Ђимешка рацка овца
| Đimeška racka ovca | |
|---|---|
| |
Pripitomljen
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | Kičmenjaci (Chordata)
|
| Klasa: | Sisari (Mammalia)
|
| Red: | Papkari (Artiodactyla)
|
| Podred: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | |
| Podvrsta: | Ovis aries strepsiceros transsylvaniensis
|
Đimeška racka ovca (mađ. Gyimesi racka juh; lat. Ovis aries strepsiceros transsylvaniensis), je jedna od originalnih nosilaca osobina tipičnih planinskih vrsta ovaca.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Današnja vrsta Đimeške racke ovce se formirala u Erdelju tokom srednjeg veka. Prvobitno nalaženje ove vrste se ograničavalo na kraj Hargita snežnika i okoline. Ovu vrstu su najviše uzgajali Sekelji i Čangoi koji žive u tim krajevima.
Stariji nazivi za ovu vrstu su bili sekačmenti (székácsmenti), korponai (korponai) i haromseki (háromszéki). Ova imena, nazivi, su proizašli po imenima mesta gde su se najviše uzgajala. U današnje vreme čista rasa ove vrste se može naći jedino u Transilvaniji, današnjoj Rumuniji i na obroncima planine Hargita odakle je ova vrsta i potekla. Zadnjih godina je oko 2.000 primeraka ove vrste izvezeno u Mađarsku tako da i tamo postoje primerci ove rase.
Osobine[uredi | uredi izvor]
Đimeška racka ovca spoljnjim izgledom dosta podceća na Mađarsku racku ovcu ali se razlikuje po svojim prirodnim osobinama. Đimeška vrsta je veoma prilagodljiva i izdržljiva. Surova priroda snežnih planinskih vrhova je nešto što je svakodnevnica za ovu vrstu. Od svih vrsta racka ovaca, đimeška ima najbolju priplodnost, vuna je dosta mekanija i čisto je bele boje, sa izuzetkom kruga oko očiju i crno-braon boje završetaka oko papaka.
Težina mužjaka se kreće između 62-86 kg, a ženke 45 do 65 kg. Ovnovi imaju pužaste rogove sa rotacijom od 1,5 do 2,25°, dok neke ženke čak i nemaju rogove.
Đimeška sorta je veoma zahvalna, ne zahteva puno nege i pažnje, izdašna je sa mlekom čak do 65 litara. Mleko se takođe prerađuje u pastirskim katunima u sir i urdu. Đimeška vrsta je takođe izdašna sa mesom čiji je ukus cenjen i sa veoma malo loja. Skoro tokom cele godine, osim u izuzetno hladnim zimama, stada su na planinama gde imaju dovoljno hrane.
Đimeška racka ovca je u Mađarskoj na listi zaštićenih vrsta.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Történelmi állatfajtáink enciklopédiája, szerk.: Tőzsér János, Bedő Sándor, Mezőgazda Kiadó, Budapest. 2003. ISBN 978-963-286-059-6.
- Jávor András – Kukovics Sándor – Dunka Béla: Régi magyar juhfajták, Mezőgazda Kiadó. 2006. ISBN 9789632863160.