Jakov Orfelin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jakov Orfelin
Lični podaci
Mesto rođenjaVukovar ili Sremski Karlovci,
Datum smrti20. oktobar 1803.

Jakov Orfelin (sredina 18. veka, Vukovar ili Sremski Karlovci — oko 20. oktobra 1803) bio je srpski ikonopisac i barokni slikar.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Školovao ga je stric Zaharije Orfelin.[1][2] Godine 1766. upisao se na bečku bakrorezačku akademiju Jakoba Šmucera.[3] Iz pisma, koje mu je uputio stric 13. marta 1773. godine, vidi se da ga je stric već posinio i da je tada bio već akademski slikar kao i da mu je pomagao u slikanju i da je zarađivao toliko da je mogao da pomaže svoga poočima. Neki od njegovih radova su pripisivani Zahariju Orfelinu.

U društvu sa Teodorom Kračunom radio je na Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima 1780 — 1781. godine i to velike prestone ikone na ikonostasu Sv. Jovana Krstitelja, Sv. Jerarha i Sv. Trojice kao i mnoge druge ikonostase u Bačkoj, Sremu,[4] a vrlo je verovatno da je radio i portrete.[5] Živeo je u Sremskim Karlovcima.[6]

Pored religioznog slikarstva i portreta izradio je i crteže za bakroreze Rajićeve istorije.

Smatra se vodećim predstavnikom srpskog kasnobaroknog slikarstva, u kome se jasno ogledaju uticaji rokokoa i neoklasicizma. Orfelinovo slikarstvo je po duhu najbliže epohi prosvetiteljstva i jezefinističkim prosvetiteljskim reformama.

Delo[uredi | uredi izvor]

Jakov Orfelin - Raspeće, 1780.

Orfelin je bio dobar umetnik i dostojan član grupe koju su sačinjavali Teodor Kračun, Teodor Ilić Češljar i drugi školovani srpski umetnici.[7] Njegova najjača strana je bio kolorit koji već nosi karakteristike bečkog rokokoa i neoklasicizma. Slikao je ikonostase za mnoge parohijske i manastirske crkve Karlovačke mitropolije:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kućenje Zaharije i Jakova Orfelina u Karlovcima / Čedomir Denić. - [B. m. : b. i.], 1976. - Str. 515-524. - P. o.: Bibliotekar; br. 3-4, 1976.
  2. ^ Barokno slikarstvo u Sremu / Mirjana Lesek ; [fotografije Gojko Ranisavljević, Nemanja Maksić, Vukosav Savić, Branko Lučić]. - Novi Sad : Matica srpska, 2001 (Novi Sad : Budućnost). - 367 str.
  3. ^ M. Simić, Vladimir (2014). „ZAHARIJA ORFELIN I LIKOVNA AKADEMIJA U BEČU: PRILOG BIOGRAFIJI*”. ZBORNIK NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU. XXI-2: 193—204. 
  4. ^ Tri ikonostasa Jakova Orfelina u Sremu / Pavle Vasić. - Novi Sad : Matica srpska, 1970 (Beograd : "Radiša Timotić"). - Str. 241-246, [6] str. s tablama. - P. o.: Zbornik za likovne umetnosti; 6, 1970, Novi Sad.
  5. ^ Kostić, Miroslava (2007). Jakov Orfelin i njegovo doba. Novi Sad: Galerija Matice srpske. 
  6. ^ "Srpski sion", Sremski Karlovci 31. jul 1904.
  7. ^ Jakov Orfelin: Arhijerejski tron Crkve Majke Angeline u selu Krušedol / Miroslava M. Kostić. - Ilustr. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 56-58. - U: Zbornik Narodnog muzeja u Beogradu. Istorija umetnosti. - ISSN 0352-2466. - Knj. 23, sv. 2 (2018), str. 47-61
  8. ^ Jakov Orfelin. -U: Srpski sion, 31. jul 1904, str:441-442
  9. ^ „Crkva Svetog arhanđela Gavrila”. Spomenici kulture u Srbiji. Pristupljeno 6. 2. 2020. 
  10. ^ "Srpski sion", Karlovci 1904. godine

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јаков_Орфелин&oldid=26795272”