Јагода (род)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jagoda
Fragaria vesca ilustracija iz Atlas des plantes de France 1891.
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Rosales
Porodica:
Rosaceae
Potporodica:
Rosoideae
Pleme:
Potentilleae
Potpleme:
Fragariinae[1]
Rod:
Fragaria

Vrste

Vidi tekst

Jagoda (lat. Fragaria) je rod skrivenosemenica iz porodice ruža (Rosaceae) s desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene u severnom umerenom pojasu, a samo jedna u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj” i razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.

Šumska jagoda
Odajanje jagode u plasteniku

Vrste[uredi | uredi izvor]

Sorte[uredi | uredi izvor]

Svetska pomološka nauka je dosad registrovala oko 20.000 sorti jagode, različitih privredno-bioloških osobina. Otuda je i sortiment jagode u svetu, pa i kod nas, vrlo dinamičan, tako da se brže menja nego u drugih voćnih vrsta. Ova brza promena, uglavnom, dolazi zbog njenog kratkog veka i stalnog stvaranja novih sorti, koje poseduju neku bolju osobinu.

Od oko pedesetak sorti jagode, koje se sada gaje u našoj zemlji, na osnovu njihovog proučavanja, preporučujemo za gajenje kao najbolje sledeće, svrstane po vremenu sazrevanja

Vrlo rane sorte[uredi | uredi izvor]

Zenga prekosa (Senga Precosa) - Proizvedena je 1960. god. u Hamburgu (Nemačka), ukrštanjem sorti 1265 x Regina. Predstavlja za sad najraniju jagodu u svetu, koja počinje da zri u prvoj polovini maja(5-8. maj)i zrenje joj se proteže do početka juna, na oko tri i po nedelje.

Plod je prosečne mase 8 grama, oblika okruglasto-srcastog, a boje vatrenocrvene. Meso ploda je polučvrsto, sočno i vrlo fino, slatkog ukusa i veoma aromatično.

Bokor je srednje bujan i prilično razgranat. Cveta rano i prilično je otporan prema mrazu. Osrednje rodnosti. U drugoj godini daje prinose 9 000-10 000kg po hektaru.

Čačanska rana - Proizvedena je u Institutu za voćarstvo u Čačku 1968. god. ukrštanjem sorti Surprise des Halles x45/7. Selekcioneri su prof. dr Arsen Stančević i dr Petar Mišić. Plod je krupan, prosečne mase 12,5 grama, Čiji je oblik koničan, a boja vatrenocrvena i naoko veoma lepa. Meso je čvrsto i bez šupljine, boje crvene, ukusa slatko-nakiselog i veoma aromatično.

Rane sorte[uredi | uredi izvor]

Čačanska krupna - Ova sorta je stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku iste godine i od istih roditeljskih sorti kao i čačanska rana. Selekcionari su prof. dr Arsen Stančić i dr Petar Mišić. Sazreva 3-4 dana posle čačanske rane.

Plod je krupan(preko 15 grama)uniformno zastupastog oblika i boje intenzivno crvene.

Pokaontas (Pocahontas) - Poreklom iz Amerike. Proizvedena 1955. god. Sazreva dan-dva posle čačanske krupne.

Plod je srednje krupan, prosečne mase 10 g, čiji je oblik okruglasto-koničan, a boje izrazito crvene. Meso je prilično čvrsto, sočno i slatko-nakiselo, bez neke naročite arome.

Srednje rane sorte[uredi | uredi izvor]

Zenga gigana (Senga Gigana) - Nemačka sorta proizvedena 1955. fodine u Hamburgu, odakle je posle raširena u sve evropske zemlje. Počinje da zri dan-dva posle pokaontasa i zrenje joj se proteže do sredine juna.

Plod je krupan, prosečne mase 25gr, oblika izduženokupastog, a boje svetlocrvene i vrlo atraktivne. Čašični listići su vrlo veliki, karakteristični za ovu sortu. Meso je čvrsto, sočno i fino, boje crvenkaste. Dobro podnosi transport.

Gorela - Poreklom iz Holandije. Počinje da zri 2-3 dana posle zenge gigane. Plod je krupan, mase prosečne 14gr, čiji je oblik zatupastokoničan, boje rubincrvene i podjednako obojen po celoj površini. Transport dobro podnosi, a takođe i duboko zamezavanje.

Humi grande (Hummi Grande) - Poreklom iz Nemačke, izuzetne krupnoće, po čemu je i najbiše poznata. Plod je vrlo krupan, prosečne mase 36gr, a pojedini plodovi dostižu težinu i do 65gr. Oblika je torbastog, slično plodu madam mutoa. Boje je sa sunčane strane svetlocrvene, dok je s donje strane ružičaste do bledocrvene, što joj delom smanjuje privlačnost. Plodovi joj prilično trule.

Belrubi (Belruby) - Američka sorta i u poslednje vreme se mnogo širi. Sazreva skoro istovremenao sa humi grandeom.

Plod je krupan do vrlo krupan, mase prosečne 15 g, oblika izduženo-kupastog, a boje tamnocrvene. Seme je poravnato sa površinom ploda.

Bokor je srednje bujan i dovoljno razgranat. Otporan je na sušu. Rađa obilno, do 15 000 kg po hektaru.

Srednje pozne sorte[uredi | uredi izvor]

Zenga tigajga - Novija je sorta, nemačkog porekla, čije se gajenje u poslednje vreme naglo širi. Sazreva 2-3 dana posle gorele. Plod je krupan, prosečne mase 14gr, oblika koničnog, a boje intenzivno crvene. Meso je čvrsto, sočno i fino i prijatne arome. Bokor je srednje bujan i razgranat. Prilično je otporan prema bolesti pegavosti lišća. Rađa obilno, od 14.000 kg po hektaru.

Red gauntlet (Red Gauntlet) Poreklom je iz Engleske, a proizvedena je 1946. god. odakle je raširena u mnoge voćarske zemlje. Sazreva skoro istovremeno sa zengom tigajgom. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase 13gr, okruglasto-koničnog oblika i boje izrazito crvene. Bokor je srednje bujan, razgranat i prilično otporan na mraz, sušu i prema bolesti pegavosti lišća. Vrlo je rodna jagoda. Daje prinose od 15.000 kg po džektaru.

Jako kasne sorte[uredi | uredi izvor]
Adria (Adria)[2]

Vedensvil 8 (Wädenswill 8) - Poreklom je iz Švajcarske. Počinje da zri 2-3 dana posle zenge zengane.

Plod je krupan do vrlo krupan, prosečne mase 15gr i boje jasnocrvene i ujednačene po celoj površini. Odlična je stona sorta jagode. Pogodna i za duboko zamrzavanje.

Tardiva di romanja (Tardiva di Romagnia) - Novija je italijanska sorta, čije se gajenje u poslednje vreme naglo širi. Plod je krupan, prosečne mase 14gr, oblika koničnog, a boje intenzivno crvene. Bokor je srednje razgranat i dovoljno otporan na sušu, mraz i bolesti pegavosti. Vrlo je rodna jagoda.

Vesper - Američka je sorta. Sazreva skoro istovremeno sa tardivom di romanjom, ili dva-tri dana posle nje. Zbog tamne boje i ova sorta se koristi kao bojadiser za druge sorte jagode.

Industrijske sorte[uredi | uredi izvor]
Syria (Suria)[2]

Stalnorađajuće (remontantn) sorte[uredi | uredi izvor]

Sađenje jagode[uredi | uredi izvor]

živići jagode za sađenje:1-dobar,2-loš

Od vremena i načina sađenja, kao i od pripreme živica za sađenje u velikoj meri zavisi prijem, a kasnije i rentabilnost gajenja jagode. Zato ovim merama treba posvetiti punu pažnju, kako bi uspeh u gajenju ove voćne vrste bio što bolji.

Vreme sađenja jagode[uredi | uredi izvor]

U našim uslovima jagoda se može saditi u sva četiri godišnja doba, počev od druge polovine leta (u julu i avgustu), pa zatim u jesen, preko zime(kada vremenske prilike dozvole) i rano s proleća.

Letnje sađenje[uredi | uredi izvor]

Obavlja se tamo gde je omogućeno navodnjavanje i ukoliko se za taj period obezbeđeni živići.Jagode zasađene sredinom jula daće sledeće godine visok prinos - 9 000-12 000 kg po hektaru, u zavisnosti od sorte i načina gajenja.

U avgustu će, u poređenju sa julskom sadnjom, prinos biti manji za 5.000-6.000 kg po hektaru.

Jesenje sađenje[uredi | uredi izvor]

Obavlja se od septembra pa sve do novembra. Ukoliko se ranije obavi utoliko će jagode u narednoj godini dati veći prinos i obrnuto.

Prolećno sađenje[uredi | uredi izvor]

Ovo sađenje se obavlja samo kad se ono nije moglo izvršiti u jesen. Treba nastojati da se ono obavi s proleća što ranije, po mogućstvu još krajem februara ili početkom marta, jer ranije posađeni živići manje boluju, brže se primaju, bolje razvijaju i ranije počinju da obrazuju živice.

Priprema živića za sađenje[uredi | uredi izvor]

Živići jagode se najbolje primaju ako se po vađenju odmah zasade na stalno mesto. Ukoliko je vremenski razmak između vremena vađenja i sađenja veći, utoliko je i prijem živića slabiji.

Ako su živići u transportu duže vreme proveli, onda ih po prispeću, treba odmah raspakovati, žile im potopiti u vodu da stoje bar 2-3 sata, pa ih tek onda zasaditi.

Za sađenje treba koristiti samo autentične sorte i garantovano zdrave živice, s dobro razvijenim korenovim sistemom, s najmanje 3-5 razvijenih listova.

Načini sađenja jagode[uredi | uredi izvor]

Sađenje jagode na stalno mesto se može obavljati na tri načina:

  • u redove
  • u dvoredne pantljike
  • u leje

Sađenje u redove[uredi | uredi izvor]

Sađenje u redove ja najpogodniji način, naročito za velike površine, jer najbolje omogućuje mehanizovanu obradu zemljišta i zaštitu jagode od bolesti i štetočina. Razmak između redova se kreće od 60 do 80cm, a u redu od 15 do 40cm.

Sađenje u dvoredne pantljike[uredi | uredi izvor]

Sađenje u dvoredne pantljike se vrši udvajanjem redova, čime se dobijaju pantljike. Rastojanje između redova je malo, a između pantljika znatno veće. Razmak između redova se obično kreće između 40-60cm, a između pantljika 80 do 100 cm.

Sađenje u leje[uredi | uredi izvor]

Sađenje u leje se primenjuje samo u dvorištima i baštama, gde se ne raspolaže većom površinom zemljišta. Za tu svrhu se prave leje široke 120-150cm, a dužine prema potrebi.

Tehnika sađenja jagode[uredi | uredi izvor]

tehnika sađenja jagoda

Jagoda se može saditi ručno i pomoću mašine. Ručno sađenje se više primenjuje u praksi i daje bolje rezultate, ali je zato skuplje. Mašinsko sađenje se obavlja samo kad se podižu jagodnjaci na većoj površini, radi uštede u radnoj snazi, a primenjuje se samo na ravnom zemljištu.

Nega jagoda[uredi | uredi izvor]

Nega jagoda posle zasađivanja[uredi | uredi izvor]

Nega jagoda počinje odmah po njenom zasađivanju. Naime, čim se obavi sađenje i zemlja malo prosuši od zalivanja ili kiše, zemljište oko jagoda plitko okopati, da bi se ugažena zemlja rastresla.

Nega jagode u rodu[uredi | uredi izvor]

Nega jagode u toku rađanja počinje rano s proleća i traje sve dok su one produktivne, odnosno 3-4, ili čak 5 godina. U tom periodu u jagodnjaku treba primenjivati sledeće agromere:prašenje zamljišta, dopunsko đubrenje, zakidanje lozica(stolona), navodnjavanje i, eventualno, zaštitu jagode u svetu od poznih prolećnih mrazeva kao i zaštitu biljnih bolesti i štetočina.

Zaštita jagode od bolesti i štetočina[uredi | uredi izvor]

Jagodu napada veliki broj bolesti i štetočina koje, ukoliko se blagovremeno i sistematski ne suzbijaju, mogu da pričine osetne štete ovoj kulturi, kako u smanjenju prinosa, tako i u pogoršanju kvaliteta plodova.

Da bi se suzbile najčešće i najopasnije bolesti i štetočine jagode, treba obavljati sledeća prskanja:

  • Prskanje pred cvetanje
  • Prskanje u doba cvetanja
  • Prskanje pre početka zrenja plodova jagode
  • Prskanje po završetku svih berbi plodova

Gajenje jagode na crnoj foliji[uredi | uredi izvor]

Gajenje jagode na crnoj foliji u odnosu na klasični način ima više preimućstava, koje se ogledaju u sledećim:crna folika povoljnije utiče na temperaturni i vodni režim zemljišta, jer mu povećava toplotu i vlažnost i smanjuje kolebanja;sprečava rastenje korova, jer ne propušta svetlost, povećava prinos jagode 20-30%;sprečava trulenje plodova, jer ne leže na zemlji;omogućava berbu jagodu sat-dva posle kiše ili zalivanja i na kraju, ubrzava zrenje plodova za 3 do 4 dana.

Folije za zastiranje zemljišta[uredi | uredi izvor]

Postoje nekoliko debljina crne folije kojom se zemljište zastire za gajenje jagoda. Debljina se kreće od 0,03 pa do 0,2 milimetara.

Priprema zemljišta za zastiranje folijom[uredi | uredi izvor]

Zemljište za gajenje jagode na crnoj foliji treba da je ravno ili malo nagnuto-najviše do 3%, zatim da je dovoljno duboko i rastresito i da je bez šljunka i korovskih biljaka, da se ne bi kasnije cepala folija.

Pošto jagoda na foliji treba da ostane najmanje tri godine, zemljiste valja prethodno dobro pođubriti, po mogućstvu 20 000-30 000 kg/ha dobro zgorelim stajnjakom i sa 600-800kg/ha kompleksnim mineralnim đubrivom NPK.

Po obavljenom đubrenju pristupa se oranju, odnosno riljanju zemljišta i to na dubini od 30 do 40 cm.

Prostiranje folije[uredi | uredi izvor]

Samo zastiranje folije se vrši na sledeći način:prvo se izmeri širina leje koja treba da bude 30-40cm uža od širine folija. Naime, ako je folija široka 120cm, leja treba da bude široka 90-120cm. Da bi se folija pričvrstila za zemlju, da je vetar ne bi pomerao, treba joj sa svake strane, i po dužini i po širini, rubove po 10cm zatrpati zemljom.

Na većim parcelama postavljanje folije se vrši specijalnom jednostavnom napravom, koja se može priključiti na traktor.

Sađenje i gajenje jagode na foliji[uredi | uredi izvor]

Sađenje jagode na foliji se obavlja od sredine jula pa sve do kraja septembra, u zavisnosti od obezbeđenosti živićima i mogućnosti pripreme zemljišta.

Sađenje se vrši sadiljkama u prethodno izbušene rupe na foliji u koje se stavljaju živići, posle čega se zemlja sadiljkom sabije u živić, tako da se pri lakom vučenju sa dva prsta živić ne može iščupati.

Nega jagode na crnoj foliji sastoji se u prihranjivanju preko lišća(folijarno đubrenje), u zaštiti bolesti i štetočina, u zakidanju lozica radi sprečavanja razvića živića, kao i u zalivanju.

Berba, pakovanje i transport jagode[uredi | uredi izvor]

Berba jagode[uredi | uredi izvor]

Jagode sazrevaju postepeno, zbog čega se berba obavlja u više navrata i proteže na dve, tri pa čak i četiri nedelje. Za brzu potrošnju(za potrebe domaćinstva i iznošenje na bliže pijace) jagode se beru potpuno zrele. Isto tako jagode namenjene preradi treba brati potpuno zrele, ali ne i prezrele. Ako će se, pak, slati na udaljena tržišta, beru se dan dva pre potpune zrelosti, kako bi na tržište dospele u dobrom stanju.

Pakovanje jagode[uredi | uredi izvor]

Jagoda se klasira i pakuje još prilikom berbe. Berba, odnosno pakovanje jagoda se vrši u posebnu ambalažu, koja treba da je male zapremine i težine i da je uz to jeftina i pogodna za rukovanje i transport.

Prevoz jagode[uredi | uredi izvor]

Jagode se mogu prevoziti raznim prevoznim sredstvima. Koja će se koristiti zavisi pre svega od količine plodova i udaljenosti mesta opredeljenja, a zatim i od sredstva kojima se raspolaže.

Kvalitetni stepeni plodova jagode[uredi | uredi izvor]

Sve sorte jagode razvrstavaju se po kvalitetu plodova u četiri grupe: ekstra kvalitet,I kvalitet,II kvalitet i III kvalitet .

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Fragaria”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 3. 3. 2008. Arhivirano iz originala 15. 01. 2009. g. Pristupljeno 17. 2. 2009. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u „Tehnologija proizvodnje jagode” (PDF). Program podrške razvoju privatnog sektora u oblasti voćarstva i bobičastog voća u južnoj Srbiji. 2012. Pristupljeno 2. 3. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dr Staniša A. Paunović, dr Petar D. Mišić i dr Asen S. Stančević:„Jagodasto voće“, NOLIT - Beograd, 1974.
  • Mala poljoprivredna biblioteka-jagoda i malina. prof. dr Arsen Stančević. 
  • Hogan, Sean (chief consultant) (2003). Flora. (subtitle) A Gardener’s Encyclopedia, (Portland, Oregon USA) Timber Press. ISBN 978-0-88192-538-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јагода_(род)&oldid=27542612”