Đoakino Rosini

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Đoakino Rosini
Composer Rossini G 1865 by Carjat.jpg
Puno ime Đoakino Antonio Rosini
Datum rođenja (1792-02-29)29. februar 1792.
Mesto rođenja Pezaro
 Papska država
Datum smrti 13. novembar 1868.(1868-11-13) (76 god.)
Mesto smrti Pasi
 Francuska
Veb-sajt www.fondazionerossini.org
Đoakino Rosini
Composer Rossini G 1865 by Carjat - Restoration.jpg
Đoakino Rosini, fotografija Etjena Karjata iz 1865.
Puno ime Đoakino Antonio Rosini
Datum rođenja 29. februara 1792.
Mesto rođenja Pezaro
 Papska država
Datum smrti 13. novembar 1868.(1868-11-13) (75/76 god.)
Mesto smrti Pariz
 Francuska
Dela Seviljski berberin
Viljem Tel
Otelo
Period romantizam
Uticaj Na Rosinija:
Volfgang Amadeus Mocart

Đoakino Antonio Rosini (ital. Gioacchino Antonio Rossini; 29. februara 179213. novembar 1868) je bio italijanski kompozitor koji se smatra jednim od muzičkih velikana 19. veka. Prvi put je nastupao sa 18 godina, odsvirao je Svadbeni ugovor (La cambiale di matrimonio). Napisao je 39 opera tokom svog života, od kojih su najčuvenije: „Seviljski berberin“, „Viljem Tel“, „Pepeljuga“, „Italijanka u Alžiru“ i „Otelo“. Muzički je obogatio tradicionalnu italijansku komičnu operu i značajno uticao na nekoliko generacija kompozitora među kojima su Belini i Verdi.

Pisao je još kantate, kamernu i duhovnu muziku, gde su mu najpoznatija dela s kraja karijere: Stabat Mater i Petite Messe Solennelle.

Biografija[uredi]

Rosini je rođen u porodicu muzičira u Pesaru, mali grad u Italiji koji je tada pripadao Papskoj Državi. Njegob otac, Điusepe, je bio trubač i inspektor klanica a njegova majka, Ana, je bila pevačica i ćerka pekara.

Njegov otac je podžavao Francusku Revoluciju i je sretno dočekao Napolijenovu vojsku, kada je stigla do severne Italije. Pošto je Austrija povratila stari režim, Đesepe je bio poslan u zatvor 1799. godine, gde je ostao do juna 1800. Rosinova majka ga je odvela u Bolonju, gde je pevala za lokalna pozorišta, a otac im se pridružio relativno brzo. Rosina je biše puta čuvala njegova stara baba, sa poteškoćama.

Obrazovanje[uredi]

Nekoliko godina kasnije, Rosini je počeo da uči zanat, kao kovač, u Anđelo Teseji. Ovde, Rosini je upoznao muzičara koji ga naučio kako da čita note, svira klavir i peva u doboljno dobrom maniru, što mu je pomoglo da dobije solo delove u lokalnoj crkvi. Tokom ovog vremena je počeo i da komponuje, ali uglavnom sonate.

1805. godine je prvi i poslednji put pevao na sceni, u komunalnom pozorištu, u produkciji Ferdinando Paerovog dela "Kamilja". Iste godine je napisao i svoju prvu operu, ali ona nije prikazana do Rosinijeve dvadesete godine, a do tada je već zvanično bilo prikazano pet njegovih opera.

1806. godine je počeo da uči čelo, prvo u Bolonjskom konzervatorijumu, a sledeće godine je bio primljen u časove Padra Stanisla Matei (1750-1825). Lako i brzo je savladao čelo, ali stil i ponašanje njegovog učitelja je nateralo i pomoglo Rosinijz da se oslobodi od normalnih muzičkih stilova.

Njegova poznanost i inovacija kada su u pitanju orkestri i njihovi resursi nije došla od njegovog vremena sa Mateiom, već od njegovih sati rada i slušanjem i prepisivanjem Mocartovih i Hajdnovuh kompozicija. U Bolonji je bio poznat kao "Mali Nemac", zbog njegove predanosti ka Mocartu.

Lista opera[uredi]

  • Demetrijus i Polibijus (Demetrio e Polibio, 1806)
  • Svadbeni ugovor (La cambiale di matrimonio, 1810)
  • Izuzetni nesporazum (L'equivoco stravagante)
  • Srećna prevara (L'inganno felice, 1812)
  • Kir u Vavilonu (Ciro in Babilonia, ossia La caduta di Baldassare, 1812)
  • Svilene lestvice (La scala di seta, 1812)
  • Ljubavna proba (La pietra del paragone, 1812)
  • Prilika stvara lopova, ili zamenjeni koferi (L'occasione fa il ladro, ossia Il cambio della valigia, 1812)
  • Gospodin Bruskino, ili srećom sin (Il Signor Bruschino, ossia Il figlio per azzardo, 1813)
  • Tankredi (Tancredi, 1813)
  • Italijanka u Alžiru (L'italiana in Algeri, 1813)
  • Aurelijan u Palmiri (Aureliano in Palmira, 1813)
  • Turčin u Italiji (Il turco in Italia, 1814)
  • Sigismund (Sigismondo, 1814)
  • Elizabeta, kraljica Engleske (Elisabetta, regina d'Inghilterra)
  • Torvaldo i Dorliska (Torvaldo e Dorliska, 1815)
  • Seviljski berberin (Il barbiere di Siviglia, 1816)
  • Novine (La gazzetta, 1816)
  • Otelo (Otello, ossia Il moro di Venezia, 1816)
  • Pepeljuga (La Cenerentola, ossia La bontà in trionfo, 1817)
  • Svraka kradljivica (La gazza ladra, 1817)
  • Armida (Armida, 1817)
  • Adelaida iz Burgundije (Adelaide di Borgogna, 1817)
  • Mojsije u Egiptu (Mosè in Egitto, 1818)
  • Adina, ili bagdadski kalif (Adina, o Il califfo di Bagdad, 1818)
  • Rikjardo i Zoraida (Ricciardo e Zoraide, 1818)
  • Hermiona (Ermione, 1819)
  • Eduardo i Kristina (Eduardo e Cristina, 1819)
  • Žena sa jezera (La donna del lago, 1819)
  • Bjanka i Faliero (Bianca e Falliero, o sia Il consiglio dei Tre Maometto, 1819)
  • Mehmed drugi (Maometto secondo, 1820)
  • Matilda od Šabrana (Matilde (di) Shabran, o sia Bellezza, e cuor di ferro, 1821)
  • Zelmira (Zelmira, 1822)
  • Semiramida (Semiramis, 1823)
  • Putovanje u Rems, ili Hotel kod zlatnog ljiljana (Il viaggio a Reims, ossia L'albergo del giglio d'oro, 1825)
  • Opsada Korinta (Le siege de Corinthe, 1826)
  • Ajvanho (Ivanhoé, 1826)
  • Mojsije i faraon, ili prelaz preko Crvenog mora (Moise et Pharaon, ou Le passage de la Mer Rouge, 1827)
  • Grof Ori (Le Comte Ory, 1828)
  • Viljem Tel (Guillaume Tell, premijera 1829. u Parizu)

Spoljašnje veze[uredi]