Đoakino Rosini

Đoakino Rosini
Đoakino Rosini, fotografija Etjena Karjata iz 1865. Potpis Đoakina Rosinija
Lični podaci
Puno ime	Đoakino Antonio Rosini
Datum rođenja	(1792-02-29)29. februar 1792.
Mesto rođenja	Pezaro, Papska država
Datum smrti	13. novembar 1868.(1868-11-13) (76 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Kompozitorski rad
Period	romantizam
Uticaji od	Na Rosinija: Volfgang Amadeus Mocart
Najvažnija dela	Seviljski berberin Viljem Tel Otelo

Đoakino Antonio Rosini (ital. Gioacchino Antonio Rossini; 29. februara 1792 — 13. novembar 1868) je bio italijanski kompozitor koji se smatra jednim od muzičkih velikana 19. veka. Prvi put je nastupao sa 18 godina, odsvirao je Svadbeni ugovor (La cambiale di matrimonio). Napisao je 39 opera tokom svog života, od kojih su najčuvenije: „Seviljski berberin“, „Viljem Tel“, „Pepeljuga“, „Italijanka u Alžiru“ i „Otelo“. Muzički je obogatio tradicionalnu italijansku komičnu operu i značajno uticao na nekoliko generacija kompozitora među kojima su Belini i Verdi.

Pisao je još kantate, kamernu i duhovnu muziku, gde su mu najpoznatija dela s kraja karijere: Stabat Mater i Petite Messe Solennelle.

Biografija

Rosini je rođen u porodici muzičara u Pezaru, malom gradu u Italiji koji je tada pripadao Papskoj državi. Njegov otac, Đuzepe, bio je trubač i inspektor klanica, a majka, Ana, bila je pevačica i ćerka pekara. Đuzepe je počeo da komponuje sa 12 godina.

Njegov otac je podržavao Francusku Revoluciju i sa radošću je dočekao Napoleonovu vojsku kada je stigla do severne Italije. Pošto je Austrija povratila stari režim, Đuzepe je bio poslan u zatvor 1799. godine, gde je ostao do juna 1800. Rosinijeva majka ga je odvela u Bolonju, gde je pevala za lokalna pozorišta, a otac im se pridružio relativno brzo. Rosinija je više puta čuvala njegova stara baba, sa poteškoćama.

Obrazovanje

Nekoliko godina kasnije, Rosini je počeo da uči zanat, kao kovač, u Anđelo Teseji. Ovde, Rosini je upoznao muzičara koji ga naučio kako da čita note, svira klavir i peva u prilično dobrom maniru, što mu je pomoglo da dobije mesto solo pevača u lokalnoj crkvi. Tokom ovog vremena počeo je da komponuje, i to uglavnom sonate.

Prvi i poslednji put je pevao na sceni 1805, u komunalnom pozorištu, u produkciji Ferdinando Perovog dela „Kamilja”. Iste godine je napisao svoju prvu operu, ali ona nije prikazana do Rosinijeve dvadesete godine, a do tada je već zvanično bilo prikazano pet njegovih opera.

Godine 1806. počeo je da uči čelo, prvo u Bolonjskom konzervatorijumu, a sledeće godine je bio primljen na časove Padra Stanisla Matei (1750—1825). Lako i brzo je savladao čelo, ali stil i ponašanje njegovog učitelja je nateralo i pomoglo Rosiniju da se oslobodi normalnih muzičkih stilova.

Rosinijev značaj i inovacija, kada su u pitanju orkestri i njihovi resursi, nije proizašla iz obrazovanja sa Mateiom, već se razvila slušanjem i prepisivanjem Mocartovih i Hajdnovih kompozicija. U Bolonji je bio poznat kao „mali Nemac”, zbog svoje predanosti Mocartu.

Zrelo doba

Njegova opera je prvi put izvedena na sceni u Veneciji 1810. kada je imao 18 godina. To je bila opera Svadbeni ugovor (La cambiale di matrimonio). Godine 1815. dobio je posao da piše opere i upravlja pozorištima u Napulju. U periodu 1810–1823. napisao je 34 opere za pozornice u Italiji: Venecija, Milano, Ferara, Napulj itd. Da bi proizveo ovoliko mnogo dela, Rosini je primenjivao šablonski pristup u komponovanju uvertira i često pozajmljivao elemente iz svojih ranijih opera. Tokom ovog perioda proizveo je svoje najpopularnije komične opere (opera buffa) „Italijanka u Alžiru“, „Seviljski berberin“, i „Pepeljuga“. To je bio vrhunac tradicije koju je nasledio od kompozitora Domenika Ćimaroze i Đovanija Paisjela. Komponovao je i ozbiljne opere (opera seria) poput dela „Otelo“, „Tankredi“ i „Semiramida“. Sve one su privukle pažnju svojim inovacijama u melodiji, harmonijskoj i instrumentalnoj boji, i dramskoj formi. Godine 1824. napisao je delo „Putovanje u Rems” za Operu u Parizu kojom je obeleženo krunisanje kralja Šarla X. U Parizu je napisao još dve revizije ranijih italijanskih opera, i 1829. svoju poslednju operu „Viljem Tel“.

Rano povlačenje iz sveta opere

Činjenica da Đoakino Rosini nije više komponovao za operu u poslednjih 40 godina života nikada nije jasno objašnjena. Verovatni razlozi su bili loše zdravlje, bogatstvo koje je stekao, i nova moda velikih opera, poput onih koje je komponovao Đakomo Mejerber. Od ranih 1830-ih do 1855, kada je napustio Pariz i vratio se u Bolonju, Rosini je malo komponovao. Po povratku u Pariz, postao je poznati gost muzičkih salona subotom, za koje je pisao zabavne muzičke komade (Péchés de vieillesse). Neki od gostiju ovih salona bili su Franc List, Anton Rubinštajn, Đuzepe Verdi, Đakomo Mejerber i Jozef Joahim. Poslednja značajna Rosinijeva kompozicija bila je Petite Messe Solennelle iz 1863. Umro je u Parizu iste godine.

Lista opera

• Demetrijus i Polibijus (Demetrio e Polibio, 1806)
• Svadbeni ugovor (La cambiale di matrimonio, 1810)
• Izuzetni nesporazum (L'equivoco stravagante)
• Srećna prevara (L'inganno felice, 1812)
• Kir u Vavilonu (Ciro in Babilonia, ossia La caduta di Baldassare, 1812)
• Svilene lestvice (La scala di seta, 1812)
• Ljubavna proba (La pietra del paragone, 1812)
• Prilika stvara lopova, ili zamenjeni koferi (L'occasione fa il ladro, ossia Il cambio della valigia, 1812)
• Gospodin Bruskino, ili srećom sin (Il Signor Bruschino, ossia Il figlio per azzardo, 1813)
• Tankredi (Tancredi, 1813)
• Italijanka u Alžiru (L'italiana in Algeri, 1813)
• Aurelijan u Palmiri (Aureliano in Palmira, 1813)
• Turčin u Italiji (Il turco in Italia, 1814)
• Sigismund (Sigismondo, 1814)
• Elizabeta, kraljica Engleske (Elisabetta, regina d'Inghilterra)
• Torvaldo i Dorliska (Torvaldo e Dorliska, 1815)
• Seviljski berberin (Il barbiere di Siviglia, 1816)
• Novine (La gazzetta, 1816)
• Otelo (Otello, ossia Il moro di Venezia, 1816)
• Pepeljuga (La Cenerentola, ossia La bontà in trionfo, 1817)
• Svraka kradljivica (La gazza ladra, 1817)
• Armida (Armida, 1817)
• Adelaida iz Burgundije (Adelaide di Borgogna, 1817)
• Mojsije u Egiptu (Mosè in Egitto, 1818)
• Adina, ili bagdadski kalif (Adina, o Il califfo di Bagdad, 1818)
• Rikjardo i Zoraida (Ricciardo e Zoraide, 1818)
• Hermiona (Ermione, 1819)
• Eduardo i Kristina (Eduardo e Cristina, 1819)
• Žena sa jezera (La donna del lago, 1819)
• Bjanka i Faliero (Bianca e Falliero, o sia Il consiglio dei Tre Maometto, 1819)
• Mehmed drugi (Maometto secondo, 1820)
• Matilda od Šabrana (Matilde (di) Shabran, o sia Bellezza, e cuor di ferro, 1821)
• Zelmira (Zelmira, 1822)
• Semiramida (Semiramis, 1823)
• Putovanje u Rems, ili Hotel kod zlatnog ljiljana (Il viaggio a Reims, ossia L'albergo del giglio d'oro, 1825)
• Opsada Korinta (Le siege de Corinthe, 1826)
• Ajvanho (Ivanhoé, 1826)
• Mojsije i faraon, ili prelaz preko Crvenog mora (Moise et Pharaon, ou Le passage de la Mer Rouge, 1827)
• Grof Ori (Le Comte Ory, 1828)
• Viljem Tel (Guillaume Tell, premijera 1829. u Parizu)

Literatura

• Bartlet, M. Elizabeth C. (2003). „From Rossini to Verdi”. Ur.: Charlton, David. The Cambridge Companion to Grand Opera. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64683-3. 
• Blanning, Tim (2008). The Triumph of Music. London: Allen Lane. ISBN 978-1-846-14178-2. 
• Budden, Julian (1971). The Operas of Verdi, volume 1. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-304-31058-6. 
• Caeyers, Jan (2012). Beethoven: Der einsame Revolutionär (na jeziku: German). Munich: C. H. Beck. ISBN 978-3-406-63128-3. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Charlton, David; Trevitt, John (1980). „Paris §VI: 1789–1870”. Ur.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 14. London: Macmillan. str. 208—219. ISBN 978-0-333-23111-1. 
• Conway, David (2012). Jewry in Music. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-316-63960-3. 
• Dean, Winton (1980). „Opera, §III, 2, vi-ix: France – opéra comique”. Ur.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 13. London: Macmillan. str. 575—580. ISBN 978-0-333-23111-1. 
• Gallo, Denise (2012). Gioachino Rossini: A Research and Information Guide (second izd.). New York and London: Routledge. ISBN 978-0-415-99457-6. 
• Gerhard, Anselm (1998). The Urbanization of Opera. Prevod: Whittall, Mary. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-8032-9765-4. 
• Gossett, Philip; Brauner, Patricia (1997). „Rossini”. Ur.: Holden, Amanda. The Penguin Opera Guide. London: Penguin. ISBN 978-0-14-051385-1. 
• Heine, Heinrich (2008) [1837]. Florentine Nights. New York: Mondial. ISBN 978-1-59569-101-9. 
• Hughes, Spike (1956). Great Opera Houses. London: Weidenfeld and Nicolson. OCLC 250538809. 
• Hurd, Michael; Scholes, Percy (1991) [1979]. The Oxford Junior Companion to Music. London: Chancellor Press. ISBN 978-1-85152-109-8. 
• Kendall, Alan (1992). Gioacchino Rossini: The Reluctant Hero. London: Victor Gollancz. ISBN 978-0-575-05178-2. 
• Letellier, Robert (1999). The Diaries of Giacomo Meyerbeer Vol. 1: 1791–1839. London: Associated University Presses. ISBN 978-0-8386-3789-0. 
• Michotte, Edmond (1968). Weinstock, Herbert, ur. Richard Wagner's visit to Rossini in Paris (1860) and An Evening at Rossini's in Beau-Sejour (Passy) 1858. Prevod: Weinstock, Herbert. Chicago: University of Chicago Press. OCLC 976649175. 
• Osborne, Charles (1994). The Bel Canto Operas of Rossini, Donizetti, and Bellini. Portland: Amadeus Press. ISBN 978-0-931340-71-0. 
• Osborne, Richard (1993) [1986]. Rossini. London: Dent. ISBN 978-0-460-86103-8. 
• Osborne, Richard (2004). „Rossini's life”. Ur.: Senici, Emanuele. The Cambridge Companion to Rossini. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00195-3. 
• Osborne, Richard (2007). Rossini (second izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-518129-6. 
• Robinson, Michael F. (1980). „Opera, §II, 3: Italy – 18th-century comedy”. Ur.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 13. London: Macmillan. str. 558—561. ISBN 978-0-333-23111-1. 
• Rosselli, John (1991). Music and Musicians in Nineteenth-Century Italy. Portland, ON: Amadeus Press. ISBN 978-0-931340-40-6. 
• Servadio, Gaia (2003). Rossini. London: Constable. ISBN 978-1-84119-478-3. 
• Schwartz, Daniel W. (1990). „Rossini: a psychoanalytic approach to 'The great renunciation'”. Ur.: Feder, Stuart; Karmel, Richard L.; Pollock, George H. Psychoanalytic Explorations in Music. Madison, Conn: International Universities Pres. ISBN 978-0-8236-4407-0. 
• Senici, Emanuele (2004). „Note on the text”. Ur.: Senici, Emanuele. The Cambridge Companion to Rossini. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00195-3. 
• Shaw, Bernard (1981). Laurence, Dan H., ur. The Bodley Head Bernard Shaw: Shaw's Music: Volume 1, 1876-1890. London: The Bodley Head. ISBN 978-0-370-30247-8. 
• Stendhal (1824). Memoirs of Rossini. London: T. Hookham. OCLC 681583367. 
• Taruskin, Richard (2010). Music in the Nineteenth Century. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538483-3. 
• Till, Nicholas (1983). Rossini: His Life and Times. Tunbridge Wells and New York: Midas Books and Hippocrene Books. ISBN 978-0-88254-668-1. 
• Toye, Francis (1947) [1934]. Rossini: A Study in Tragi-Comedy. New York: Knopf. OCLC 474108196. 
• Wagner, Richard (1995). Opera and Drama. Prevod: Ellis, W. Ashton. Lincoln (NE) and London: University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-9765-4. 
• Walker, Alan (1988). Franz Liszt Volume I: The Virtuoso Years 1811–1847. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-15278-0. 
• Walton, Benjamin (2007). Rossini in Restoration Paris. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-17237-0. 
• Wangermée, Robert (1980). „Thalberg, Sigismond (Fortuné François)”. Ur.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 18. London: Macmillan. str. 723—724. ISBN 978-0-333-23111-1. 

Časopisi i članci

• Ashbrook, William (novembar 1989). „Reviewed Work: Messa per Rossini: la storia, il testo, la musica by Michele Girardi, Pierluigi Petrobelli”. Music & Letters. 70 (4): 561—563. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Everist, Mark (maj 2005). „Il viaggio a Reims”. Music & Letters. 82 (2): 342—344. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Everist, Mark (novembar 2009). „'Il n'y a qu'un Paris au monde, et j'y reviendrai planter mon drapeau!': Rossini's Second Grand opéra”. Music & Letters. 90 (4): 636—672. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Gossett, Philip (april 1971). „The 'Candeur Virginale' of 'Tancredi'”. The Musical Times. 112 (1538): 326—329. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Johnson, Janet (1993). „Rossini in Bologna and Paris during the Early 1830s: New Letters”. Revue de Musicologie. 79 (1): 63—81. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Marvin, Roberta Montemorra (jun 1999). „Musique anodine; Album italiano by Gioachino Rossini, Marvin Tartak”. Notes, Second Series. 55 (4): 1005—1007. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Prod'homme, J. G. (januar 1931). „Rossini and His Works in France”. The Musical Quarterly. 17 (1): 110—137. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Prunières, Henry (1921). „Stendhal and Rossini”. The Musical Quarterly. 7 (1): 133—155. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Ricciardi, Simonetta (2003). „Gli oratorii di Haydn in Italia nell'Ottocento” [The oratorios of Haydn in 19th-century Italy]. Il Saggiatore musicale (na jeziku: Italian). 10 (1): 23—61. [Pretplata neophodna (pomoć)]. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Rother, Sebastian (1989). „The Son by Accident”. Il signor Bruschino (booklet). EuroArts DVD. str. 6—7. 2054968. 

Novine

• „Drury-Lane”. The Times. 3. 5. 1830. 
• Penrose, James (novembar 2017). „Rossini's Sins”. The New Criterion. 

Veb

• „Centro Italo-Americano per l'Opera”. University of Chicago. Arhivirano iz originala 24. 09. 2013. g. Pristupljeno 11. 7. 2018. 
• „La fondazione” (na jeziku: Italian). Fondazione G. Rossini. Pristupljeno 11. 7. 2018. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Rossini Opera Festival” (na jeziku: Italian). Rossini Opera Frestival (ROF). Pristupljeno 4. 1. 2019. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Performances by City: Gioachino Rossini”. Operabase. Pristupljeno 19. 7. 2018. 
• „Edmond Michotte Collection (1831–1914)”. Brussels Conservatoire. Pristupljeno 16. 1. 2019. 
• Doctor, Jennifer (2001). „Britten, ( Edward ) Benjamin”. Grove Music Online, Oxford University Press. Pristupljeno 12. 1. 2019. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Farr, Robert J. (2005). „The thirty-nine operas of Gioachino Rossini(1792–1868): A conspectus of their composition and recordings”. Musicweb International website. Pristupljeno 12. 1. 2019. 
• Gossett, Philip (2001). „Rossini, Gioachino (Antonio)”. Grove Music Online, Oxford University Press. Pristupljeno 13. 7. 2018. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Hamilton, Kenneth (1989). „The opera fantasias and transcriptions of Franz Liszt (D. Phil thesis, Oxford University)” (PDF). Oxford University Research Archive. Pristupljeno 12. 1. 2019. 
• Janka, Z. (15. 8. 2004). „Artistic creativity and bipolar mood disorder”. US National Library of Medicine National Institutes of Health. Pristupljeno 15. 7. 2018. 
• King, Robert (2006). Rossini: Petite messe solennelle (liner note). Hyperion Records. CDA67570. Pristupljeno 14. 1. 2019. 
• Nicholas, Jeremy (2008). Herz: Variations on 'Non più mesta' from Rossini's La Cenerentola Op 60 (liner note). Hyperion Records. CDA67606. Pristupljeno 14. 1. 2019. 
• Osborne, Richard (2002). „Adina [Adina, o Il califfo di Bagdad (‘Adina, or the Caliph of Baghdad’)]”. Grove Music Online, Oxford University Press. Pristupljeno 30. 12. 2018. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Osborne, Richard (2002). „Barbiere di Siviglia, Il [Almaviva, ossia L’inutile precauzione (‘Almaviva, or The Useless Precaution’)] (‘The Barber of Seville’)(ii)”. Grove Music Online, Oxford University Press. Pristupljeno 25. 12. 2018. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Osborne, Richard (2002). „Cenerentola, La [La Cenerentola, ossia La bontà in trionfo (‘Cinderella, or Goodness Triumphant’)]”. Grove Music Online, Oxford University Press. Pristupljeno 27. 12. 2018. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Osborne, Richard (2002). „Guillaume Tell(ii) [Guglielmo Tell (‘William Tell’)”. Grove Music Online, Oxford University Press. Pristupljeno 27. 12. 2018. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Osborne, Richard (2002). „Semiramide (‘Semiramis’)”. Grove Music Online, Oxford University Press. Pristupljeno 30. 12. 2018. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Robinson, Michael (2002). „Paisiello, Giovanni (opera)”. Grove Music Online, Oxford University Press. Pristupljeno 13. 7. 2018. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
• Smith, Howard (1992). Rossini: The String Sonatas (PDF) (booklet). Hyperion Records. CDH55200.  Accessed 25 December 2018.
• Stokes, Richard (2008). „Notes to Hyperion CD CDA 67647”. Hyperion Records. 
• Waterhouse, John C. G (2001). „Respighi, Ottorino”. Grove Music Online, Oxford University Press. Pristupljeno 4. 1. 2019. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 

Spoljašnje veze

• Fondazione Gioachino Rossini, Pesaro (jezik: italijanski)

• The Center for Italian Opera Studies: Rossini critical edition
• Rossini (besplatne pesme za subjekat) na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
• Free scores by Đoakino Rosini in the Choral Public Domain Library (ChoralWiki)