Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Artemida (grč. Άρτεμις) je bila grčka boginja lova, divljine, kao i gospodarica i zaštitnica divljači. Ona je najverovatnije bila drevno božanstvo koje su Grci usvojili kao boginju divljine. Prema švedskom mitologu prof. Martinu Nilsonu, Artemida je bila najpopularnija grčka boginja. U klasičnoj tradiciji bila je personifikovana sa planinama, drvećem, lovom i plesom, nimfama, decom i mladunčadima životinjâ. Po mišljenju drugih, ne samo da je uživala rasprostranjenost svoga kulta (naročito u Arkadiji, Kritu, Anadoliji i Velikoj Grčkoj), nego i njegovu dugu tradiciju koja seže duboko u prošlost i predstavlja predmet rasprave mnogih lingvista, poznavalaca linearnog pisma B.

Osim toga, postoje različite teorije u pogledu porekla i uvođenja njenog kulta u Grčku. U svetskoj naučnoj literaturi, istoričari religije koji se slažu s tim često uzimaju za tu pretpostavku dokaz postojanje jedne univerzalne praistorijske gospodarice životinjâ iz koje je kasnije proizašao Artemidin kult, za razliku od onih koji ukazuju na njeno originalno krićansko ili anadolijsko poreklo.

Ceo članak 373 sjajna članka

Dobar članak

Konstantin Jireček (češ. Konstantin Josef Jireček; Beč, 24. jul 1854 — Beč, 10. januar 1918) bio je češki istoričar i univerzitetski profesor. Svoj rad je posvetio izučavanju do tada malo poznate prošlosti prošlosti balkanskih država i naroda, naročito Bugara i Srba.

U nauku ga je uveo Đuro Daničić. Kao gimnazijalac i student je objavio niz prikaza iz književnosti južnoslovenskih naroda. U Pragu je studirao istoriju, geografiju i filologiju. Doktorskom disertacijom Istorija bugarskog naroda (1876), je stekao svetsku slavu. Posebno ga je zanimalo arhivsko istraživanje. Izučavao je i prikupljao izvornu građu u dalmatinskim arhivima, naročito Dubrovnika, na čije je bogatstvo prvi skrenuo pažnju, kao i po Kneževini Bugarskoj i Istočnoj Rumeliji. U periodu (1879—1884) unapredio je prosvetnu politiku u obnovljenoj Bugarskoj, obavljajući više dužnosti u Ministarstvu prosvete. Predavao je na Univerzitetu u Pragu i potom na univerzitetu u Beču. Njegovo životno delo Istorija Srba, o političkoj i kulturnoj prošlosti Srba do 1537, rezultat višedecenijskih istraživanja, započeo je 1901, ali zbog obaveza, bolesti i prerane smrti nije uspeo da završi i objedini. Na osnovu njegovih rukopisa i arhivskih ispisa, dovršili su ga i dopunili Vatroslav Jagić i Jovan Radonić.

Ceo članak 461 dobar članak

Izabrani spisak

FK Olimpijakos sezona 2016/17. bila je 58 uzastopna sezona fudbalskog kluba Olimpijakos u Superligi Grčke, a 91 sezona od osnivanja kluba. Olimpijakos je postao prvak Grčke sedmi put zaredom, izjednačivši sopstveni rekord iz perioda od 1997. do 2003. godine, dok je osvojio 19 titulu u poslednjih 21 godinu. Postojala je mogućnost da zbog nereda u polufinalu Kupa protiv AEK-a, Olimpijakosu bude oduzeto šest bodova, na osnovu čega bi bio bodovno izjednačen sa PAOK-om, ali to se nije desilo, kažnjeni su sa četiri utakmice bez prisustva publike za narednu sezonu. U Kupu Grčke, ispao je polufinalu od AEK-a; u prvoj utakmici u Pireju izgubio je 2:1, dok je u revanšu pobijedio 1:0, ali je ispao zbog manje golova postignutih u gostima.

Ceo članak 177 izabranih spiskova

Vesti

7. decembar — Lando Moris je pobednik Formule 1 u sezoni 2025.
26. novembar — U požaru u naselju Taj Po u Hongkongu je stradalo najmanje 128 osoba.
23. novembar — Na predsedničkim izborima u Republici Srpskoj pobedio je Siniša Karan, dok je opozicija osporila rezultate izbora.
4. novembar — Najmanje 17 osoba je poginulo u požaru u staračkom domu u Tuzli, u Bosni i Hercegovini.
1. novembar — Veliki broj ljudi prisustvovao je protestnom komemorativnom skupu u Novom Sadu, na godišnjicu urušavanja nadstrešnice Železničke stanice.
21. oktobar — Sanae Takaiči je izabrana za premijera Japana i prva je žena na ovoj državnoj funkciji.
19. oktobar — Deo francuskih kraljevskih dragulja ukraden je tokom pljačke Luvra.

Ostale vesti

Na današnji dan

1914 — Narodna skupština Kraljevine Srbije usvojila je Nišku deklaraciju o ujedinjenju Južnih Slovena u zajedničku državu.
1941 — Japanski avioni napali su američku pomorsku bazu u Perl Harboru (na slici) na Havajima i uništili veliki broj aviona i brodova.
1965 — Vaseljenski patrijarh Atinagora i papa Pavle VI ukinuli su međusobnu ekskomunikaciju dve crkve kojom je 1054. počeo raskol dve hrišćanske crkave.
1975 — Indonežanska armija je ušla u Istočni Timor gde je, nakon ukidanja trovekovne portugalske kolonijalne vlasti, izbio građanski rat.
1988 — U zemljotresu u Jermeniji poginulo je više od 25.000 ljudi, 12.000 je povređeno, a pola miliona ostalo bez domova.
1991 — u Zagrebu MUP Republike Hrvatske likvidirao je srpsku porodicu Zec.
2001 — U građanskom ratu u Avganistanu talibani su predali svoje poslednje uporište Kandahar.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Da li ste znali?

… da je Dunav druga po veličini reka u Evropi?
… da je Kraljevo prethodno nosilo naziv Karanovac?
… da se svakih 5 sekundi jedna osoba zarazi virusom side (na slici)?
… da se godišnje popije 135 miliona kubika kafe i da je među tečnostima na svetskom tržištu kafa na drugom mestu, odmah iza nafte?
… da su osušene banane četiri puta hranljivije od svežih?
… da se za novogodišnje praznike u Japanu razmeni oko četiri i po milijarde čestitki?
… da su se Evropljani plašili da jedu paradajz kada se prvi put pojavio na kontinentu?

Ostale zanimljivosti

Izabrana slika

Piter Brojgel Stariji — Lovci u snegu (1565)

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 66 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 713.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 502.775 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 2.236 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Srodni projekti