Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Sjajan članak

Jelena Ćetković

Jelena Ćetković (Cetinje, 21. avgust 1916 — Jajinci kod Beograda, 14. maj 1943) bila je revolucionarka, borac za prava žena, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Kao mlada krojačica prišla je radničkom pokretu i 1933. godine postala član Saveza komunsitičke omladine Jugoslavije, a 1935. godine član Komunističke partije Jugoslavije. Učestvovala je u brojnim akcijama KPJ u Podgorici, kao i u poznatim Belvederskim demonstracijama na Cetinju.

Godine 1938. preselila se u Beograd, gde je takođe učestvovala u partijskom radu, a posebno u akcijama ženskog pokreta i borbi za prava žena. Kao iskusan partijski radnik, bila je angažovana za instruktora Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju te je pomagala partijskim organizacijama u raznim mestima u Srbiji.

Na početku Narodnooslobodilačkog rata, 1941. godine bila je član Rejonskog komiteta KPJ „Centar” u Beogradu. U toku leta 1941. godine prešla je na oslobođenu teritoriju i najpre bila u jednom partizanskom odredu u istočnoj Bosni. Potom je prešla na slobodnu teritoriju Užičke republike i politički radila sa ženama na terenu Čačka i Užica.

Dobar članak

Simonida Nemanjić

Simonida Nemanjić (grč. Σιμωνις; rođena 1294, umrla posle 1345) bila je ćerka vizantijskog cara Andronika II Paleologa i peta supruga srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina.

Nakon sklapanja mira između srpskog kralja Milutina i vizantijskog cara Andronika II 1299, Andronik je ponudio Milutinu ruku svoje maloletne kćeri, kao garanciju mira i prijateljstva između dve države, načinivši Simonidu najmlađom srpskom kraljicom. Simonida je umrla posle 1345. kao monahinja. Pesnik Milan Rakić je napisao poemu „Simonida“, a Milutin Bojić je napisao dramu „Kraljeva jesen“. Asteroid 1675 Simonida koji je otkrio astronom Milorad B. Protić je dobio ime po Simonidi Nemanjić.

Simonida se rodila 1294. godine, kao jedina ćerka Irine (Jolande) od Monferata, druge supruge vizantijskog cara Andronika II Paleologa. Irina i Andronik su već imali tri sina: Jovana, Teodora i Dimitrija. Irina je imala i nekoliko pobačaja. Kada je došlo vreme da se carica ponovo porodi, po rečima istoričara Georgija Pahimera, jedna od dvorskih dama je predložila da se u toku porođaja istovremeno pred ikonama dvanaest apostola održavaju molitve i zapali po jedna sveća iste veličine. Po ovom vizantijskom običaju, novorođenče je trebalo nazvati po apostolu ispred čije ikone bi sveća poslednja dogorela. Pošto se najduže održala sveća pred ikonom sv. Petra, čije je prvobitno ime bilo Simon, devojčica je dobila ime Simonida, apsolutno, do tada unikatno ime u vizantijskoj tradiciji.

Izabrana slika

Raskrsnica u gradiću Ordino, koji se nalazi u Andori
(puna veličina: 3.943 × 2.629)

Nedavni događaji

Vesti

18. avgust — U velikom požaru u Daki prestonici Bangladeša, izgorelo je oko 15.000 domova, a 50.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.
18. avgust — Najmanje 63 osobe su poginule u bombaškom napadu na jednoj svadbi u Kabulu.
13. avgust — Na arheološkom lokalitetu kod Vitkova pronađena je Župska Venera.
10. avgust — Pet stručnjaka ruske nuklearne korporacije „Rosatom” je poginulo, a tri druge osobe su povređene u eksplozijama tokom ispitivanja tehničkih sposobnosti za raketni motor u regionu Arhangeljska.
4. avgust — U pucnjavi koja se dogodila u Dejtonu, država Ohajo, stradalo je 10 osoba a najmanje 16 ranjeno.
3. avgust — Najmanje 20 osoba je ubijeno, a više od 40 ranjeno u pucnjavi koja se dogodila u tržnom centru Volmart u gradu El Paso, Teksas.
31. jul — U eksploziji autobusa u Avganistanu poginule su 34 osobe.
30. jul — U Etiopiji je oboren svetski rekord u sadnji drveća — za samo jedan dan zasađeno je čak 350 miliona stabala.
23. jul — Boris Džonson je izabran za novog britanskog premijera.
20. jul — Osvetnici: Kraj igre (režiseri braća Ruso na slici) postao je film koji je ostvario najveću zaradu ikada nakon što je prestigao Avatara.

Druge vesti

Na današnji dan

21. avgust

1690 — Austrijski car Leopold I doneo ukaz, poznat kao „Privilegij“, kojim su Srbi na teritoriji Austrije dobili određene povlastice.
1911 — Italijanski konobar Vićenco Peruđa ukrao iz pariskog muzeja „Luvr“ sliku „Mona Liza“ Leonarda da Vinčija.
1945 — Fizičar Hari K. Daglijan, mlađi smrtonosno ozračen tokom eksperimenta sa „demonskim jezgrom“ u Nacionalnoj laboratoriji Los Alamos.
1957 — Sovjetski Savez je izvršio prvi uspešan let rakete R-7 Semjorka, prve interkontinentalne balističke rakete.
1983 — Vođa filipinske opozicije Benjino Akino ubijen po izlasku iz aviona na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD.
1986 — Limnička erupcija oblaka ugljen-dioksida iz jezera Njos u Kamerunu usmrtila je oko 1700 osoba i 3500 grla stoke u okolnim selima.
1991 — Hrvatske vlasti počele blokadu kasarni JNA u Hrvatskoj i uskratile im snabdevanje strujom, hranom i vodom.

Ostali događaji: 20. avgust ← 21. avgust → 22. avgust

Pročitajte

Zanimljivosti

Da li ste znali?

... da slepi miševi uvek skreću nalevo kada izlaze iz pećine?
... da u proseku 100 ljudi godišnje umre od gušenja hemijskim olovkama?
... da je dvoboj u Paragvaju legalan ako su obe strane dobrovoljni davaoci krvi?
... da bubašvaba može živeti do 9 dana bez glave pre nego što umre od gladi?
... da je brod HMHS Britanik, iz iste klase kao i RMS Titanik, takođe potonuo nakon što je naleteo na minu?

Druge zanimljivosti

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć viki softvera. Članke na Vikipediji može menjati svako sa pristupom internetu.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine. Trenutno Vikipedija ima više od 50,8 miliona članaka na 303 jezika, od čega preko 5,9 miliona na engleskom i preko 623.000 na srpskom jeziku.

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 248.614 korisnika otvorilo nalog, a od toga su 764 aktivna. Svi urednici su volonteri, koji udružuju napore u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.