Đorđe Marjanović
| Đorđe Marjanović | |
|---|---|
 Ispred svoje kuće u Prčnju, 2012. godine | |
| Lični podaci | |
| Ime po rođenju | Đorđe Marjanović |
| Druga imena | Đoka |
| Datum rođenja | 30. oktobar 1931. |
| Mesto rođenja | Kučevo, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 15. maj 2021. (89 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Državljanstvo | Srbija |
| Zanimanje | pevač |
| Porodica | |
| Supružnik | 1 |
| Deca | 3 |
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 1959—2004 |
| Žanr | pop muzika |
| Instrument | vokal |
| Izdavačka kuća | PGP RTB, Jugoton |
Đorđe Đoka Marjanović (Kučevo, 30. oktobar 1931 — Beograd, 15. maj 2021) bio je jugoslovenski i srpski pevač, najpopularniji tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u SFR Jugoslaviji i Sovjetskom Savezu i, po mnogima, najveća zvezda jugoslovenske i srpske zabavne muzike.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Kučevu. Gimnaziju je završio u Požarevcu, nakon čega je u Beogradu studirao farmaciju.[1] Pošto je zapostavio studije, novac je zarađivao istovarajući vagone na železničkoj stanici, raznoseći mleko i novine, radeći kao inkasant u Radio Beogradu i statirajući u filmu "Svi na more" i predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta.[2] Prvi put je zapevao na audiciji pevača zabavne muzike koju je organizovalo Udruženje džezista Srbije, da bi u narednom periodu pevao na igrankama i zabavama u gradu. Prelomni trenutak dogodio se 1958. godine u Nišu. Duško Radančević, šef jednog malog beogradskog orkestra koji je pratio pevače i glumce, pozvao ga je da peva u pauzi između nastupa pevača zabavne i narodne muzike. Đorđe je otpevao četiri pesme - Zvižduk u osam, Plavo u plavom, Stidljiva serenada i kaubojsku pesmu iz jednog filma. Publika je fantastično reagovala, tražila bis, a Đorđe, kako je spremio samo pomenute pesme, sve ih je otpevao na bis.[3] Njegovo pojavljivanje na televiziji sa pesmom „Zvižduk u osam“ odmah se pretvorilo u opšte oduševljenje. On je bio prvi pevač zabavne muzike na prostoru Jugoslavije koji nije samo stajao za mikrofonom već je padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku.
Prva LP ploča Đorđa Marjanovića Muzika za igru (PGP RTB) pojavila se u prodaji na njegov rođendan, 30. oktobra 1959. godine. Ploča je prodata u 11.000 primeraka, u vreme kad u Jugoslaviji nije bilo više od 20.000 gramofona.[3] Druga LP ploča, pod nazivom Mustafa objavljena je 1962. godine. Omote za obe ploče oblikovao je istaknuti srpski dizajner Ljubomir Pavićević Fis. 1960. godine sa pesmama Pesma raznosača mleka i Prodavač novina učestvovao je na festivalu u Opatiji i osvojio tri nagrade. Na takmičenju Zlatni mikrofon 1961. godine u Domu sindikata, po mišljenju publike nepravedno mu je oduzeto prvo mesto i nezadovoljni „Đokisti“ su na trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića) napravili demonstracije i ulične nerede, tako da je milicija morala da interveniše. Da bi nekako smirio razbesnelu masu, Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima.
1963. godine započinje svoju karijeru u Sovjetskom Savezu, čija ga je publika prihvatila od prvog trenutka. O njegovoj popularnosti u SSSR-u najbolje govori podatak da je na stadionu "Lenjin" imao petnaest uzastopnih koncerata pevajući svake večeri pred petnaestak hiljada ljudi.[4]
Učestvovao je na gotovo svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike - Beogradsko proleće, Vaš šlager sezone, Festival Opatija, Pesma leta, Splitski festival, Zagrebački festival, kao i nekoliko puta na jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije. Na Beoviziji 2009. je nastupio zajedno sa Oskarom i sastavom Bjuti kvins u pesmi Superstar Ognjena Amidžića, Vladimira Graića i Saše Miloševića Mareta.[5]
Dana 14. aprila 1990. je doživeo moždani udar na koncertu u Melburnu (Australija) gde je bio gost Lepe Brene. Udar je doživeo na sceni dok je pevao pesmu „Mene nema ko da žali“. Posle toga jedno vreme ostao je potpuno bez govora. Kasnije mu se govor povratio u izvesnoj meri tako da može da priča ali otežano. Uprkos bolesti, na insistiranje svojih obožavalaca priređivao je koncerte gde je uglavnom pevao sa gostima i na plejbek svoje stare hitove. Pojavljivao se i na koncertima drugih pevača i kao gost na televiziji. Oprostio se od muzičke publike i publike uopšte 31. maja 2004. koncertom u centru Sava.
Povodom 75. rođendana Đorđa Marjanovića, Kulturno-obrazovni program RTS-a napravio je seriju "K'o nekad u osam" od pet epizoda o njegovom životu i karijeri, čija je promocija održana u Ruskom domu, uz prisustvo delegacija Rusije, Belorusije i Ukrajine.[6] Povodom 80. rođendana, 30. oktobra 2011. godine u Domu sindikata održan je koncert, nazvan "Milordu s ljubavlju", na kom su Đorđu u čast pevali njegovi prijatelji i kolege: Bora Đorđević, Leo Martin, Miki Jevremović, Cune Gojković, Radmila Karaklajić, Ekstra Nena, Dragana del Monako, Živan Saramandić, Oliver Njego, Dušan Svilar, Andrej Berščenko, kao i grupa Ivan i klinci iz Marjanovićevog rodnog Kučeva.[7]
Juna 2016. godine, na oduševljenje brojne publike, pojavio se na festivalu Pesma leta u Smederevu i na plejbek izveo pesme Zvižduk u osam, Romana i Nikad nije kasno.[8]
Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja, među kojima su: priznanje Nacionalni estradno-muzički umetnik Srbije (2018), Zlatni mikrofon Radio Beograda (2016), Sretenjski orden trećeg stepena (2015), Zlatna plaketa Beograda, Orden rada, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem. Predsednik SSSR Mihail Gorbačov dodelio mu je Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR.[1]
Po Srbiji su postojali klubovi obožavalaca Đorđa Marjanovića, Đokisti, koje je on redovno obilazio, rukovao se i slikao.[9] U tadašnjem Sovjetskom Savezu Đorđe je bio veoma popularan pevač. Pevao je u najvećim dvoranama i bio dočekivan sa počastima. Na jednom od tih putovanja Đorđe je upoznao i svoju suprugu Eli, sa kojom je bio u braku od 1966 do njegove smrti.[10][11] Imao je troje dece. Živeo je u Beogradu.
Marijana Dujović je o Đorđu Marjanoviću objavila biografsku knjigu „Energija slobode” 2019. godine.[12]
Preminuo je 15. maja 2021. godine. Iako se u početku ispostavilo da je umro od posledica virusa korona, njegova kći Nevena je potvrdila da je on zapravo umro od opšte slabosti, budući da je imao 89 godina.[13][14][15] Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[16]
Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]
Odlikovanja[uredi | uredi izvor]
Orden rada sa srebrnim vencem (1972)[17]
Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem- Orden rada sa srebrnim vencem (SSSR)
- Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR
Sretenjski orden trećeg stepena - za naročite zasluge u kulturnim delatnostima (2015)[18]
Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena (posthumno, 2021)[19]
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Zlatna plaketa Beograda
- Izvanredni Zlatni beočug (Kulturno - prosvetna zajednica Beograda), za životno delo, 1998.
- Zlatni melos - nagrada za životno delo, 2015.
- Zlatni mikrofon Radio Beograda, 2016.[20]
- Estradno-muzička nagrada za životno delo Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije, 2017.[21]
- Nagrada za životno delo Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije, 2018.[22]
- Priznanje "Nacionalni estradno-muzički umetnik" od Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije, 2018.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
- Prva ploča Đorđa Marjanovića prodata je u tiražu od 11.000 primeraka, u vreme kad u Jugoslaviji nije bilo više od 20.000 gramofona.
- U vreme najveće popularnosti, održavao je po nekoliko uzastopnih koncerata u Domu sindikata.
- Za vreme jednog od jedanaest koncerata u Domu sindikata, Đorđu Marjanoviću je stiglo pismo sa porukom: "Molim Vas, Đorđe, izvinite, nisam u mogućnosti da dođem na Vaš koncert.". U potpisu je stajalo ime Jovanke Broz, prve dame SFRJ.[23]
- Pojavio se u nekoliko filmova i televizijskih serija, uglavnom igrajući sebe.
- Obožavatelji Đorđa Marjanovića poznati su kao "đokisti", a širom zemlje postojali su klubovi đokista.
- Veliku popularnost imao je u Sovjetskom Savezu, a o njegovim uspesima u ovoj državi pisao je i američki Newsweek.[4]
Diskografija[uredi | uredi izvor]
Festivali[uredi | uredi izvor]
- Anđelina, pobednička pesma / Nek' prođe zima, druga nagrada publike, '61
- Kiša i mi (duet sa Nadom Knežević), '61
- Stjuardesa, pobednička pesma, '62
- Male stvari, treća nagrada publike, '62
- Beograde, druga nagrada publike, '63
- Devojka moga grada, drugo mesto, 64
- Ukrašću te / Devojke (alternacija sa Zlatkom Golubovićem), treća nagrada publike'66
- Čemu laži, pobednička pesma, '67
- Dve crvene ruže, pobednička pesma, '68
- Ako ljubavi nema, drugo mesto, '69
- Od ljubavi do mržnje, '70
- Na gori raste jorgovan (Veče šansona), '70
- Za dane ljubavi, '71
- Mađioničar (sa dečjim horom "Kolibri", dečije pesme), '76
- Bela dama, crni kralj, treća nagrada publike, treća nagrada za kompoziciju i nagrada za tekst, '77
- Nikad nije kasno, druga nagrada publike, '78
- Kabare, treća nagrada za kompoziciju, '79
- Objavljujem rat, pobednička pesma, '82
- Igram svoju igru, '83
- Lubenice (Dečje beogradsko proleće), '83
- Dve crvene ruže / Nikad nije kasno, (Veče retrospektive - najvećih hitova sa festivala Beogradsko proleće), '88
Pesma leta:
- Romana, drugo mesto, '68
- Da mi je ova pamet bila, '69
- Ako me želiš draga, '71
- Grešnica, '72
- Pesma raznosača mleka, I nagrada slušalaca radio i TV stanica i pobednička pesma, '60
- Prodavač novina (alternacija sa Markom Novoselom), II nagrada žirija, III nagrada slušalaca JRT, '60
- Gledam te (alternacija sa Višnjom Korbar), '62
- Ja sam kriv (alternacija sa Živanom Milićem), '63
- Nemoj sada da me ostavljaš (duet sa Radmilom Karaklajić), '63
- Potraži me u predgrađu (alternacija sa Ladom Leskovarom), pobednička pesma, '64
- Zdravo, zdravo, '65
- Prolećni dani (alternacija sa Elvirom Voćom), '65
- Zdravo, zdravo (i ženski vokalni sekstet Admira) / Drugovi, stari drugovi (alternacija sa Dušanom Jakšićem), '66
- Nedeljom ujutro (alternacija sa Žarkom Dančuom), '67
- Galeb i gavran (alternacija sa Zlatkom Golubovićem), '68
- Ne shvaćam te, '69
- Dugi dani, kratke noći (alternacija sa Zlatkom Golubovićem), '70
Split:
- Ćakule o siromajima, prva nagrada publike i pobednička pesma, '62
- More zlato / Grade moj / Kaštelanske balature (duet sa Beti Jurković), druga nagrada žirija i druga nagrada publike, '65
- Splićanin pravi, '68
Vaš šlager sezone, Sarajevo:
- Jesenji valcer / Igra je završena, '69
- Prijatelju moj, '70
- Hiljade godina još, '71
- Ta tužna muzika, četvrto mesto, '72
Zagreb:
- Ljubav prašta sve (duet sa Beti Jurković), '61
- Svečanost, '61
- Ljiljana / Ulicama sreće, '62
- Lijepa Marija / Mi ćemo ostati (alternacija sa Gabi Novak), '63
- Dečak s kraja ulice (alternacija sa Marjanom Deržaj), '63
- Klin, '64
- Lijepo mi je kad sam s tobom / Sunce će sjati za sve ljude ovog svijeta (alternacija sa Pro arte), '68
- Prodavač uzaludnih stvari, '69
- Devojka u plavim farmerkama, '72
Jugoslovenski izbor za Evrosong:
- Reč il' dve, Ljubljana '61
- Velika ljubav, Beograd '63
- Stari kraj / Poletni vetre, 'Zagreb '65
- Najlepši dan, Beograd '66
- Ne verujem ti više, Skoplje '68
Skoplje:
- Odi, baraj, '72
Srpski izbor za Pesmu Evrovizije:
- Superstar (sa Ognjenom Amidžićem) '09
Sabor narodne muzike Srbije, Beograd:
- Nagrada nacionalnog estradno - muzičkog umetnika Srbije, 2018
Filmografija[uredi | uredi izvor]
| Godina | Naziv | Uloga |
|---|---|---|
| 1962. | Zvižduk u osam | pevač |
| 1962. | Mediteransko putovanje | |
| 1963. | Zvuci uz obalu | |
| 1963. | Detelina sa tri lista | |
| 1963. | Šest svečanih pozivnica | |
| 1963. | Dugme za peti sprat | |
| 1965. | Peva se u svetu | |
| 1966. | Rođena na Seni | pevač |
| 1967. | Zabavlja vas Mija Aleksić | |
| 1969. | Veselo veče - 20 godina | |
| 1973. | Obraz uz obraz | |
| 1973. | Naše priredbe | |
| 1976. | Čast mi je pozvati vas | |
| 1978. | Muzika moje mladosti | |
| 1979. | Sedam plus sedam | |
| 1980. | Poletarac | |
| 1980. | Mama i grešnica | |
| 1988. | Zvezdana prašina 2 | pevač |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Ko je ko u Srbiji 1991, Beograd 1991. strana 262, tekst „Marjanović S. Đorđe“
- ^ Ivačković, I. (4. 12. 2006). „Zemljotres na bini”. Novosti. Pristupljeno 5. 11. 2019.
- ^ a b „Đorđe Marjanović : Milord za sva vremena - XXZ Portal”. Arhivirano iz originala 23. 11. 2018. g. Pristupljeno 22. 11. 2018.
- ^ a b Ivačković, I. (6. 12. 2006). „Oreol svetske slave”. Novosti. Arhivirano iz originala 05. 11. 2019. g. Pristupljeno 5. 11. 2019. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć) - ^ Odabrani učesnici Beovizije 2009. Radio-televizija Srbije, 30. 1. 2009., Pristupljeno 30. 1. 2009.
- ^ Ivačković, I. (7. 12. 2006). „Koncert pun suza”. Novosti. Arhivirano iz originala 05. 11. 2019. g. Pristupljeno 6. 11. 2019. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć) - ^ „Milordu s ljubavlju”. rts. 12. 11. 2011. Pristupljeno 5. 11. 2019.
- ^ Živanović., N. (26. 6. 2016). „Marjanović nastupio na Pesmi leta: Izdao ga glas, ali ne i srce”. Novosti. Pristupljeno 5. 11. 2019.
- ^ Memoari Đorđa Marjanovića: Ko ga voli, obavezno je srećan
- ^ NAJVEĆA PODRŠKA MILORDU: Đorđe Marjanović i njegova supruga Eli proslavili 54 godine braka („Večernje novosti”, 11. decembar 2020)
- ^ Imao sam sreće da pronađem Eli („Večernje novosti”, 26. maj 2021)
- ^ Lijeskić, Biljana (31. 10. 2019). „„Energija slobode” Đorđa Marjanovića”. Politika. Pristupljeno 1. 11. 2019.
- ^ „Preminuo Đorđe Marjanović”. rts. 15. 5. 2021. Pristupljeno 15. 5. 2021.
- ^ „Preminuo Đorđe Marjanović”. Tanjug. Politika. 15. 5. 2021. Pristupljeno 16. 5. 2021.
- ^ „ĐORĐE MARJANOVIĆ NIJE UMRO OD KORONE: Ćerka otkrila od čega je preminuo legendarni pevač”. Pristupljeno 19. 5. 2021.
- ^ Sahranjen Đorđe Marjanović (B92, 21. maj 2021)
- ^ „Đorđe Marjanović: Optužen da kvari socijalističku omladinu - XXZ Portal”. Arhivirano iz originala 23. 11. 2018. g. Pristupljeno 22. 11. 2018.
- ^ RTS :: Nikolić uručio odlikovanja
- ^ „Đorđu Marjanoviću „Karađorđeva zvezda”, posthumno”. www.republika.rs/vesti/srbija. Pristupljeno 2021-06-29.
- ^ RTS :: Dan Radio Beograda
- ^ D., S. (12. 12. 2017). „Priznanja istaknutim umetnicima”. Novosti. Pristupljeno 5. 11. 2019.
- ^ N., V. (21. 3. 2018). „Bubiši nagrada za životno delo”. Novosti. Pristupljeno 5. 11. 2019.
- ^ Ivačković, I. (5. 12. 2006). „Pismo Jovanke Broz”. Novosti. Arhivirano iz originala 05. 11. 2019. g. Pristupljeno 6. 11. 2019. Nevalidan unos
|dead-url=dead(pomoć)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Đorđe Marjanović - magičan „Zvižduk u osam“, Ivan Ivačković, Večernje novosti, feljton, 5 nastavaka, 3—7. decembar 2006.
- Đorđe Marjanović na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Đorđe Marjanović (www.balkanmedia.com)
- Milord u osam („Danas“, 1. jun 2004)
- Đorđe Marjanović proslavio 75. rođendan u Ruskom domu
- Teška mi je i muzika („Blic”, 18. januar 2017)
- Oko magazin: Đorđe Marjanović - Maestro ludog srca na sajtu YouTube
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ostale | |
