Jakobitski ustanci

Jakobitski ustanci su bili niz ustanaka, pobuna i ratova u Velikoj Britaniji i Irskoj između 1688. i 1746. Cilj ustanaka je bilo vraćanje Džejmsa VI od Škotske i II od Engleske, a kasnije njegovih potomaka iz dinastije Stjuart na tron Velike Britanije pošto ih je zbacio parlament tokom Slavne revolucije. Ovaj niz ustanaka je dobio ime po jakobitizmu, uverenju da je Džejms (latinski Jakov) zakoniti kralj. Džejms je bio zbačen sa trona 1688. koji je otišao njegovom kćerki Meri II i njenom suprugu holandskom princu Vilijamu Oranskom.

Iako je svaki jakobitski ustanak imao jedinstvene osobine, oni su bili delove većeg niza vojnih akcija kojim su jakobiti pokušavali da vrate Stjuarte na prestole Škotske i Engleke (i posle 1707. Velike Britanije). Kada je dinastija Hanover nasledila britanski tron 1714. ustanci su se nastavili i pojačali. Trajali su sve do poslednjeg Jakobitskog ustanka iz 1745, koji je je vodio Čarls Edvard Stjuart. Ustanak je ugušen u bici kod Kalodena 1746. Ona je okončala bilo kakvu realne nade za povratak Stjuarta na presto.