8.
- ^ Цхарлие Хардинг; Давид Артхур Јохнсон; Роб Јанес (2002). Елементс оф тхе п блоцк. Греат Бритаин: Роyал Социетy оф Цхемистрy. стр. 94. ИСБН 0-85404-690-9.