Владета Поповић Пинецки

владета поповић пинецки
владета поповић пинецки
Лични подаци
Датум рођења	1911.
Место рођења	Сврљиг, Краљевина Србија
Датум смрти	17. јул 1941. (29/30 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Професија	студент медицине
Породица
Супружник	Корнелија Сенде-Поповић
Деловање
Члан КПЈ од	од пре рата
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат; Народноослободилачка борба
Служба	Интернационалне бригаде ; НОВ и ПО Југославије; 1937 — 1939. ; 1941.
Одликовања

Владета Поповић Пинецки (Сврљиг, 1911 — Београд, 17. јул 1941), студент медицине, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1911. године у Сврљигу.

Током студија на Медицинском факултету у Београду, 1931. укључио се у револуционарни студентски покрет, који је тих година био веома активан на Београдском универзитету.

Заједно са својом супругом, Коренлијом Сенде-Поповић, такође студентом медицине и другим студентима Београдског универзитета, крајем новембра 1937. упутио се у Шпанију, где се на страни Републиканске армије борио у грађанском рату. Након пораза Шпанске републике, 1939. заједно са стотинама других бораца Интернационалних бригада, налазио се по концентрационим логорима у Француској.

После повратка у земљу, био је ухапшен и затваран, због учешћа у Шпанском грађанском рату. Потом је активно радио у Техници Покрајинског комитета КПЈ за Србију.

После окупације Краљевине Југославије, 1941. активно је радио на припремању устанка. Заједно са Светозаром Вукмановићем Темпом и другим активистима, организовао је илегалну штампарију Покрајинског комитета КПЈ за Србију у Шумадијској улици (данас Булевар Ослобођења).

Током масовних хапшења комуниста, после 22. јуна и напада Немачке на Совјетски Савез, Специјална полиција је упала у кућу у којој се налазила илегална штампарија. Приликом претреса куће, агенти нису успели да открију штампарију, али је агент Ђорђе Космајац препознао Владету, бившег шпанског борца и ухапсио га. Заједно са њим ухапшени су власник куће Цирил Жужек и доктор Радомир Герић. Пошто су остали чланови илегалне штампарије били сигурни у Владету и остале, они су наставили са илегалним радом.

Владета је у Специјалној полицији био страшно мучен, али ништа није одао. Као истакнути комуниста и шпански борац, стрељан је 17. јула 1941. у Маринковој Бари, код Београда.

После рата, његови посмртни остаци су сахрањени у Алеји стрељаних родољуба 1941—1944. на Новом гробљу у Београду.

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 19. децембра 1945. постхумно је одликован Орденом заслуга за народ првог реда.

Литература[уреди | уреди извор]

Марјановић, Јован (1964). Србија у Народноослободилачкој борби — Београд. Београд: Нолит/Просвета. COBISS.SR 144402183
Београд у рату и револуцији 1941—1945. Београд: Историјски архив Београда. 1984. COBISS.SR 37352711