Злоупотреба платних картица

С Википедије, слободне енциклопедије

Платне картице су инструмент безготовинског плаћања, који Вам омогућава плаћања роба и услуга и подизање готовине[1]. У развијеним земљама платне картице су већином преовладале у односу на плаћање готовим новцем (на пример Шведска је најближа потпуном избацивању готовог новца из употребе физичког новца[2]).

Њихово коришћење омогућава велике предности како корисницима тако и банкама. Неке од њих су: могућност подизања готовине на банкоматима, повећава се сигурност и брзина плаћања, у случају губитка картице новац је сигуран на рачуну, повећава се обим услуга корисницима од стране банке.

Врсте платних картица[уреди | уреди извор]

Основна подела платних картица:

  • Кредитна картица - чији власник може користити и средства којима у тренутку коришћења картице не располаже, али за чије коришћење има уговорен кредитни лимит, а задужење рачуна се врши у уговореним роковима, најчешће једном месечно може користити средства само до износа којим располаже на свом рачуну;
  • Дебитна картица - код којих се рачун задужује у истом тренутку када се врши исплата и чији корисник[3]

Најчешћи тип кредитних картица код нас је тзв. револвинг картица, тј. картица по којој плаћате одређени (уговорени) проценат дуга једном месечно, док се остатак преноси у следећи месец и на њега се плаћа камата. Картице такође можемо поделити и према томе ко користи платну картицу: пословне картице, које су везане за рачуне правних лица. Наше банке нуде још и Интернет картице, намењене искључиво плаћању путем Интернета, и припејд картице, које подразумевају унапред одређен износ средстава којим корисник располаже[1].

Заштита платних картица[уреди | уреди извор]

Постоје вишеструке мере заштите платних картица. На самој картици постоји заштита у виду написаног имена и презимена и својеручног потписа корисника ради идентификације. Такође, приликом приступања банкомату постоји четвороцифрен ПИН код који једино корисник зна, тако да му само он може приступити. У случају губљења картице потребно је што пре пријавити банци нестанак и картица ће одмах постати неактивна и бескорисна.

Злоупотреба платних картица[уреди | уреди извор]

Под злоупотребом платних картица подразумева се било која крађа или превара коришћењем платних картица или неког сличног механизма плаћања. Такође при злоупотреби платних картица постоји и крађа идентитета корисника.

Превара почиње или физичком крађом платне картице или угрожавањем података који су везани са рачуном платне картице, укључујући ту број рачуна или било коју информацију која је доступна трговцу приликом трансакција[4].

Украдене картице[уреди | уреди извор]

Када је платна картица украдена или изгубљена, она остаје употребљива све док власник не обавести банку о њеном губитку. Могуће је да лопов искористи картицу за неовлашћену куповину робе све док власник картице не пријави нестанак. Најчешћа мера застите на картицама је потпис власника, али је њега лако фалсификовати. Трговац може затражити личну карту купца. Најчешће преваре са украденим картицама се дешавају на бензинским пумпама, где је провера идентитета јако слаба, због тога банке и поште раде идентификацију на основу личне карте власника платне картице. У Србији на платним картицама постоји четвороцифрен ПИН код, који је увек потребан да би се користио банкомат, али приликом онлине куповине он је непотребан.

Угрожавање података на рачуну[уреди | уреди извор]

Информације о рачуну се чувају у разним форматима. На самој картици постоје име и презиме и потпис власника, бројеви рачуна, магнетна трака са подацима који су у машински читљивим подацима.

Крађа идентитета[уреди | уреди извор]

Код крађе идентитета осим новца са Вашег рачуна, краду се и Ваши лични подаци.

Превара се одвија тако што Вас, на пример, преваранти позову, најчешће знајући унапред са којом банком послујете, и "обавесте" Вас да је са Вашег рачуна потрошена енормна количина новца и да морате да платите у року од 24 сата. Ви се препаднете или почнете да паничите, али ма која да је реакција, она одговара преварантима. Кад изазову жељену реакцију код Вас, љубазно Вам кажу да се смирите и да све може да се среди и да је у ствари дошло до грешке. Ипак, да би сазнали тачно о каквој грешци се ради, тражиће Вам податке као што су: име и презиме, број картице и пин код. Наравно, тражиће и адресу и још неке податке који нису уопште битни него су само ту да Вас "увуку" у причу. Кад им дате те податке, долази до крађе идентитета.

Крађом идентитета преваранти, користећи податке са ваше кредитне картице, купују робу, плаћају рачуне, отварају рачуне у банкама и добијају чекове које користе у Ваше име… а сви рачуни долазе на Вашу картицу (односно на Ваш рачун). Последњих година ови преваранти су се извештили, па они уплаћују минимални износ на Ваш рачун, тако да банка неће реаговати јер је испоштовано минимално месечно плаћање. Ипак, Ваш рачун из месеца у месец постаје све већи, а кад приметите да Вам недостаје новац са рачуна, тешко ћете доказати да га нисте сами потрошили[5].

Скидање података[уреди | уреди извор]

Скидање је крађа података о платним картицама које се користе у легитимним трансакцијама. Криминалац може да набави број кредитне картице користећи методе копирања признаница или напредније методе, као што су коришћење малих електронских уређаја који копирају податке са картице када се нађу у блиском контакту. Најчешће се ови уређаји постављају на банкомате и невидљиви су за корисника, тако да он и није свестан да неко неовлашћено узима његове податке. Такође је могуће поставити мале уређаје на тастатуру банкомата или камеру и приликом убацивања картице, криминалац може чак доћи и до пин кода корисника. Сви овако прибављени подаци се директно шаљу бежичном конекцијом до криминалца.[6].

Кад подижете новац на банкомату, погледајте у горњи део апарата или једноставно опипајте руком да видите да ли се ту налази нешто што не би требало да буде. Ако сте открили нешто, не користите картицу. Кад укуцавате пин код (сигурносни број), прекријте руком тастатуру. Користите апарате који су близу банке и имају чуварску службу. Не бацајте рачуне у корпе за отпатке [7].

Законска регулатива пословања платним картицама[уреди | уреди извор]

Закони на основу којих се регулише пословање коришћењем платних картица у Србији су:

  1. Кривични законик Републике Србије[8]
  2. Закон о платном промету[9]
  3. Закон о банкама и другим финансијским организацијама[10]

На основу Кривичног законика Републике Србије регулишу се сва кривична дела која се односе на фалсификовање и злоупотребу платних картица, члан 225. овог закона, као и било које коришћење платних картица без покрића, члан 228, став 1 овог закона. На основу овог закона предвиђене су одговарајуће казне за учиниоце кривичних дела.

На основу закона о платном промету дефинишу се сви послови платног промета које обављају банке, члан 39. овог закона.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]