Зубни каменац

С Википедије, слободне енциклопедије
Зубни каменац

Зубни каменац настаје накупљањем анорганских супстанци (минерала) у плаку. Минерализација плака настаје углавном у предјелима гдје се налазе излази великих пљувачних жлијезда: паротидна жлијезда – буквално у предјелу молара, сублингвална жлијезда – лингвално у предјелу инцизива. Минерализација настаје јер је пљувачка преплављена са калцијумом (Ca). Зубни каменац је грађен у облику ламела, што доказује да настаје кроз дужи период.

Сам каменац није кариоген нити води ка пародонтитису, али бактерије и плак који се на каменцу накупљају и у њему налазе, су фактори настанка наведених болести.[1]

Подела[уреди | уреди извор]

  • Субгингивални каменац
  • Супрагингивални каменац

Терапија[уреди | уреди извор]

Ручни инструменти:

  • Срп/ скалер (енгл. scaler) – само супрагингивално
  • Кирета – само субгингивално
  • Универзална кирета – субгингивално и супрагингивално
  • Грејси кирете (Gracey) – специјални иструменти за само једну зубну површину

Звучни и ултразвучни инструменти:

  • Феромагнетски – гвожђе или никл у магнетском пољу
  • Пиезоелектрични – кристали у електричном пољу [2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ E.Hellwig: Einführung in die Zahnerhaltung, 4. izdanje Urban&Fischer. 2007. ISBN 978-3-437-05580-5.
  2. ^ Händel, Georg Fr (2005). Zahn-, Mund-, Kieferheilkunde 4. Konservierende Zahnheilkunde und Parodontologie. Thieme Georg Verlag. ISBN 978-3-13-593702-1. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Händel, Georg Fr (2005). Zahn-, Mund-, Kieferheilkunde 4. Konservierende Zahnheilkunde und Parodontologie. Thieme Georg Verlag. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]