Звезда северњача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Severnjača i sazvežđe Velikog i Malog medveda (levo). Komponente sistema snimljene Habl svemirskim teleskopom (desno).

Zvezda severnjača (lat. Polaris) je zvezda najbliža severnom nebeskom polu Zemlje (2006 godine je bila udaljena od njega 42'). Najsjanija je zvezda sazvežđa Mali medved (relativna magnituda 1,97), pa nosi i oznaku α Ursa Minoris (αUMi). Види се само са северне хемисфере, на којој је и циркумполарна. Захваљујући свом положају на ноћном небу као и релативно лакој уочљивости, користи се за оријентацију. Од Земље је удаљена 430±30 светлосних година.

Компоненте система[уреди]

Звезда северњача представља систем састављен од 3 звезде. Најсјанија је Поларис А, Цефеида F7 класе. Око Полариса А орбитирају друге две звезде – ближа Поларис Ab и даља Поларис B.

Поларис B је F3V класе и припада главном низу. Креће се на око 2400 АЈ око Полариса А, тако да се може видети и релативно малим телескопима. Открио ју је Вилхелм Хершел 1780. године.

Постојање Полариса Ab је претпостављено 1929. године анализом спектра Полариса А, а потврђено је 2006. након што је свемирски телескоп „Хабл“ снимио све три компоненте система. Поларис Ab се креће на свега 18,5 АЈ око Полариса А, због чега ју је тешко разлучити.

Новија истраживања сугеришу да је овај тројни систем заправо део развејаног отвореног звезданог јата састављеног од звезда класа А и Ф.

Употреба за оријентацију[уреди]

Северњача је тренутно звезда (односно звездани систем) најближа северном небеском полу, због чега се може користити за оријантацију. Северњача ротира око небеског пола по кругу пречника 1°,5. Због прецесије, звезда која показује север мења се кроз време, тако да је употреба αUMi као северњаче почела почетком нове ере и моћи ће се користити у ту сврху још око 2000 година.

Међутим, како Северњача није увек била овако близу северсног пола, ради прецизније оријентације одређиван је и положај β и γ Малог медведа (Кохаб и Феркад). Ради лакшег извођења корекције, конструисано је неколико инструмената (Кортезов рог, ноктурнал, поларни телескоп).

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]