Japanska invazija na Tajvan 1895.

Pad Tajpeja

Japanska invazija na Tajvan 1895 je rat između Japana i kratkoživuće Republike Formoze. Rat je izbio nakon što je dinastija Ćing predala ostrvo Tajvan Japanu prema sporazumu iz Šimonisekija. Sukob je trajao dva meseca i u njemu je stradalo 14.000 stanovnika Formoze i 5.000 Japanaca, uglavnom od bolesti.

Uvod

Prvi kinesko-japanski rat približavao se kraju i Japansko carstvo je zaključilo da je dobilo rat. Vlada Japana je smatrala da Japan treba da dobije Tajvan i poluostrvo Ljaotung. Oko 15.000 japanskih vojnika je krenulo 15. marta 1895. da zauzme Peskadorska ostrva, nadajući se da će osigurati bazu u Tajvanskom prolazu i na taj način prisliti Kinu da preda Tajvan. Japanska vojska se iskrcala 23. marta na Peskadorska ostrva.

Na ostrvima je bilo 15 bataljona kineskih vojnika, odnosno ukupno 5.000 vojnika. Kinezi su zbog niskog morala pružili slab otpor, pa su Japanci za dva dana zauzeli ostrva. Međutim 1.000 Japanaca je podleglo suptropskim bolestima. Kada je Japan osvojio Peskadorska ostrva Kina je bila prisiljena da pristane na japanske zahteve.

Tok rata

Sporazum u Šimonisekiju je potpisan 17. aprila 1895. Po tome sporazumu Tajvan postaje japanski. Međutim delovi lokalnog plemstva i prodinsatički službenici su odlučili da se odupru predaji Japanu. Proglasili su Republiku Formozu 23. maja 1895. sa Tang Čing-Sungom kao prvim predsednikom. General Li Jung-Fu je proglašen prvim komandantom vojske, a Či Feng-Čia komandantom milicije. Vlada Formoze se nadala da će intervenisati velike sile, jer je Tajvan bio pogodan za trgovinu i veliki snabdevač uglja za brodove koji prolaze kraj Tajvana. Međutim nijedna od velikih sila nije bila voljna da interveniše da ne bi pokvarila odnose sa Japanom, koji je postajao sve aktivniji na međunarodnoj sceni.

Pokreti japanskih snaga za vreme Prvog Kinesko-japanskog rata i invazije na Tajvan

Područje Tajpeja

Japanski general Kabajama Sukenori je 10. maja imenovan kao prvi guverner Tajvana i dobio je komandu nad svim jedinicama namenjenim slamanju otpora na Tajvanu. Pod komandom japanskog princa Kitaširakavanomija Jošihise 7.000 Japanaca se 29. maja iskrcalo na plažu Audi u severnom Tajvanu i tada je započeo rat. Prvi veći sukob bio je 3. juna kod jedne tvrđave kraj grada Kilunga. Japanci su zauzeli tvrđavu uz male gubitke. Zauzeli su Kilung istoga dana popodne, nakon što su komandanti napustili grad i garnizon bez vodstva.

Kada su vesti o porazu doprle 4. juna do Tajpeja predsednik Tang i glavni komandant milicije su napustili Tajvan. Pošto su ostali vez vođstva i bez plate vojska u Tajpeju je napustila položaje i započeli su da pljačkaju grad. Japanci su uz pomoć jednog lokalnog biznismena Ku Ksijen-junga 11. juna zauzeli Tajpej i uspostavili red u gradu. Posle toga Japanci su zauzeli Tamsuj beu ispaljenog metka. Li Jung-fu je bio proglašen predsednikom Formoze i preselio se u grad Tajnan. Prva faza rata završila se 18. juna. Japan je kontrolisao Tajpej. Japan je dotada uzgubio samo 7 vojnika, a Kinezi 200.

Severni Tajvan

Japanski admiral Kabajama je 14. juna stigao u Tajpej i proglasio je uspostvljanje vlde na novim teritorijama. Poslao je nekoliko hiljada japanskih vojnika da zauzmu Taojuan i Sinči. Nije očekivao neki otpor, ali prethodnica japanskih snaga naišla je na žestok otpor Haka milicije blizu Sinčija. Milicija je postavaljala Japancima zasede u i oko grada i upustila se u teške borbe sa Japancima na planinama. Japanci su imali nadmoćnije oružje, a i bili su brojniji, pa su pobedili snage milicije. Preostali Kinezi su se 23. jula povukli u Miaoli.

Japanci su dobili jednu diviziju garde kao pojačanje, pa su 8. avgusta krenuli prema Miaoliju. Posle nekoliko dana teške borbe na planinama prema gradu Japanci su 14. avgusta zauzeli Miaoli. Time su završeni veći sukobi na severu Tajvana. Za vreme toga sukoba Japanci su izgubili mnogo snabdevanja, jer je milicija operisala iza neprijateljskih linija. Jedni izvori tvrde da su Japanci pribegavali neselektivnom ubijanju lokalnog stanovništva da bi sprečili aktivnosti milicije.

Centralni i južni Tajvan

Carska japanska garda je 23. avgusta zauzela Dadu u središnjem Tajvanu i zapretili su zauzimanjem tvrđave Bagua. Hiljade članova milicije je tada krenulo da pomogne posadi Bagua tvrđave. Japanci su 27. avgusta započeli veliki napad poznat kao bitka kod Bagušana. Oko 15.000 Japanaca je nakon dva dana krvave borbe prsa o prsa isteralo 5.000 Kineza. Hiljade Kineza je stradalo u toj bici. Iako su pobedili Japanci nisu mogli da nastave sa ofanzivom. Bili su umorni, a pretio im je i garnizon u Tajnanu pod komandom predsednika Formoze Lia. Japanski admiral Kabajami je naredio da se Japanci iskrcaju na dva različita mesta kraj Tajnana. Na taj način bi opkoljavali Tajnan iz tri smera. Pri tome pokušaju iskrcavanja naišli su na žestok otpor. U toj bici stradao je i japanski princ. Nakon teških borbi Japanci su uspela da zauzmu oba grada važna za opkoljavanje Tajnana.

Kada je 19. oktobra shvatio da je izgubio rat predsednik Formoze Li Jung-fu se prerušio u baku i pobegao britanskim brodom preko mora u Kinu. Tajnan je kapitulirao 23. oktobra. Rat je bio završen. Započela je nova era japanske administracije na Tajvanu.

Posledice

Kao rezultat rata Tajvan je bio čvrsto po japanskom upravom. Sve jedinice regularne kineske vojske na Tajvanu su raspuštene ili poslane u kontinentalnu Kinu. Međutim milicija je nastavila još dvadeset godina sa otporom, pa je prisilila japansku vladu da usvoji čvrstorukašku politiku u odnosu sa lokalnim stanovništvom. Ku Ksijen-Jung, koji je pustio Japance u Tajpej dobio je ekskluzivna poslovna prava na Tajvanu, pa je postao najbogatiji Tajvanac svoga vremena. Njegov sin Ku Čen-Fu osnovao je Kus grupu, koja dominira u modernom Tajvanu.