Glavna strana

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
HS Cscr-featured.svg

Sjajan članak

Prvi deo — Kusača

Sićevačka klisura je deo rečne doline Nišave nastala intenzivnim usecanjem njenog vodenog toka u stensku masu, između severnih ogranaka Suve planine, i južnih ogranaka Svrljiških planina. Nalazi se 14 km istočno od Niša, između sela Prosek (nizvodno) i naselja Dolac (uzvodno). Duga je oko 17 km (15,9) i spaja Nišku kotlinu sa Belopalanačkom kotlinom. Takođe je i najkraća veza između srednjeg i donjeg Ponišavlja, odnosno između gornjeg i donjeg dela srednjeg Nišavlja.

Klisura je podeljena na dve geografske celine, gornju — Crnčansko-gradištanski kanjon, i donju — Ostrovičku klisuru. Gornji deo je uži i sličniji kanjonu (od Ostorvice do Dolaca), dok je donji (od Proseka do Ostrovice sa širokim blagim padinama. Klisura je oivičena Svrljiškim planinama sa severa i obroncima Suve planine s juga.

Kroz Sićevačku klisuru, paralelno sa Nišavom, izgrađeni su železnička pruga (1886/87) i nišavski međunarodni magistralni put (1964). Nišavska železnica koja prolazi kroz dolinske useke Sićevačke klisure deo je velike svetske železničke magistrale (LondonParizBeogradNišSofijaIstanbul), a magistralni put E-80, istočni krak Koridora 10, deo velike panevropske magistrale (SalcburgZagrebBeogradNišSofijaIstanbul), i veza preko Male Azije sa ostalim područjima sveta.

Zbog svojih geomorfoloških odlika kao i jedinstvene flore i faune, Sićevačka klisura je proglašena za Park prirode i zaštićeno područje sa značajnim ekološkim i kulturnim dobrima. „Park prirode Sićevačka klisura“ je predeo bogat prirodnim lepotama, i izuzetan je primer pojave i interakcije geoloških, geomorfoloških i hidroloških fenomena kao i biodiverziteta, i stanište više endemskih, reliktnih i retkih vrsta biljaka i životinja.

...dalje...

HSutvald2-Grey.svg

Dobar članak

Viktor Coj 1986. godine

Viktor Robertovič Coj (rus. Ви́ктор Ро́бертович Цой, kor. 빅토르 최, 21. jun 1962. godine u Lenjingradu, u Kupčinskom rejonu — 15. avgusta 1990, nedaleko od Tukumsa u letonskom dijelu SSSR) je bio jedan od najpoznatijih ruskih i sovjetskih rok muzičara 1980ih godina, vođa rok grupe „Kino“.

Počeo je da piše pjesme kad je imao 17 godina. Pjesme su uglavnom obrađivale teme poput uličnog života u Lenjingradu, ljubav i druženje sa prijateljima. Godine 1982. je upoznao svoju buduću suprugu, Marinu Igorevnu, da bi se njom oženio tri godine kasnije, 1985. godine. Iste godine, 26. avgusta, dobili su sina Sašu. Viktor je sa grupom Kino izdao ukupno 8 studijskih albuma.

Dana 15. avgusta 1990. godine, Viktor Coj je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Tukumsu, u Letoniji, nedaleko od Rige. Uticaj Viktora Coja na mlade u Rusiji je bio velik. I dan-danas se javljaju brojni grafiti posvećeni njemu i njegovom radu, organizuju koncerti u njegovo ime, a u jednoj od glavnih ulica u Moskvi, u Starom Arbatu, se nalazi veliki memorijalni zid posvećen Coju, gdje dolaze brojni njegovi poštovaoci da mu odaju počast.

...dalje...

HSBild.svg

Izabrana slika

Džam sesija, kratki mjuzikl (1942)
(puna veličina: 1.440 × 1.080)

HSAktuell.svg

Vesti

Susret Kima i Trampa u Singapuru
HSDagensdatum.svg

Na današnji dan

SMS Bajern tone
Ostali događaji: 20. jun21. jun22. jun
HSQuestion mark.png

Da li ste znali...

Nilski konj
HSSubpages.svg

Portali

Astronomija    Biografija    Biologija    Vazduhoplovstvo    Video-igre    Vojska    Geografija    Ekologija    Erotika i pornografija    Informatika i računarstvo    Istorija    Književnost    Kulinarstvo    Lingvistika    Matematika    Medicina    Muzika    Ptice    Sport    Umetnost    Fizika    Film    Hemija   

ostali portali ...

W-circle.svg

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci uz pomoć vikisoftvera.

Projekat je započet 15. januara 2001. godine i njime rukovodi nevladina i neprofitna organizacijaZadužbina Vikimedija”. U ovom trenutku Vikipedija ima više od 48,1 miliona članaka na 295 jezika, od čega je preko 5,6 miliona napisano na engleskom, a preko 607.000 na srpskom jeziku.
Text-x-generic with pencil-2.svg

Doprinosi

Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati pravila i smernice koje je usvojila zajednica.

Postoje stranice za pomoć u kojima je objašnjeno kako se započinju novi ili uređuju postojeći članci, kako se šalju i koriste slike itd. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć.
HSSamarbetecolor.svg

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 224.766 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 1.112 aktivno. Svi urednici Vikipedijinih članaka su volonteri, koji udružuju svoje napore i doprinose u okviru različitih tematskih celina.

Diskusije i komentari sadržaja članaka su dobrodošli. Stranice za razgovor se koriste za razmenu mišljenja i ukazivanje na greške, kako bi se postojeći članci učinili što boljim i sveobuhvatnijim.
HS Wiki letter w.svg

Projekti