Jara Ribnikar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
jara ribnikar
Jara Ribnikar
Lični podaci
Datum rođenja(1912-08-12)12. avgust 1912.
Mesto rođenjaHradec Kralove, Austrougarska
Datum smrti30. april 2007.(2007-04-30) (94 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Profesijaknjiževnica
Porodica
SupružnikVladislav Ribnikar
Delovanje
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
U toku NOBčlan TANJUG-a
Odlikovanja
Orden Republike sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden za hrabrost
Partizanska spomenica 1941.

Jara Ribnikar (rođ. Hajek; češ. Jara Ribnikarová, roz. Hájek; Hradec Kralove, 23. avgust 1912 — Beograd, 30. april 2007) bila je književnica, prevoditeljka i učesnica Narodnooslobodilačke borbe.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 23. avgusta 1912. godine u mestu Hradec Kralove, u Češkoj Bohemiji, tada u Austrougarskoj, a danas u Češkoj Republici.

Bila je ćerka Emila Hajeka, direktora Muzičke škole Stanković[2] i druga supruga Vladislava Ribnikara, direktora "Politike". Radničkom pokretu je pristupa 1939. godine.

Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine izvesno vreme je vršila kurirsku službu za Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. Zajedno sa mužem Vladislavom radila na „Informativnom biltenu“. U Narodnooslobodilačkoj borbi učestvovala je od 1941. godine. Maja 1943. godine prešla je na oslobođenu teritoriju. Bila u agenciji TANJUG, od njenog osnivanja 1943. godine.[3] Tokom rata je vodila jugoslovenski Crveni krst [4] i bila je u Titovom štabu[5][6]. Bila je komunistkinja i levičarka sve do svoje smrti, a 90-ih je bila članica Jugoslovenske levice.

Bila je predsednica Udruženja književnika Srbije i poslanica Veća naroda Savezne skupštine SFRJ. Bila je jedna od osnivača i prva predsednica Društva srpsko-češkog prijateljstva koje je kratkotrajno delovalo u Beogradu 1991. godine[2]. Dobitnica je Sedmojulske nagrade, Nagrade Ivan Goran Kovačić, nagrade „Foruma“ i nagrade Udruženja književnika Srbije.

Preminula je 30. aprila 2007. godine u bolnici „Dr Dragiša Mišović“.[3] Njen sin je Darko Ribnikar. Njen sestrić je bio čehoslovački ministar inostranih poslova Jirži Dinstbir.

Nositeljka je Partizanske spomenice 1941.[3] i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden Republike sa zlatnim vencem, Orden bratstva i jedinstva i Orden za hrabrost.[7]

Dela[uredi | uredi izvor]

Napisala je nekoliko romana, više knjiga memoarske proze i zbirki pripovedaka i pesama:

  • Idu dani, noći, dani (pesme), 1952 (pod pseudonimom Dušanka Radak)
  • Devetog dana (pripovetke), 1953
  • Nedovršen krug (roman), 1954
  • Zašto vam je unakaženo lice )roman), 1956
  • Largo (pripovetke), 1957
  • Bakaruša (roman), 1961
  • Pobeda i poraz (roman), 1963
  • Ti (roman), 1963
  • Ja, ti, mi (3 romana), 1967
  • Jan Nepomucki (roman), 1969
  • Među nama (pripovetke), 1973
  • Priviđenja (roman), 1976
  • Kratko beogradsko proleće (roman), 1977
  • Život i priča {I} i {II} (memoarska proza), 1979
  • Izabrana dela (4 knjige: Jan Nepomucki; Ja, ti, ona; Život i priča {I} i {II}; Život i priča {III}), 1986
  • Život i priča {IV} (memoarska proza), 1988
  • Dete iz Hradeca (memoarska proza), 1990
  • Život i priča {V} (memoarska proza), 1995
  • Porodične priče (roman), 1995
  • Ženske ljubljvne priče, 1997
  • Roman o T. M. (roman), 1998
  • Skretnica (roman), 2001

Prevodi[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Jara Ribnikar”. danas.rs. Pristupljeno 19. 1. 2023. 
  2. ^ a b Vuk Petrović, „O Česima i njihovim potomcima u Srbiji južno od Save i Dunava“, Beograd, Češka beseda Beograd, 2015
  3. ^ a b v Blic: Preminula Jara Ribnikar[mrtva veza], Pristupljeno 4. 5. 2013.
  4. ^ CS:Emil Hájek
  5. ^ Všechna ti čest, člověče
  6. ^ Dienstbier, J.: Od snění k realitě, s. 210
  7. ^ Ko je ko u Srbiji 1991, Beograd 1991. strana 407, tekst „Ribnikar E. Jara“

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јара_Рибникар&oldid=27075282”