Dživa
Dživa (sanskrit: जीव jīva — „živa”[1]) hinduistički je pojam koji znači život, a u užem značenju označava besmrtnu suštinu živih bića (poput duše).
Džaine veruju da dušu nemaju samo ljudi; imaju je sve stvari, pa i sami elementi. Svaki atom sadrži vlastitu dušu, čiji je on omotač. Čitav svemir vri od njihovog života, a dimenzije im variraju u zavisnosti od tela za koje su vezane.[2]
Dživa u džainizmu[uredi | uredi izvor]
Džaine su smatrale da je stvarnost podeljena na dve oprečne grupe: na jednoj strani supstanca sa životnom snagom i svojstvom misli (dživa — živa), a na drugoj beživotna supstanca, lišena misli (adživa — neživa).[1] Principi dživa su beskonačni, ali prožimaju, iako nematerijalni, tela s kojima su spojeni, a i sami su prožeti materijom.[1] Atribut džive je inteligencija, koja se manifestuje kao opšte viđenje (daršana) ili kao posebno saznanje (džnana) i blaženstvo.[1]
Sputanost džive[uredi | uredi izvor]
Duša nije savršena pre no što se sjedini sa svetom: njena suštinska svojstva se ukazuju posle iskustva življenja i samoprevazilaženja, dakle pošto se raskine njena veza s materijom ili okov uticaja (asrava) materije na nju. Ova težnja za oslobođenjem znak je urođene čistote duše, iako se ona nalazi u zamci svoje suprotnosti. Dživa izbija iz iskonskog stanja koje se naziva nigoda, a veličina džive zavisi od tela u koje ona ulazi, uzimajući njegove proporcije.[1]
U našoj duši, dakle, postoji urođena težnja ka savršenstvu, koja je zamračena time što dušu poseduje materija. Stoga se džive dele na one sputane ciklusom rađanja i umiranja (samsarin), pod vlašću karme, i na slobodne (kevalin), koje su se oslobodile te tiranije i postale čista svetlost.[1]
Šta je uzrok susretu džive i adžive, inteligentnog i inertnog? Do njega dolazi usled priliva materije, kojim ona sputava dživu, pretvorivši se u karmu, delanje. Karma je telesna materija, sačinjena od tananih elemenata koji se stežu oko džive i zarobljavaju je, dajući joj i jednu posebnu boju.[1]
Vrste dživa[uredi | uredi izvor]
Mnoge su vrste sputanih dživa, koje se dele prema broju posedovanih čula:
- džive s jednim čulom, čulom dodira, lišene lokomotornih organa (sthavara); tu spadaju četiri elementa — zemlja, voda, vatra, vazduh — i čitavo biljno carstvo;
- džive s dva čula, dodirom i ukusom, kao što su crvi;
- džive s tri čula, dodirom, ukusom i mirisom, kao što su mravi;
- džive koje, uz tri navedena, poseduju i čulo vida, kao što su pčele, itd.;
- džive koje, pored navedenih, imaju i čulo sluha, kao sisari, ptice, čovek.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tuči, Đuzepe (1982). Istorija indijske filozofije. Beograd: NOLIT.
