Змијски ујед

С Википедије, слободне енциклопедије

Змијски ујед
Ујед звечарке на стопалу деветогодишње девојчице у Венецуели
СпецијалностиУргентна медицина
СимптомиДве пробојне ране, црвенило, отеклина, јак бол у области убода[1][2]
КомпликацијеКрварење, затајење бубрега, јака алергијска реакција, умирање ткива око уједа, проблеми с дисањем, ампутација[1][3]
УзроциЗмије[1]
Фактори ризикаМануелни рад на отвореном (пољопривреда, шумарство, грађевина)[1][3]
ПревенцијаЗаштитна обућа, избегавање области где змије живе, не руковање змијама[1]
ЛечењеИспрање ране сапуном и водом, антивеном[1][4]
ПрогнозаЗависи од типа змије[5]
ФреквенцијаДо 5 милиона годиншње[3]
Смртност94.000–125.000 годишње[3]

Змијски ујед је повреда изазвана уједом змије, посебно отровних змија.[6] Чест знак угриза отровне змије је присуство две пробојне ране од животињских очњака.[1] Понекад се може јавити убризгавање отрова од угриза.[3] То може резултирати црвенилом, отицањем и јаким боловима у пределу ране, што може потрајати и сат времена.[1][2] Може доћи до повраћања, замагљеног вида, пецкања удова и знојења.[1][2] Већина угриза је на шакама, рукама или ногама.[2][7] Страх након угриза је чест са симптомима тахикардије и осећаја несвести.[2] Веном може да изазове крварење, затајење бубрега, озбиљну алергијску реакцију, смрт ткива око угриза, или проблеме са дисањем.[1][3] Угризи могу резултирати губитком екстремитета или другим хроничним проблемима.[3] Исход зависи од врсте змије, области тела коју је угризла, количине убризганог венома и општег здравља угризене особе.[5] Проблеми су често тежи код деце него код одраслих, због мање величине тела.[3][8][9]

Змије угризају као метод лова и као средство заштите.[10] Фактори ризика за уједе укључују мануелни рад на отвореном, као што су пољопривредне активности, шумарство и грађевинарство.[1][3] Змије које обично учествују у тровањима укључују припаднике фамилије Elapidae (попут крајтова, кобри и мамби), Viperidae и морске змије.[4] Већина змијских врста нема отров и убија свој плен тако што га стисне.[2] Отровне змије могу се наћи на свим континентима, осим на Антарктика.[10] Одређивање врсте змије која је изазвала ујед често није могуће.[4] Светска здравствена организација наводи да су угризи змија „занемарено питање јавног здравља у многим тропским и суптропским земљама”.[9]

Превенција уједа змија може укључивати ношење заштитне обуће, избегавање подручја у којима живе змије и не руковање змијама.[1] Лечење делом зависи од врсте змије.[1] Препоручује се прање рана сапуном и водом и држање уда непокретним.[1][4] Покушај исисавања отрова, резање рана ножем или коришћење турникета није препоручљиво.[1] Антивеном је ефикасан у спречавању смрти од уједа; међутим, антивеноми често имају нуспојаве.[3][11] Врста потребног антивенома зависи од врсте змије која је укључена.[4] Када је врста змије непозната, антивеном се често даје на основу врста за које се зна да се налазе у неком подручју.[4] У неким деловима света тешко је добити прави тип антивенома и то делимично доприноси томе да понекад не функционишу.[3] Додатно питање су трошкови ових лекова.[3] Антивеном има мало утицаја на подручје око самог угриза.[4] Понекад је такође потребно подржати дисање особе.[4]

Број отровних уједа змија који се јављују сваке године може бити и до пет милиона.[3] Резултат је око 2,5 милиона тровања и 20.000 до 125.000 смртних случајева.[3][10] Учесталост и тежина уједа увелико варирају у различитим деловима света.[10] Најчешће се јављају у Африци, Азији и Латинској Америци,[3] при чему су руралне области изложене у већој мери.[3][9] Смрти су релативно ретке у Аустралији, Европи и Северној Америци.[10][11][12] На пример, у Сједињеним Државама, око седам до осам хиљада људи годишње бива угризено отровним змијама (око једног на 40 хиљада људи), а умре око пет људи (око једне смрти на 65 милиона људи).[1]

Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]

Јака некроза ткива након енвеномације врсте Bothrops asper која је захтева ампутацију изнад колена. Особа је била 11-годишњи дечак, угрижен две недеље раније у Еквадору, који је био лечен само антибиотицима.[13]
Најчешћи симптоми било које врсте змијске енвеномације.[14][15][16] Међутим, постоје велике разлике у симптомима између уједа различитих врста змија.[14]

Најчешћи симптом свих убода змија је поражавајући страх, који доприноси и другим симптомима, укључујући мучнину и поврацање́, пролив, вртоглавицу, несвестице, тахикардију и хладну, влажну кожу.[2][17] Телевизија, литература и фолклор делом су одговорни за честу панику везану за змијске убоде, а људи могу бити надвладани чемерним мислима о неминовној смрти.

Суви уједи змија и они које су нанеле неотровне врсте још увек могу да нанесу тешке повреде. Постоји неколико разлога за то: место уједа змије може да постане инфектирано, при чему змијска пљувачка и очњаци понекад пружају уточиште патогеним микроорганизмима, укључујући Clostridium tetani. Инфекције често бивају пријављене при убодима поскока, чији су очњаци способни да узрокују дубоке пробојне ране. Угризи могу изазвати анафилаксу код појединих људи.

Већина убода змија, било да је змија отровна или не, имаће неки локални ефекат. Јављају се мањи болови и црвенило у преко 90 одсто случајева, мада то варира зависно од локације.[2] Угризи поскока и неких кобри могу бити изузетно болни, с тим што локално ткиво понекад постане мекано и јако натече у року од пет минута.[11] Ово подручје такође може крварити и стварати мехуриће, и на крају може доћи до некрозе ткива. Други уобичајени почетни симптоми угриза јамичарки и отровница укључују летаргију, крварење, слабост, мучнину и повраћање.[2][11] Симптоми могу временом постати опаснији по живот, прелазећи у хипотензију, тахипнеју, тешку тахикардију, тешка унутрашња крварења, измењен сензоријум, затајење бубрега и респираторно затајење.[2][11]

Угризи узроковани неким змијама, попут крајтова, коралне змије, мохавске звечарке и пегаве звечарке, наводно изазивају мало или никакав бол упркос озбиљним потенцијално опасним повредама по живот.[2] Угризене особе могу такође описати „гумени”, „минти” или „метални” укус, ако их је угризала одређена врста звечарке.[2] Пљувајуће кобре и ринкхали могу да испљуну отров у очи особе. То резултира тренутним болом, офталмопарезом, а понекад и слепоћом.[18][19]

Друге животиње[уреди | уреди извор]

Неколико животиња је стекло имунитет против отрова змија које се јављају у истом станишту.[20] Ово је документовано и код неких људи.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н „Веномоус Снакес”. У.С. Натионал Институте фор Оццупатионал Сафетy анд Хеалтх. 24. 2. 2012. Архивирано из оригинала 29. 4. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2015. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Голд, Баррy С.; Дарт, Рицхард C.; Барисх, Роберт А. (1. 4. 2002). „Битес оф веномоус снакес”. Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 347 (5): 347—56. ПМИД 12151473. дои:10.1056/НЕЈМра013477. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н „Анимал битес: Фацт схеет Н°373”. Wорлд Хеалтх Организатион. фебруар 2015. Архивирано из оригинала 4. 5. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2015. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж „Неглецтед тропицал дисеасес: Снакебите”. Wорлд Хеалтх Организатион. Архивирано из оригинала 30. 9. 2015. г. Приступљено 19. 5. 2015. 
  5. ^ а б Марx, Јохн А. (2010). Росен'с емергенцy медицине : цонцептс анд цлиницал працтице (7 изд.). Пхиладелпхиа: Мосбy/Елсевиер. стр. 746. ИСБН 9780323054720. Архивирано из оригинала 21. 5. 2015. г. 
  6. ^ „Дефинитион оф Снакебите”. www.мерриам-wебстер.цом (на језику: енглески). Приступљено 17. 6. 2019. 
  7. ^ Далеy, БЈ; Торрес, Ј (јун 2014). „Веномоус снакебитес.”. ЈЕМС : А Јоурнал оф Емергенцy Медицал Сервицес. 39 (6): 58—62. ПМИД 25109149. 
  8. ^ Педен, M. M. (2008). Wорлд Репорт он Цхилд Ињурy Превентион (на језику: енглески). Wорлд Хеалтх Организатион. стр. 128. ИСБН 9789241563574. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. 
  9. ^ а б в „Снаке антивеномс: Фацт схеет Н°337”. Wорлд Хеалтх Организатион. фебруар 2015. Архивирано из оригинала 18. 4. 2017. г. Приступљено 16. 5. 2017. 
  10. ^ а б в г д Кастуриратне, А.; Wицкремасингхе, А. Р.; де Силва, Н; Гунаwардена, НК; Патхмесwаран, А; Премаратна, Р; Савиоли, L; Лаллоо, ДГ; де Силва, ХЈ (4. 11. 2008). „Тхе глобал бурден оф снакебите: а литературе аналyсис анд моделлинг басед он регионал естиматес оф енвеноминг анд деатхс”. ПЛОС Медицине. 5 (11): е218. ПМЦ 2577696 Слободан приступ. ПМИД 18986210. дои:10.1371/јоурнал.пмед.0050218. 
  11. ^ а б в г д Гутиéррез, Јосé Марíа; Ломонте, Бруно; Леóн, Гуиллермо; Руцавадо, Алеxандра; Цхавес, Фернандо; Ангуло, Yамилетх (2007). „Трендс ин Снакебите Енвеноматион Тхерапy: Сциентифиц, Тецхнологицал анд Публиц Хеалтх Цонсидератионс”. Цуррент Пхармацеутицал Десигн. 13 (28): 2935—50. ПМИД 17979738. дои:10.2174/138161207782023784. 
  12. ^ Цхиппауx, Ј. П. (1998). „Снаке-битес: аппраисал оф тхе глобал ситуатион”. Буллетин оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион. 76 (5): 515—24. ПМЦ 2305789 Слободан приступ. ПМИД 9868843. 
  13. ^ Гутиéррез, Јосé Марíа; Тхеакстон, Р. Давид Г; Wаррелл, Давид А (2006). „Цонфронтинг тхе Неглецтед Проблем оф Снаке Бите Енвеноминг: Тхе Неед фор а Глобал Партнерсхип”. ПЛОС Медицине. 3 (6): е150. ПМЦ 1472552 Слободан приступ. ПМИД 16729843. дои:10.1371/јоурнал.пмед.0030150. 
  14. ^ а б МедлинеПлус – Снаке битес Архивирано 2010-12-04 на сајту Wayback Machine Фром Тинтиналли ЈЕ, Келен ГД, Стапцyнски ЈС, едс. Емергенцy Медицине: А Цомпрехенсиве Студy Гуиде. 6тх ед. Неw Yорк, НY: МцГраw Хилл; 2004. Упдате дате: 27 Фебруарy 2008. Упдатед бy: Степхен C. Ацоста, MD, Департмент оф Емергенцy Медицине, Портланд ВА Медицал Центер, Портланд, ОР. Ревиеw провидед бy ВериМед Хеалтхцаре Нетwорк. Алсо ревиеwед бy Давид Зиеве, MD, МХА, Медицал Дирецтор, А.D.А.M., Инц. Ретриевед он 19 марс, 2009
  15. ^ Хеалтх-царе-цлиниц.орг – Снаке Бите Фирст Аид – Снакебите Архивирано 2016-01-16 на сајту Wayback Machine Ретриевед он 21 марс, 2009
  16. ^ Снаке бите имаге еxампле ат МДцонсулт – Патиент Едуцатион – Wоундс, Цутс анд Пунцтурес, Фирст Аид фор Архивирано 2016-01-07 на сајту Wayback Machine
  17. ^ Китцхенс C, Ван Миероп L (1987). „Енвеноматион бy тхе Еастерн цорал снаке (Мицрурус фулвиус фулвиус). А студy оф 39 вицтимс”. ЈАМА. 258 (12): 1615—18. ПМИД 3625968. дои:10.1001/јама.258.12.1615. 
  18. ^ Wаррелл, Давид А.; L. Давид Ормерод (1976). „Снаке Веном Опхтхалмиа анд Блинднесс Цаусед бy тхе Спиттинг Цобра (Наја Нигрицоллис) ин Нигериа”. Тхе Америцан Јоурнал оф Тропицал Медицине анд Хyгиене. 25 (3): 525—9. ПМИД 1084700. дои:10.4269/ајтмх.1976.25.525. 
  19. ^ Исмаил M, ал-Бекаири АМ, ел-Бедаиwy АМ, Абд-ел Салам МА (1993). „Тхе оцулар еффецтс оф спиттинг цобрас: I. Тхе рингхалс цобра (Хемацхатус хаемацхатус) Веном-Индуцед цорнеал опацифицатион сyндроме”. Цлиницал Тоxицологy. 31 (1): 31—41. ПМИД 8433414. дои:10.3109/15563659309000372. 
  20. ^ Биттел, Јасон. „Тхе Анималс Тхат Веном Цан'т Тоуцх”. Смитхсониан (на језику: енглески). Приступљено 29. 5. 2018. 
  21. ^ Цоллинс, Бритт (11. 2. 2018). „Поисон пасс: тхе ман wхо бецаме иммуне то снаке веном”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). Приступљено 29. 5. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Греене, Харрy W. (1997). Снакес: Тхе Еволутион оф Мyстерy ин Натуре. Беркелеy, ЦА: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-20014-2. 
  • Степхен П., Мацкессy, ур. (2010). Хандбоок оф Веномс анд Тоxинс оф Рептилес (2нд изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-0-8493-9165-1. 
  • Валента, Јири (2010). Веномоус Снакес: Енвеноминг, Тхерапy (2нд изд.). Хауппауге, НY: Нова Сциенце Публисхерс. ИСБН 978-1-60876-618-5. 
  • Цампбелл, Јонатхан А.; Wиллиам W. Ламар. Тхе Веномоус Рептилес оф тхе Wестерн Хемиспхере. . Ithaca, NY: Cornell University Press. 2004. ISBN 978-0-8014-4141-7. 
  • Спаwлс, Степхен; Билл Бранцх. Тхе Дангероус Снакес оф Африца: Натурал Хисторy, Специес Дирецторy, Веномс анд Снакебите. Санибел Исланд, ФЛ: Ралпх Цуртис Публисхинг. 1995. ISBN 978-0-88359-029-4.
  • Сулливан ЈБ, Wингерт WА, Норрис Јр РЛ. (1995). Нортх Америцан Веномоус Рептиле Битес. Wилдернесс Медицине: Манагемент оф Wилдернесс анд Енвиронментал Емергенциес. 3: 680–709.
  • Тхорпе, Рогер С.; Wолфганг Wüстер, Анита Малхотра. Веномоус Снакес: Ецологy, Еволутион, анд Снакебите'. Оxфорд, Енгланд: Оxфорд Университy Пресс. 1996. ISBN 978-0-19-854986-4.
  • Организатион (2016). Гуиделинес фор тхе манагемент оф снакебитес (на језику: енглески). Регионал Оффице фор Соутх-Еаст Асиа, Wорлд Хеалтх Организатион. ИСБН 9789290225300. хдл:10665/249547. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zmijski_ujed&oldid=27676223”