Зубни каменац

Зубни каменац настаје накупљањем анорганских супстанци (минерала) у плаку. Минерализација плака настаје углавном у предјелима гдје се налазе излази великих пљувачних жлијезда: паротидна жлијезда – буквално у предјелу молара, сублингвална жлијезда – лингвално у предјелу инцизива. Минерализација настаје јер је пљувачка преплављена са калцијумом (Ca). Зубни каменац је грађен у облику ламела, што доказује да настаје кроз дужи период.

Сам каменац није кариоген нити води ка пародонтитису, али бактерије и плак који се на каменцу накупљају и у њему налазе, су фактори настанка наведених болести.^[1]

Подела[уреди | уреди извор]

Субгингивални каменац
Супрагингивални каменац

Терапија[уреди | уреди извор]

Ручни инструменти:

Срп/ скалер (енгл. scaler) – само супрагингивално
Кирета – само субгингивално
Универзална кирета – субгингивално и супрагингивално
Грејси кирете (Gracey) – специјални иструменти за само једну зубну површину

Звучни и ултразвучни инструменти:

Феромагнетски – гвожђе или никл у магнетском пољу
Пиезоелектрични – кристали у електричном пољу ^[2]

Референце[уреди | уреди извор]

^ E.Hellwig: Einführung in die Zahnerhaltung, 4. izdanje Urban&Fischer. 2007. ISBN 978-3-437-05580-5.
^ Händel, Georg Fr (2005). Zahn-, Mund-, Kieferheilkunde 4. Konservierende Zahnheilkunde und Parodontologie. Thieme Georg Verlag. ISBN 978-3-13-593702-1.

Литература[уреди | уреди извор]

Händel, Georg Fr (2005). Zahn-, Mund-, Kieferheilkunde 4. Konservierende Zahnheilkunde und Parodontologie. Thieme Georg Verlag.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Плак и каменц

[r3-1] E.Hellwig: Einführung in die Zahnerhaltung, 4. izdanje Urban&Fischer. 2007. ISBN 978-3-437-05580-5.

[r2-2] Händel, Georg Fr (2005). Zahn-, Mund-, Kieferheilkunde 4. Konservierende Zahnheilkunde und Parodontologie. Thieme Georg Verlag. ISBN 978-3-13-593702-1.

[1]

[2]