Златоје Мартинов
Златоје Мартинов | |
---|---|
Датум рођења | 16. децембар 1953. |
Место рођења | Панчево, ФНР Југославија |
Златоје Мартинов (Панчево, 16. децембар 1953) књижевни је критичар, публициста, есејиста и прозни писац.
Објавио две збирке прича Осмех Еми Мајер (2002) и Прељубничка библија (2004), књигу есеја Херменеутика књижевне естетике (2006), антологију српске поезије за децу Свету на дар (1996),тв драму "Кобно писмо", 2016, и мноштво књижевно-теоријских чланака и критичких приказа у периодици и дневним листовима (Свеске, Багдала, Кровови, Република, Културни додатак Политике, Данас).[1]
Ван чисто књижевне области објавио и следеће књиге: Идеја, егзистенција и савремени проблеми међународног језика (1980), У подножју демократских пропилеја (2000) и етнолошко-културну студију Немачки утицај на исхрану Срба у Банату (1997), као и историју четири едиције листа Република од 1907. до 2013. Слобода као понорница (2013). 2018. године објавио је студију НДХ и Недићева Србија: сличности и разлике. Уредник је у панчевачком књижевном часопису Свеске. Стално је запослен у београдском часопису за политичка, друштвена и културна питања, Република, као главни и одговорни уредник.[2]
Члан је Међународног ПЕН центра. Живи у Београду.
Референце
[уреди | уреди извор]