Japanska laka krstarica Isuzu

Japanska laka krstarica Isuzu
Laka krstarica Isuzu nakon modernizacije 1944. godine.
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	10. avgust 1920.
Porinut	29. oktobar 1921.
Završetak gradnje	15. avgust 1923.
Glavne karakteristike
Deplasman	5.170 tona standardni deplasman 5.925 tona puni deplasman
Dužina	162.99 metara
Širina	14.75 metara
Gaz	4.87 metara
Pogon	12 kotla Kanpon, snage 90.000 KS
Brzina	36 kn (67 km/h)
Posada	438 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 7 × 140 mm, 2 × 76 mm, 6 × 13 mm Torpeda 8 × 610 mm Avioni: 1

Krstarica Isuzu (jap:五十鈴 軽巡洋艦) je bila jedna od 6 japanskih lakih krstarica klase Nagara, i služila je tokom Drugog svetskog rata. Ime je dobila po reci Isuzu, koja protiče u blizini svetilišta Ise Šrine u regionu Čibu, Japan.

Pozadina

Isuzu je bila drugi od šest brodova lakih krstarica klase Nagara, i kao i ostali brodovi ove klase, bila je predviđena da služi kao zastavni brod flotila razarača ili podmornica.

Služba

Rani period

Krstarica Isuzu je građena u brodogradilištu Uraga, i kompletirana je 15. avgusta 1923. godine. Ubrzo po završetku gradnje, ona je priključena patrolnoj službi kod reke Jancekjang. Buduđi da se ratna situacija protiv Kine neprekidno pogoršavala, Isuzu je poslata da patrolira duž obale centralne Kine, a ujedno i da pokriva iskrcavanja japanskih trupa u oblasti južne obale Kine.

Rana faza pacifičkog rata

U vreme napada na Perl Harbor, Isuzu učestvuje u invaziji na Hongkong, kao deo 15. eskortnog eskadrona viceadmirala Kijoši Hare, iz Druge Kineske ekspedicione flore. Isuzu ostaje da bazira u luci Hongkong nakon japanske okupacije od kraja decembra 1941. do aprila 1942. godine, vraćajući se na kratko u domaću luku Mako, radi eskortovanja pojačanja za 25. japansku armiju ka Singoru – Tajland, i zalivu Kamran – Francuska Indokina.

Dana, 10. aprila 1942. godine, 15. eskortni eskadron je deaktiviran i Isuzu je prebačena u 16. diviziju krstarica kontraadmirala Kenzaburo Hare, u sklopu Druge Južne ekspedicione flote, viceadmirala Ibo Takahašija. Ona je pridružena lakim krstaricama Natori i Kinu, i dodeljena je patroliranju u oblasti Holandske Istočne Indije, patrolirajući kod Makasar, Celebesa, Balikpapana, Bornea, Surabaje, i Jave, kao zastavni brod 16. divizije krstarica, od 1. maja 1942. godine.

Isuzu se vraća 28. juna 1942. godine u bazu Jokosuka, radi remonta i popravke, koje su završene na vreme da krstarica Isuzu uzme učešće u operaciji u Bandskom moru, 26. jula 1942. godine, gde Isuzu obezbeđuje iskrcavanja japanskih trupa na Tanimbarskim ostrvima.

Avgusta 1942. godine, Isuzu prelazi na Indijsko okeanski teatar, patrolirajući između Singapura, Merguia – Burma, Sabang Harbora – Sumatra i Penang – Malaja, međutim 24. avgusta, ona se vraća nazad ka Makasaru.

Solomonova ostrva

Dana, 16. septembra 1942. godine, krstarice Isuzu i Kinu su bile dodeljene eskortnoj grupi koja je pratila transport prvog talasa 2. japanske pešadijske divizije, general-lajtnanta Masao Marujame, iz Batavie ka Solomonovim ostrvima (Rabaul na Novoj Britaniji, Šortlend i Bugenvil). Iz baze na ostrvu Šortlend, Isuzu odlazi ka bazi Truk – Karolinska ostrva, gde zamenjuje oštećenu krstaricu Džincu, na mestu zastavnog broda 2. flotile razarača, kontraadmirala Raizo Tanake (14., 24. i 21. divizija razarača – 9 razarača.)

Od 11. oktobra 1942. godine, ona je na čelu 31. divizije razarača, i učestvuje u napadu na Gvadalkanal zajedno sa bojnim krstašima Haruna i Kongo, nosačima aviona Džunjo i Hijo, i teškim krstaricama Maja i Mjoko. Krstarica Isuzu zajedno sa 15. i 31. divizijom razarača bombarduje artiljerijske polažaje marinaca na ostrvu Tulagi, dok su japanski bojni krstaši Kongo i Haruna, bombardovali Gvadalkanalski aerodrom „Hendersenovo polje“.

U periodu 24. – 25. oktobar 1942. godine, krstarica Isuzu učestvuje u bici kod Santa Kruz ostrva, i prolazi bez oštećenja. Od 3. do 5. novembra, ona eskortuje transport sa pojačanjem za 38. japansku pešadijsku diviziju, ka Šortlendu. Nakon toga, Isuzu učestvuje 13. novembra u drugoj pomorskoj bici za Gvadalkanal, u kojoj ona jedva izbegava dva pogotka bombi. Međutim, kako su bombe pale veoma blizu, eksplozije probijaju bok krstarice Isuzu u predelu 3. kotlovskog odeljenja, koje je ubrzo poplavljeno, usled čega brzina broda pada na 15 kn (28 km/h). Uz pomoć razarača Asašio, ona se vraća ka bazi Šortlend, radi hitne popravke. Nakon završetka najneophodnijeg remonta, ona odlazi ka velikoj bazi Truk, odakle nakon kraćeg zadržavanja odlazi ka bazi Jokosuka, gde stiže 14. decembra 1942. godine.

U Micubišijevom brodogradilištu u Jokohami, Isuzu je remontovana i modifikovana. Tom prilikom, na njoj je postavljen radar za vazdušno osmatranje Tip-21. Kula glavne artiljerije br.7, je zamenjena sa jednim dvocevnim protiv-avionskim teškim topom od 127 mm, dok je kula glavne artiljerije br. 5, odstranjena. Takođe, dodata su dva trocevna protiv-avionska topa od 25 mm, čime je broj njihovih cevi povećan na 10, i jedan četvorocevni protiv-avionski mitraljez od 13 mm, u prednjem delu komandnog mosta.

Dana, 1. aprila 1943. godine, nakon završenog remonta i modifikacije, Krstarica Isuzu je uvrštena u 14. diviziju krstarica kontraadmirala Kenzo Itoa, zajedno sa krstaricom Naka. Krstarica Isuzu napušta Jokosuku tek 21. maja 1943. godine, i odlazi ka bazi Truk zajedno sa snabdevanjima i pojačanjem za japanske snage na atolu Truk. Zatim, učestvuje u prebacivanju trupa za okupaciju ostrva Nauru, 25. juna 1943. godine. Isuzu ostaje da bazira na atolu Truk sve do 15. oktobra, kada zajedno sa krstaricom Naka odlazi u Tokušimu, radi preuzimanja trupa, koje je trebalo prebaciti u Šangaj. Isuzu je 23. oktobra napadnuta u Istočnom Kineskom moru od američke podmornie Šad, koja lansira deset torpeda, ali ni jedno ne uspeva da pogodi krstaricu Isuzu ili krstaricu Naka.

Isuzu se vraća u bazu Truk 28. oktobra 1943. godine, i uključena je u eskort trupnog konvoja ka Kaviengu, Nova Irska. Konvoj je napadnut na oko 60 nautičkih milja severno od Kavienga od američkih bombardera B-24 Liberator, iz 13. bombarderskog puka, ali Isuzu prolazi bez oštećenja. Međutim, Isuzu udara u minu, koju je položila američka podmornica Silversajd. Eksplozija mine oštećuje prednji deo trupa i onesposobljava dva topa glavne artiljerije za dejstvo. Stoga, Isuzu se vraća u bazu Rabaul, radi remonta, gde je 5. novembra 1943. godine, napadaju američki palubni avioni, u jednom vazdušnom prepadu na glavnu bazu Rabaul. Avioni iz operativne eskadre TF-38, sa nosača aviona Saratoga i Prinston, pričinjavaju veoma malo štete krstarici Isuzu u ovom napadu, i ona odlazi na remont u bazu Truk.

Operacije na južnom Pacifiku

Dana, 20. novembra 1943. godine, Sjedinjene Američke Države započinju operaciju „Galvanic", radi oslobođenja Gilbertovih ostrva. Krstarica Isuzu prebacuje trupe iz Panapea ka Kvadžalejnu i atolu Mili. Dok se nalazila kod Roi-Namura (deo atola Kvadžalejn), Isuzu je napadnuta iz vazduha od američkih palubnih aviona SBD dontlis i Graman TBM iz TG-50.1 sa nosač aviona Jorktaun i Leksington. Iako su štete nastale u ovom napadu, bile remontovane na atolima Kvadžalej i Truk, ona je ipak opozvana nazad ka Japanu, radi generalmog remonta.

Po povratku u Japan, započinje prepravka krstarice Isuzu u protiv-avionsku krstaricu. Svi njeni preostali topovi od 140 mm su uklonjeni, a postavljena su još dva dvocevna protiv-avionska topa od 127 mm. Broj protiv-avionskih topova od 25 mm, je povećan na 38 cevi. Katapult i ostala oprema za hidroavione, su takođe uklonjeni. Radari Tip-13 i Tip-21 za vazdušno osmatranje i Tip-22 za površinsko osmatranje, su montirani ili modifikovani. Sonar i šine za dubinske bombe su ugrađeni. Dana, 20. avgusta 1944. godine, Isuzu postaje zastavni brod 31. divizije krstarica (protiv-podmornička), pod komandom kontraadmirala Heitaro Edoa, a Isuzu je zvanično proglašena za ponovo spreman ratni brod 14. septembra 1944. godine.

Bitka u zalivu Lejte

Krstarica Isuzu učesvije u bici u zalivu Lejte kao deo, veceadmirala Ozavinih sevrnih („Mamac“) snaga. U bici kod rta Engano, tokom 25. i 26. oktobra 1944. godine, Ozavine snage su napadnute od američkih palubnih aviona iz TG-38.4, sa nosača aviona Bili Vud i San Haćinto. Nosač aviona Čitose je teško oštećen i Isuzu bezuspešno pokušava da ga uhvati u vuču. Nakon što je Čitoše potonuo, Isuzu spašava 480 njegovih brodolomnika. Kasnije istog dana, krstarica Isuzu pokušava da zaštiti nosač aviona Čijoda, koji je teško oštećen u drugom vazdušnom udaru američkih aviona sa nosač aviona Leksington i Frenklin. Međutim, Čijoda je potonula nakon trećeg vazdušnog napada, sa kompletnom posadom. Dok je tragala za preživelim članovima sa nosač aviona Čijoda, krstarica Isuzu dolazi pod vatru sa američkih krstarica, i tom prilikom ginu 13 članova njene posade.

Isuzu odlazi ka Okinavi 27. oktobra 1944. godine, a odatle ka bazi Kure, gde je uključena u trupne transporte plovidbe ka Manili i Bruneju. Dana, 19. novembra 1944. godine, na oko 55 nautičkih milja zapadno Koregidora, Isuzu je napadnuta od američke podmornice Hek, i pogođena je jednim od šest ispaljenih torpeda, koje prouzrokuje veće štete na krmi, i uništava njeno kormilo. Nakon najhitnije popravke na moru, Isuzu odlazi ka Singapuru.

Operacije u oblasti Holandske Istočne Indije

Nakon privremenog remonta, Isuzu je 10. decembra 1944. godine prebačena u bazu Surabaja, Indonezija, radi kompletne popravke.

Kada je remont završen, 4. aprila 1945. godine, Isuzu je poslata da tranportuje jedan armijski odred iz Kupanga, Zapadni Timor, do ostrva Sumbava. Na putu ona je uočena od američkog podmorničkog vučjeg čopora – Šar, Besago, Gebilen, kojem se pridružila britanska podmornica Spark. Dana, 6. aprila 1945. godine, krstarica Isuzu je napadnuta severno od ostrva Subava od 10 bombardera B-25 Mičel iz 18. holandske istočno-indijske eskadrile, koja je bazirala na aerodromu severno od Darvina u Australiji. Iako su bombarderi izbacili oko 60 bombe, krstarici Isuzu je samo lakše oštećen desni bok od eksplozija bombi koje su pale u njenoj blizini. Još istog dana, ona iskrcava trupe u zalivu Bima, na severoistočnoj obali ostrva Subava. Kasnije, prilikom povratka, i blizini ostva Flores, Isuzu je pogođena u prednju sekciju bombama koje su bacili bombarderi B-24 Liberator iz britanske 21. i 24. eskadrile, koje su bazirale na severnoj teritoriji Australije. Dva bombardera su oborena od japanskih lovaca.

Između Subave i Komodorskih ostrva, američka podmornica Besago, ispaljuje 9 torpeda ka krstarici Isuzu i ostalim brodovima njene grupe. Isuzu je ibegla sva torpeda, ali je jedan japanski minolovac potopljen. Sledećeg dana, 7. aprila 1945. godine, na oko 60 nautičkih milja severozapadno od zaliva Bima, krstarica Isuzu je pogođena jednim od pet ispaljenih torpeda sa podmornice Gebilen. Torpedo je pogodilo krstaricu u levi bok, ispod komandnog mosta i prouzrokuje prodor velike količine vode u pramčani deo, usled čega brzina broda pada na 10 kn (19 km/h). U trenutku kad je posada uspela da završi najneophodniji remont, Izuzu je pogođena u levi bok sa dva od četiri ispaljenih torpeda sa podmornice Šar, u predelu mašinskog odeljenja. Ubrzo podmornica Šar ispaljuje još dva torpeda, od kojih jedno pogađa krstaricu Isuzu, usled čega ona tone. Njen kapetan i 450 članova posade bivaju spašeni, ali ostalih 190 članova posade je poginulo.

Krstarica Isuzu je oficijelno izbrisana iz spiska japanske flote 20. juna 1945. godine.

Lista Kapetana

• Kapetan Takenor Išivata – 15. avgust 1923 — 20. novembar 1923.
• Kapetan Teikiči Hori – 20. novembar 1923 — 3. mart 1924.
• Kapetan Hisao Ičimura – 3. mart 1924 — 1. decembar 1924.
• Kapetan Šigeru Macujama – 1. decembar 1924. –20. novembar 1925.
• Kapetan Šigehiko Tamura – 20. novembar 1925. –25. april 1926.
• Kapetan Sadaiči Macunaga – 25. april 1926 — 1. decembar 1926.
• Kapetan Takemi Cudome – 1. decembar 1926 — 20. avgust 1928.
• Kapetan Isoroku Jamamoto – 20. avgust 1928 — 10. decembar 1928.
• Kapetan Rokuro Hani – 10. decembar 1928 — 26. septembar 1929.
• Kapetan Keniči Ikenaka – 26. septembar 1929 — 27. novembar 1929.
• Kapetan Širo Takasu – 27. novembar 1929 — 1. decembar 1930.
• Kapetan Terumiči Goto – 1. decembar 1930 — 14. septembar 1931.
• Kapetan Rokuro Horie – 14. septembar 1931 — 14. novembar 1931.
• Kapetan Aritaka Aihara – 14. novembar 1931 — 16. februar 1932.
• Kapetan Kacuđi Masaki – 16. februar 1932 — 20. jun 1932.
• Kapetan Seizo Jamada – 20. jun 1932 — 15. novembar 1932.
• Kapetan Minoru Jamaguči – 15. novembar 1932 — 15. novembar 1933.
• Kapetan Micuru Jamada – 15. novembar 1933 — 15. novembar 1934.
• Kapetan Kakusaburo Makita – 15. novembar 1934 — 15. novembar 1935.
• Kapetan Keizo Čiba – 15. novembar 1935 — 7. januar 1936.
• Kapetan Kenzaburo Hara – 7. januar 1936 — 25. april 1936.
• Kapetan Sadaiči Macunaga – 25. april 1936 — 1. decembar 1936.
• Kapetan Tamon Jamaguči – 1. decembar 1936 — 1. decembar 1937.
• Kapetan Motođi Nakamura – 1. decembar 1937 — 20. novembar 1938.
• Kapetan Aiđi Hašimoto – 20. novembar 1938 — 15. novembar 1939.
• Kapetan Nobumiči Curuoka – 15. novembar 1939 — 1. septembar 1941.
• Kapetan Koiči Ura – 1. septembar 1941 — 30. januar 1943.
• Kapetan Kijohiko Šinoda – 30. januar 1943 — 20. jun 1944.
• Kapetan Gengo Macuda – 20. jun 1944 — 7. april 1945.

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Ivens, Dejvid (1979). Kaigun : Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. 
• Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Vajtli, M. Dž. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Haket, Sender Kingsep, i Alin Nevit. Krstarice klase Nagara „Imperial Japanese Navy Page”. Pristupljeno 14. 6. 2006. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Lake krstarice klase Nagara
• Krstarice klase Nagara
• Istorija krstarice Isuzu