Džainizam

Simbol džainizma

Džainizam ili đainizam, tradicinalno poznat kao džaina darma, uz hinduizam i sikizam je jedna od tri najveće indijske religije. Džainizam propisuje životni put oslobođen svakog nasilja prema bilo kom živom biću. Uz to se naglašava duhovna nezavisnost i jednakost između svih oblika života. Džaine smatraju da su nenasilje i samokontrola načini kojima se postiže oslobođenje — džaina. Postoje dve velike struje — digambaru i svetambaru. Obe propovedaju strogi asketizam, radikalno oslobođenje od materijalnog i vegetarijanstvo.

Džainizam je jedna od najstarijih religija sveta. Džainizam je nastao u 8. ili 7. veku p. n. e. u dolini reke Gang, u području koje otprilike pokriva današnja indijska država Bihar. Vernici svoju istoriju računaju kroz smenjivanje dvadeset i četiri prvobitna zagovornika njihove vere, a koje nazivaju tirtankarama (tirthankara). Poslednji od njih je Mahavira, u čijoj se eri svet trenutno nalazi. Dugi niz godina džainizam je bio državna religija indijskih država i svih ljudi Indijskog potkontinenta. Od osmog veka nove ere broj vernika je drastično opao, a većinsko stanovništvo praktikuje hinduizam ili islam.

Danas su džaine verska manjima u Indiji, sa 4,2 miliona vernika. Male ali značajne manjine odnosno imigrantske zajednice nalaze se u Belgiji, Kanadi, Hongkongu, Japanu, Singapuru i SAD. Džaine su najpismenija društvena zajednica u Indiji (sa čak 94,1% pismenih pripadnika), a njihovi spisi spadaju u najstarije u državi. Mahatma Gandi, poznat po strogom pridržavanju džainske filozofije nenasilja, bio je pristalica ove religije.

Naziv

Reč džainizam izvedena je od sanskritskog glagola džaina (pozapadnjačeno kao džain - jin) u značenju "pobednik", što je titula za džainske mudrace. Ova igra reči odnosi se na večnu borbu strasti i telesnih užitaka sa jedne i jake volje i drugih pozitivnih vrednosti koju vernici treba da poseduju kako bi dostigli džainu sa druge strane. Isti naziv nose sve osobe koje su u ovoj verskoj borbi uspešno pobedile.

Pobeda ovih učitelja nad strastima i obmanama čula omogućila im je da postignu prosvetljenje, a time oslobađanje iz kruga preporađanja, koje se opisuje kao stanje čistog blaženstva, znanja i energije. Pošto tokom svog života svaki od ovih đina osniva zajednicu monaha, monahinja i sledbenika, figurativno nazvanih "prelaskom" (sanskritski tirtha) preko bujice preporađanja, svaki od njih, takođe, nosi zajednički naziv tirthankara, "graditelj prelaza".

Istorijat

Statua Mahavire

Iako džainizam smatra da u svakom svetskom ciklusu postoji niz od 24 "graditelja prelaza", pri čemu se ciklus zamišlja kao neprekidno okretanje točka, naučnici se slažu da su jedino poslednja dva člana tog niza, Paršva i Mahavira, istorijske ličnosti. Obojica su živela u vremenu velikih društveno-političkih promena i nastajanja raznih religijskih pravaca u severnoj Indiji. Drevni pastoralni način života, organizovan oko indoarijskog kulta žrtve, a opisan i tumačen u tekstovima koji se zajednički nazivaju Vede (oko 1200-800. pre n. e.), kao i autoritet bramanske svešteničke kaste, polako su bili zamenjivani urbanizacijom i kompleksnim državnim sistemom, na čijem čelu se nalazio kralj, posednik do tada nezabeležene moći. Asketski način života kakav su vodili Paršva i Mahavira bio je uobičajeni odgovor na društvenu i intelektualnu nestabilnost toga doba.

Ne postoje zapisi iz vremena Paršve, te smo sliku o njemu prinudeni da konstruišemo na osnovu kasnijih izvora. Najverovatnije da je živeo u 8. ili 7. veku pre naše ere. Prikazivan je kao princ, slično svim drugim tirtankarama, koji su još u punoj snazi odbacili ovaj svet i, živeći kao lutajuće askete dostizali prosvetljenje. Čini se da je njegovo učenje uključivalo kosmologiju i moralni kodeks koji se zasnivao na nenasilju, nelaganju, neuzimanju bilo čega što nije dato i odustajanju od svakog poseda. Ovaj moralni kodeks, uz dodatak uzdržavanja od seksa, predstavlja pet velikih zaveta koje je Mahavira preporučivao svim đainskim asketama i on se sledi sve do danas.

Mahavira se obično shvata kao utemeljitelj džainizma, no ima više osnova da ga smatramo proširiteljem Paršvinog učenja. Tradicionalno se njegov život smešta između 599. i 527. godine pre naše ere, iako ti datumi mogu biti i nešto kasniji. Mahavirino osnovno učenje izvedeno je iz njegovog shvatanja da je sva patnja u ovom svetu izazvana nasiljem nad dušom, koja živi u telesnom obliku na svim nivoima egzistencije, te da to sputava unutrašnji duhovni potencijal svakog pojedinog bića. Način da se umanji ovo nasilje i dostigne izbavljenje od preporađanja jeste u smirivanju telesnih čula i uzdržavanju od delovanja, koliko god je to moguće, uglavnom udaljavanjem od zajednice i njenih materijalnih briga. Đainsko učenje ističe značaj nenasilja (ahimsa) za sva bića i značaj asketizma. Vegetarijanizam je kroz čitavu đainsku istoriju isto tako bio vrlo važan element.

Doktrina

Džainizam je religija koja u svoje središte stavlja ljudska bića i njihove probleme. On uči da je univerzum večan i da nema svog tvorca. Iako bogovi postoje u čitavom nizu nebesa smeštenih iznad sveta ljudi, oni nemaju uticaja na njega i sami će jednoga dana prestati da budu bogovi, te se ponovo roditi.

Đainsko učenje opisuje da je stvarnost sastavljena od dve kategorije: dživa - to jest duša (koju u izvornom obliku karakterišu kvaliteti potpunog znanja, energije i blaženstva); i nedživa, to jest atomi (osnovni kvaliteti su im kretanje i mirovanje) i eter, koji zajedno čine materijalni svet, tamnicu džive. Džainizam podučava duhovnom putu kojim duša uspeva da pobegne od uticaja karme (koju duši privlače dela nasilja) i oslobodi se iz kruga preporađanja.

Nenasilje (ahimsa)

Glavni članak: Ahimsa u Đainizmu

Slika sa porukom Ahiṃsā Paramo Dharma ('nenasilje je najviša vrlina ili religija')

Šaka sa točkom na dlanu simbolizuje Ahimsu u Džainizmu. Svet u sredini je ahimsa. Točak predstavlja dharmačakru, što predstavlja odlučnost da se zaustavi saṃsāra ('transmigracija') putem neprestane potrage za istinom i nenasiljem.

Princip ahimse (nenasilja ili nepovređivanja) je fundamentalno načelo džainizma. Veruje se da osoba mora da napusti sve nasilne aktivnosti, i bez takve posvećenosti nenasilju, sva verska ponašanja su bezvredna. U đainskoj teologiji, nije bitno koliko korektno ili defanzivno nasilje može da bude, osoba ne sme da ubije bilo koje biće, i „nenasilje je jedna od najviših religioznih dužnosti”.

Đainski tekstovi kao što su Skaranga Sutra i Tatvartasutra navode da osoba mora da se odrekne svog ubijanja živih bića, bilo malih ili velikjih, pokretnih ili nepokretnih. Njihova teologija uči da se ne sme ubiti bilo koje živo biće, niti prouzrokovati nečije ubistvo, niti se složiti sa bilo kakvim ubijanjem direktno ili indirektno. Štaviše, džainizam naglašava nenasilje protiv svih bića ne samo u akciji, već i u govoru i u mislima. Navodi se da umesto mržnje ili nasilja protiv bilo koga, „sva živa bića moraju pomoći jedni drugima”. Nasilje negativno utiče i uništava dušu, naročito kada je nasilje učinjeno sa namerom, mržnjom ili bezbrižnošću, ili kada se indirektno uzrokuje ili pristane na ubijanje ljudskog ili neljudskog živog bića.

Ideja o poštovanju nenasilja (ahimsa) je prisutna u hinduističkim i budističkim kanonskim tekstovima, i moguće je da ona vodi preklo iz starijih bramanskih vedskih razmišljanja. Međutim, ni jedna druga indijska religija nije razvila doktrinu nenasilja i njegovih implikacija u svakodnevnom životu u meri u kojoj je to slučaj sa džainizmom.

Neki đainski naučnici interpretirali su teološku osnovu o nenasilju kao najvišoj verskoj dužnosti da se „ne treba voditi zaslugom od davanja ili saosećanja sa drugim stvorenjima, niti dužnošću da se spasu sva stvorenja”, već da je ono rezultat „kontinuirane samodiscipline”, čišćenja duše koje vodi do sopstvenog duhovnog razvoja koji na kraju utiče na spasenje i oslobađanje od ponovnih rođanja. Uzrokovanje povrede bilo kojeg bića u bilo kom obliku stvara lošu karmu, što utiče na ponovno rođenje osobe, buduće blagostanje i ispaštanje.

Kasni srednjovekovni đainski učenjaci su preispitali ahimsa doktrinu kad je osoba suočena sa spoljašnjom opasnošću ili nasiljem. Na primer, oni su opravdali nasilje monaha da bi zaštitili kaluđerice. Prema Dandasu, jainskom učenjaku Đinadata Suri je pisao u vreme muslimanskih razaranja hramova i progona, da „svako ko učestvuje u religioznim delatnostima i ko je bio prisiljen da se bori i ubije nekoga nije izgubio bilo kakvu duhovnu zaslugu, već je ostvario spasenje”. Međutim, takvi primeri u đainskim spisima koji opraštaju borbu i ubijanja pod određenim okolnostima, relativno su retki.

Mnogostrana realnost (anekāntavāda)

Glavni članak: Anekantavada

Drugi glavni princip džainizma je anekantavada ili anekantatva. Reč anekāntavāda je izvedena iz anekānta („ne jednostranost”, „mnogostranost”, ili „mnogostrukost”) i vada (doktrina, način).

Doktrina anekantavada navodi da su istina i stvarnost složeni i uvek imaju više aspekata. Stvarnost se može iskusiti, ali nije je moguće potpuno izraziti jezikom. Čovekov pokušaj komuniciranja je Naya, objašnjen kao „delimičan izraz istine”. Jezik nije istina, već sredstvo i pokušaj iskazivanja istine. Iz istine, prema Mahaviri, jezik vraća, a ne obrnuto. Može se iskusiti istina ukusa, ali se ne može u potpunosti izraziti taj ukus kroz jezik. Svaki pokušaj izražavanja tog iskustva je syāt, ili valjan „u nekom pogledu”, ali to i dalje ostaje „možda, samo jedna nepotpuna perspektiva”. Na isti način, duhovne istine su složene, imaju višestruke aspekte, a jezik ne može izraziti njihov pluralitet, ali kroz napor i odgovarajuću karmu mogu se doživeti.

Anekantavada premisa džainizma je drevna, što je evidentno po njenom pominjanju u budističkim tekstovima kao što je Samanafala Suta. Đain Agamas sugeriše da je Mahavirin pristup pružanja odgovora na sva metafizičko filozofska pitanja bilo „kvalifikovano da” (syāt). Ovi tekstovi identifikuju anekantavada doktrinu kao jednu od ključnih razlika između učenja Mahavire i Bude. Buda je poučavao središnji put, odbacujući krajnosti odgovora „to jeste” ili „to nije” na metafizička pitanja. Mahavira, u kontrastu s njim, učio je svoje sledbenike da prihvate oba odgoroa, „to jeste” i „to nije”, sa „možda” kvalifikacijom i sa spremnošću za razumevanjem apsolutne realnosti. Syādvāda (logičko predviđanje) i nayavāda (epistemološka perspektiva) džainizma proširuju koncept anekantavade. Syādvāda preporučuje izražavanje anekante putem prefiksiranje epita syād svakoj frazi ili izrazu koji opisuju „permanentno postojanje”. Nema Boga kreatora u džainizmu; postojanje nema ni početak niti kraj, a trajno biće je koncepcionisano kao jiva (duša) i ajiva (materija) unutar dualističkog okvira anekantavade.

U savremenim vremenima, prema Polu Dandasu, doktrinu anekantavada mnoge džaine tumače da je namenjena da „promoviše univerzalnu religioznu toleranciju”, i učenje „pluralnosti” i „benignog odnosa prema drugim [etičkom, verskim] pozicijama”. Ovo je problematično i pogrešno tumačenje đainskih istorijskih tekstova i Mahavirovog učenja, navodi Dandas. „Mnogostranost, višeperspektivnost” učenja Mahavire su doktrina o prirodi apsolutne stvarnosti i ljudske egzistencije, i to se ponekad naziva i doktrinom „neapsolutizma”. Međutim, to nije doktrina o tolerisanju i odobravanju aktivnosti kao što su žrtvovanja i ubijanja životinja za hranu, niti nasilja nad nevernicima ili bilo kojim drugim živim bićem kao „možda opravdanim” činom. Pet zaveta za đainske monahe i monahinje, na primer, su strogi zahtevi, i ne postoji „možda” ili „to je samo jedna perspektiva” o njima. Slično tome, od davnina je džainizam koegzistirao je s budizmom i hinduizmom, prema Dandasu, ali je džainizam bio veoma kritičan prema sistemima znanja i ideologijama svojih rivala, i obratno.

Galerija

• 
  indijski hram Rankpur
• 
  indijski hram Rankpur
• 
  vernici koji se mole
• 
  umetnost i pismo

Vidi još

• Zastava džainizma

Literatura

• Dundas, Paul (2002). The Jains. Routledge. ISBN 978-0-415-26605-5. 
• Glasenapp, Helmuth Von (1999). Jainism: An Indian Religion of Salvation. Delhi: Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1376-2. Arhivirano iz originala 14. 12. 2021. g. Pristupljeno 12. 02. 2017. 
• Sangave, Vilas Adinath (2006). Aspects of Jaina religion (5 izd.). Bharatiya Jnanpith. ISBN 978-81-263-1273-3. 
• Flügel, Peter (2012). „Jainism”. Ur.: Anheier, Helmut K.; Juergensmeyer, Mark. Encyclopedia of Global Studies. Sage. 
• Alberts, Wanda (2007). Integrative Religious Education in Europe: A Study-of-Religions Approach. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-097134-7. 
• Appleton, Naomi (2016). Shared Characters in Jain, Buddhist and Hindu Narrative: Gods, Kings and Other Heroes. Taylor & Francis. ISBN 978-1-317-05574-7. 
• Arora, Udai Prakash, Udayana 
• Arunachalam, M., ur. (1981), Aintām Ulakat Tamil̲ Mānāṭu-Karuttaraṅku Āyvuk Kaṭṭuraikaḷ, International Association of Tamil Research 
• Babb, Lawrence A. (1996). Absent Lord: Ascetics and Kings in a Jain Ritual Culture. University of California Press. ISBN 978-0-520-91708-8. 
• Bailey, William (2012). The Theological Universe. Bailey Publishing, PA. ISBN 978-1-312-23861-9. 
• Balcerowicz, Piotr (2003). Essays in Jaina Philosophy and Religion. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1977-1. 
• Balcerowicz, Piotr (2009). Jainism and the definition of religion (1st izd.). Mumbai: Hindi Granth Karyalay. ISBN 978-81-88769-29-2. 
• Balcerowicz, Piotr (2015). Early Asceticism in India: Ājīvikism and Jainism. Routledge. ISBN 978-1-317-53853-0. 
• Bartley, C. J. (2013). The Theology of Rāmānuja: Realism and Religion. Routledge. ISBN 978-1-136-85306-7. 
• Bright, P.S., ur. (2010), General Knowledge Digest, Bright publications 
• Bronkhorst, Johannes (1993). The Two Traditions of Meditation in Ancient India. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1114-0. 
• Butalia, Tarunjit Singh; Small, Dianne P., ur. (2004). Religion in Ohio: Profiles of Faith Communities. Ohio University Press. ISBN 978-0-8214-1551-1. 
• Caillat, Colette (2003a), Gleanings from a Comparative Reading of Early Canonical Buddhist and Jaina Texts, 26 (1), Journal of the International Association of Buddhist Studies 
• Caillat, Colette (2003b). Qvarnström, Olle, ur. Jainism and Early Buddhism: Essays in Honor of Padmanabh S. Jaini. Jain Publishing Company. ISBN 978-0-89581-956-7. 
• Charitrapragya, Samani (2004). Sethia, Tara, ur. Ahimsā, Anekānta, and Jaininsm. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-2036-4. 
• Chatterjee, Asim Kumar (2000). A Comprehensive History of Jainism: From the Earliest Beginnings to AD 1000. Munshiram Manoharlal. ISBN 978-81-215-0931-2. 
• Clarke, Peter; Beyer, Peter (2009). The World's Religions: Continuities and Transformations. Routledge. ISBN 978-0-203-87212-3. 
• Cort, John (1987), „Medieval Jaina Goddess Traditions”, Numen, Brill Academic Publishers, 34 (2), doi:10.1163/156852787x00047 
• Cort, John E. (1995), „The Jain Knowledge Warehouses : Traditional Libraries in India”, Journal of the American Oriental Society, 115 (1): 77, JSTOR 605310, doi:10.2307/605310 
• Cort, John E., ur. (1998). Open Boundaries: Jain Communities and Cultures in Indian History. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-3785-8. 
• Cort, John E. (2001a). Jains in the World : Religious Values and Ideology in India. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513234-2. 
• Cort, John E. (2001b). White, David Gordon, ur. Tantra in Practice. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1778-4. 
• Cort, John E. (2010). Framing the Jina: Narratives of Icons and Idols in Jain History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538502-1. 
• Cush, Denise; Robinson, Catherine; York, Michael (2012). Encyclopedia of Hinduism. Routledge. ISBN 978-1-135-18978-5. 
• Dalal, Roshen (2010a) [2006]. The Religions of India: A Concise Guide to Nine Major Faiths. Penguin books. ISBN 978-0-14-341517-6. 
• Dalal, Roshen (2010b). Hinduism: An Alphabetical Guide. Penguin Books. ISBN 978-0-14-341421-6. 
• Das, Sisir Kumar (2005). A History of Indian Literature, 500–1399: From Courtly to the Popular. Sahitya Akademi. ISBN 978-81-260-2171-0. 
• Doniger, Wendy, ur. (1999). Encyclopedia of World Religions. Merriam-Webster. ISBN 978-0-87779-044-0. 
• Dundas, Paul (2003a). „Jainism and Buddhism”. Ur.: Buswell, Robert E. Encyclopedia of Buddhism. New York: Macmillan Reference Lib. ISBN 978-0-02-865718-9. 
• Dundas, Paul (2003b). Qvarnström, Olle, ur. Jainism and Early Buddhism: Essays in Honor of Padmanabh S. Jaini. Jain Publishing Company. ISBN 978-0-89581-956-7. 
• Dundas, Paul (2006). Olivelle, Patrick, ur. Between the Empires : Society in India 300 BCE to 400 CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-977507-1. 
• Fergusson, James (1876), A History of Architecture in All Countries: From the Earliest Times to the Present Day, 3, John Murray 
• Finegan, Jack (1989). An Archaeological History of Religions of Indian Asia. Paragon House. ISBN 978-0-913729-43-4. 
• Florida, Robert E. (2005). Human Rights and the World's Major Religions: The Buddhist tradition. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-31318-9. 
• Flügel, Peter (2002). „Terapanth Svetambara Jain Tradition”. Ur.: Melton, J.G.; Baumann, G. Religions of the World: A Comprehensive Encyclopedia of Beliefs and Practices. ABC-CLIO. ISBN 978-1576072233. 
• Flügel, Peter (2003). Qvarnström, Olle, ur. Jainism and Early Buddhism: Essays in Honor of Padmanabh S. Jaini. Jain Publishing Company. ISBN 978-0-89581-956-7. 
• Flügel, Peter (2005). King, Anna S.; Brockington, John, ur. Present Lord: Simandhara Svami and the Akram Vijnan Movement (PDF). The Intimate Other: Love Divine in the Indic Religions. New Delhi: Orient Longman. ISBN 9788125028017. 
• Flügel, Peter (2006). Studies in Jaina History and Culture: Disputes and Dialogues. Routledge. ISBN 978-1-134-23552-0. 
• Fohr, Sherry (2015). Jainism: A Guide for the Perplexed. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4742-2756-8. 
• Fohr, Sherry (2015). Jainism: A Guide for the Perplexed. Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-4742-2755-1. 
• Fowler, Jeaneane D. (2012). The Bhagavad Gita: A Text and Commentary for Students. Sussex Academic Press. ISBN 978-1-84519-346-1. 
• Freiberger, Oliver (2006). Asceticism and Its Critics: Historical Accounts and Comparative Perspectives. Oxford University Press. ISBN 978-0-1997-1901-3. 
• Fujinaga, S (2003). Qvarnström, Olle, ur. Jainism and Early Buddhism: Essays in Honor of Padmanabh S. Jaini. Jain Publishing Company. ISBN 978-0-89581-956-7. 
• Gombrich, Richard (2012). Buddhist Precept & Practice. Routledge. ISBN 978-1-136-15623-6. 
• Harvey, Graham (2016). Religions in Focus: New Approaches to Tradition and Contemporary Practices. Routledge. ISBN 978-1-134-93690-8. 
• Jacobi, Hermann (1964), Muller, Max, ur., Jaina Sutras (Translation) (The Sacred Books of the East Series, Volume XXII), Motilal Banarsidass (Original: Oxford University Press) 
• Hirakawa, Akira (1993). A History of Indian Buddhism: From Śākyamuni to Early Mahāyāna. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0955-0. 
• Hiriyanna, M. (1993). Outlines of Indian Philosophy. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1086-0. 
• Jain, Champat Rai (1917), The Ratna Karanda Sravakachara, The Central Jaina Publishing House, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Champat Rai (1924) [1916], Nyaya The Science Of Thought, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Champat Rai (1929), Risabha Deva – The Founder of Jainism, Allahabad: The Indian Press Limited, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Champat Rai (1929), The Practical Dharma, The Indian Press Ltd., „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Champat Rai (1930), Jainism, Christianity and Science, Allahabad: The Indian Press, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Champat Rai (1975), The Key Of Knowledge (Third izd.), New Delhi: Today and Tomorrow's Printers, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Dulichand (1998). Thus Spake Lord Mahavir. Chennai: Sri Ramakrishna Math. ISBN 978-81-7120-825-8. 
• Jain, Jyotindra; Fischer, Eberhard (1978). Jaina Iconography. 12. Brill Publishers. ISBN 978-90-04-05259-8. 
• Jain, Kailash Chand (1991). Lord Mahāvīra and His Times. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0805-8. 
• Jain, Prof. S.A. (1992), Reality (English Translation of Srimat Pujyapadacharya's Sarvarthasiddhi) (Second izd.), Jwalamalini Trust, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2011). Acharya Umasvami's Tattvarthsutra (1st izd.). Uttarakhand: Vikalp Printers. ISBN 978-81-903639-2-1. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2012). Acharya Amritchandra's Purushartha Siddhyupaya: Realization of the Pure Self, With Hindi and English Translation. Vikalp Printers. ISBN 978-81-903639-4-5. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2013). Ācārya Nemichandra's Dravyasaṃgraha. Vikalp Printers. ISBN 978-81-903639-5-2. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2014). Acarya Pujyapada's Istopadesa – the Golden Discourse. ISBN 978-81-903639-6-9. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2015). Acarya Samantabhadra's Svayambhustotra: Adoration of The Twenty-four Tirthankara. Vikalp Printers. ISBN 978-81-903639-7-6. Arhivirano iz originala 16. 9. 2015. g. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jain, Vijay K. (2016). Ācārya Samantabhadra’s Ratnakarandaka-śrāvakācāra: The Jewel-casket of Householder's Conduct. Vikalp Printers. ISBN 978-81-903639-9-0. „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Jaini, Padmanabh (1980). Doniger, Wendy, ur. Karma and Rebirth in Classical Indian Traditions. University of California Press. ISBN 978-0-520-03923-0. 
• Jaini, Padmanabh S. (1991). Gender and Salvation: Jaina Debates on the Spiritual Liberation of Women. University of California Press. ISBN 978-0-520-06820-9. 
• Jaini, Padmanabh S. (1998) [1979]. The Jaina Path of Purification. Delhi: Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1578-0. 
• Jaini, Padmanabh S., ur. (2000). Collected Papers On Jaina Studies (First izd.). Delhi: Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1691-6. 
• Jambuvijaya, Muni (2002). Balcerowicz, Piotr; Mejor, Marek, ur. Essays in Jaina Philosophy and Religion. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1977-1. 
• Jones, Constance; Ryan, James D. (2007). Encyclopedia of Hinduism. Infobase Publishing. ISBN 978-0816054589. 
• Jansma, Rudi; Jain, Sneh Rani (2006). Introduction to Jainism. Jaipur: Prakrit Bharti Academy. ISBN 978-81-89698-09-6. 
• Johnson, W. J. (1995). Harmless Souls: Karmic Bondage and Religious Change in Early Jainism with Special Reference to Umāsvāti and Kundakunda. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1309-0. 
• Johnston, William M. (2000). Encyclopedia of Monasticism: A-L. Routledge. ISBN 978-1-57958-090-2. 
• Jones, Constance; Ryan, James D. (2006). Encyclopedia of Hinduism. Infobase Publishing. ISBN 978-0-8160-7564-5. 
• Jones, Lindsay (2005). Encyclopedia of religion. USA: Macmillan Reference. ISBN 978-0-02-865733-2. 
• Joseph, P. M. (1997). Jainism in South India. ISBN 978-81-85692-23-4. 
• Kelting, M. Whitney (2009). Heroic Wives Rituals, Stories and the Virtues of Jain Wifehood. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973679-9. 
• Koller, John M. (jul 2000), „Syādvadā as the Epistemological Key to the Jaina Middle Way Metaphysics of Anekāntavāda”, Philosophy East and West, Honolulu, 50 (3): 628, ISSN 0031-8221, JSTOR 1400182, doi:10.1353/pew.2000.0009 
• Juergensmeyer, Mark (2011). The Oxford Handbook of Global Religions. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-976764-9. 
• Klostermaier, Klaus K. (2007). A Survey of Hinduism: Third Edition. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-7082-4. 
• Kumar, Sehdev (2001). A Thousand Petalled Lotus: Jain Temples of Rajasthan: Architecture & Iconography. Abhinav Publications. ISBN 9788170173489. 
• Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: A-M. 1. The Rosen Publishing Group. ISBN 978-0-8239-3179-8. 
• Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: N-Z. 2. The Rosen Publishing Group. ISBN 978-08239-228-71. 
• Long, Jeffery D. (2009). Jainism: An Introduction. I. B. Tauris. ISBN 978-0-8577-3656-7. 
• Long, Jeffery D. (2013). Jainism: An Introduction. I. B. Tauris. ISBN 978-0-8577-1392-6. 
• Lorenzen, David N. (1978), „Warrior Ascetics in Indian History”, Journal of the American Oriental Society, 98 (1), doi:10.2307/600151 
• Mahony, William (1997). The Artful Universe: An Introduction to the Vedic Religious Imagination. State University of New York Press. ISBN 978-0791435809. 
• Markham, Ian S.; Lohr, Christy (2009). A World Religions Reader. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-7109-0. 
• Matilal, Bimal Krishna (1990). Logic, Language and Reality: Indian Philosophy and Contemporary Issues. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0717-4. 
• Matilal, Bimal Krishna (1998). Ganeri, Jonardon; Tiwari, Heeraman, ur. The Character of Logic in India. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-3739-1. 
• McFaul, Thomas R. (2006). The Future of Peace and Justice in the Global Village: The Role of the World Religions in the Twenty-first Century. Greenwood Publishing. ISBN 978-0-275-99313-9. 
• Melton, J. Gordon, ur. (2011). Religious Celebrations: An Encyclopedia of Holidays, Festivals, Solemn Observances, and Spiritual Commemorations. 1. ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-206-7. 
• Melton, J. Gordon; Baumann, Martin, ur. (2010). Religions of the World: A Comprehensive Encyclopedia of Beliefs and Practices. One: A-B (Second izd.). ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-204-3. 
• Michell, George l. (2014). Temple Architecture and Art of the Early Chalukyas: Badami, Mahakuta, Aihole, Pattadakal. Niyogi Books. ISBN 978-93-83098-33-0. 
• Mookerji, Radha Kumud (1988) [first published in 1966]. Chandragupta Maurya and his times (4th izd.). Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0433-3. 
• Mugambi, J.N.K., ur. (2010) [1990]. A Comparative Study of Religions (Second izd.). University of Nairobi Press. ISBN 978-9966-846-89-1. 
• Nesfield, John Collinson (1885), Brief View of the Caste System of the North-Western Provinces and Oudh, North-Western Provinces and Oudh Government Press 
• Olson, Carl (2014), „The conflicting themes of nonviolence and violence in ancient Indian asceticism as evident in the practice of fasting”, International Journal of Dharma Studies, Springer Nature, 1 (2), doi:10.1186/2196-8802-2-1 
• Owen, Lisa (2012). Carving Devotion in the Jain Caves at Ellora. Brill. ISBN 978-90-04-20629-8. 
• Pal, Pratapaditya (1986). Indian Sculpture: Circa 500 B.C.-A.D. 700. 1. Los Angeles Country Museum of Art, University of California Press. ISBN 978-0-87587-129-5. 
• Pande, Govind (1957). Studies in the Origins of Buddhism. Motilal Banarsidass (Reprint: 1995). ISBN 978-81-208-1016-7. 
• Pandey, Janardan (1998). Gandhi and 21st Century. ISBN 978-81-7022-672-7. 
• Pandya, Prashant H. (2014), Indian Philately Digest 
• Pechilis, Karen; Raj, Selva J., ur. (2013). South Asian Religions: Tradition and Today. Routledge. ISBN 978-0-203-07993-5. 
• Perrett, Roy W. (2013). Philosophy of Religion: Indian Philosophy. Routledge. ISBN 978-1-135-70322-6. 
• Peter, Berger (2010). The Anthropology of Values: Essays in Honour of Georg Pfeffer. India: Pearson Education. ISBN 978-81-317-2820-8. 
• Pope, George Uglow (1880), A Text-book of Indian History, W.H. Allen & Company 
• Price, Joan (2010). Sacred Scriptures of the World Religions: An Introduction. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0-8264-2354-2. 
• Raju, P. T. (1985). Structural Depths of Indian Thought. State University of New York Press. ISBN 978-0-88706-139-4. 
• Rankin, Aidan D.; Mardia, Kantilal (2013). Living Jainism: An Ethical Science. John Hunt Publishing. ISBN 978-1-78099-911-1. 
• Mishra, Susan Verma; Ray, Himanshu Prabha (2016). The Archaeology of Sacred Spaces: The Temple in Western India, 2nd Century BCE–8th Century CE. Routledge. ISBN 978-1-317-19374-6. 
• Roy, Ashim Kumar (1984), „9. History of the Digambaras”, A history of the Jainas, Gitanjali, OCLC 11604851, Arhivirano iz originala 23. 2. 2018. g., Pristupljeno 12. 2. 2018 
• Rudolph, Lloyd I.; Rudolph, Susanne Hoeber (1984). The Modernity of Tradition: Political Development in India. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-73137-7. 
• Salvadori, Cynthia (1989). Through open doors. Kenway. ISBN 978-9966-848-05-5. 
• Sangave, Vilas Adinath (1980). Jaina Community: A Social Survey (2nd izd.). Bombay: Popular Prakashan. ISBN 978-0-317-12346-3. 
• Sangave, Vilas Adinath (2001). Facets of Jainology: Selected Research Papers on Jain Society, Religion, and Culture. Mumbai: Popular Prakashan. ISBN 978-81-7154-839-2. 
• Saraswati, Dayanand (1908), An English translation of Satyarth Prakash (Reprinted in 1970) 
• Sastri, K. A. Nilakanta (1976), A history of South India from prehistoric times to the fall of Vijayanagar, Oxford University Press 
• Sethia, Tara (2004). Ahiṃsā, Anekānta and Jainism. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-2036-4. 
• Singh, Ram Bhushan Prasad (2008) [1975]. Jainism in Early Medieval Karnataka. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-3323-4. 
• Singh, Upinder (2016). A History of Ancient and Early Medieval India: From the Stone Age to the 12th Century. Pearson Education. ISBN 978-93-325-6996-6. 
• Singhvi, Laxmi Mall; Chopra, Tarun (2002), Jain temples in India and around the world, Himalayan Books 
• Shah, Umakant Premanand (1987). Jaina-rūpa-maṇḍana: Jaina iconography. Abhinav Publications. ISBN 978-81-7017-208-6. 
• Shah, Natubhai (2004). Jainism: The World of Conquerors. I. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1938-2. 
• Shah, Natubhai (1998b). Jainism: The World of Conquerors. 2. Sussex Academic Press. ISBN 978-1-898723-31-8. 
• Shaw, Jeffrey M.; Demy, Timothy J. (2017). War and Religion: An Encyclopedia of Faith and Conflict. ABC-CLIO. ISBN 978-1-61069-517-6. 
• Solomon, Robert C.; Higgins, Kathleen M. (1998). A Passion for Wisdom: A Very Brief History of Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511209-2. 
• Soni, Jayandra (1991), „Dravya, guna and paryāya in Jaina thought”, Journal of Indian Philosophy, Springer Nature, 19 (1), doi:10.1007/bf00158160 
• Spuler, Bertold (1952). Handbook of Oriental Studies. BRILL. ISBN 978-90-04-04190-5. 
• Taylor, Bron (2008). Encyclopedia of Religion and Nature. Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-4411-2278-0. 
• Titze, Kurt (1998). Jainism: A Pictorial Guide to the Religion of Non-Violence (2 izd.). Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1534-6. 
• Tukol, Justice T. K. (1976), Sallekhanā is Not Suicide (1st izd.), Ahmedabad: L.D. Institute of Indology, „ Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.” 
• Umāsvāti, Umaswami (1994). That which is (Translator: Nathmal Tatia). Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-06-068985-8. 
• Vallely, Anne (2002). Guardians of the Transcendent: An Ethnology of a Jain Ascetic Community. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-8415-6. 
• Voorst, Robert E. Van (2015). RELG: World (Second izd.). Cengage Learning. ISBN 978-1-285-43468-1. 
• Wiley, Kristi L. (2009). The A to Z of Jainism. 38. Scarecrow. ISBN 978-0-8108-6337-8. 
• Wiley, Kristi L. (2004). Historical Dictionary of Jainism. Scarecrow. ISBN 978-0-8108-6558-7. 
• Williams, Robert (1991). Jaina Yoga: A Survey of the Mediaeval Śrāvakācāras. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0775-4. 
• Winternitz, Moriz (1993). History of Indian Literature: Buddhist & Jain Literature. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0265-0. 
• Zimmer, Heinrich (1953) [1952]. Campbell, Joseph, ur. Philosophies Of India. London, E.C. 4: Routledge & Kegan Paul Ltd. ISBN 978-81-208-0739-6. 
• Zvelebil, Kamil (1992). Companion Studies to the History of Tamil Literature. BRILL Academic. ISBN 978-90-04-09365-2. 
• Agarwal, M. K. (2012). From Bharata to India (Volume 1: Chrysee the Golden izd.). iUniverse. ISBN 9781475907667. 
• Agarwal, M. K. (2013). The Vedic Core of Human History: And Truth will be the Savior. iUniverse. ISBN 9781491715956. 
• Robinson, Thomas Arthur (2006). World Religions. Hymns Ancient and Modern Ltd. ISBN 9780334040149. 

Spoljašnje veze

• "Jainism". Encyclopædia Britannica Online.
• Džainizam na sajtu Curlie