Jaroslav III Tverski

Jaroslav Tverski
Jaroslav Tverski u Novgorodu
Lični podaci
Puno ime	Jaroslav III Jaroslavič
Datum rođenja	1230.
Datum smrti	16. septembar 1271.(1271-09-16) (40/41 god.)
Mesto smrti	Vladimir-Suzdalj
Porodica
Supružnik	Xenia of Tarusa
Potomstvo	Mihail Jaroslavič
Roditelji	Jaroslav II Vsevolodovič
Dinastija	Rjurikoviči
Veliki knez Vladimira
Period	1263−1271/1272.
Prethodnik	Aleksandar Nevski
Naslednik	Vladimir Kostromski

Jaroslav III Jaroslavič (rus. Ярослав III Ярославич; na krštenju najverovatnije Anastasije, rus. Афанасий; 1230 — 16. septembar 1271/1272) je bio prvi nezavisni knez Tvera (od 1247. godine). Pored toga vladao je i Kijevom i Vladimirom (od 1263) i u dva navrata (1255—1256 i 1266—1267) je bio gospodin Velikog Novgoroda. Bio je sin Jaroslava Vsevolodoviča.

Mladost

Godine 1246. umro mu je otac. Sledeće godine on je osvojio Tver i tu uspostavio svoju kneževinu, ali je 1248. godine poražen od braće Aleksandra Nevskog i Andreja. Godine 1252. Aleksandar je otišao u Zlatnu hordu zajedno sa Andrijom, a Jaroslav je to iskoristio i osvojio Pereslavlj Zaleski. Osvojivši grad, Jaroslav je na sebe navukao samo gnev braće i Tatara i na kraju je izgubio grad i bio zarobljen, ali je 1254. godine pobegao na obalu Ladoge, gde je bio dobro primljen.

Godine 1255. Novgorođani su ga pozvali da im bude vladar jer su hteli da se otarase Nevskog, ali ga je ovaj srušio kad se vratio U Novgorodsku republiku. Godine 1258. Jaroslav je sa bratom i nećakom Borisom Rostovim, otišao u Zlatne horde, gde je bio dočekan sa velikom čašću i priznat za kneza Tvera. Potom se izmirio sa braćom i čak je 1262. pomagao Aleksandru protiv Nemaca.

Veliki knez Vladimira

Godine 1263. na povratku iz Horde, Aleksandar Nevski umro na Volzi i jauk se razleže širom cele ruske zemlje.

Jaroslav se sa Andrejom borio oko vlasti nad Novgorodom, ali se kan odlučio za Jaroslava. Od Jaroslava veliki kneževi Vladimira ne igraju neku naročitu ulogu po kojoj bi se istakli. Sa naslovom velikog kneza vladimirskog i cele Rusije Jaroslav je većim delom sedeo u svojoj udeonoj kneževini. Neke od sporednih kneževskih stolica podignute su u za vreme njegove vladavine na čast velikokneževskih, tako da se u severoistočnoj i srednjoj Rusiji javilo više velikih kneževina: tverska, smoljenska, jaroslavska, rjazanska, njižegorodska. Vladimirska je ipak ostala najglavnija, sveruska.

Odnosi Jaroslavljevi prema stanovništvu sve više nose obeležje feudalno. Državna vlast je razdeljena između ogromnog broja nosilaca. Manastiri sudeluju veoma aktivno u kolonizaciji i obrađivanju divljih prostora. Pre njegove vladavine vreme je veće graditeljske i u isto vreme umetničke aktivnosti. Tih godina u nekadašnjoj suzdaljskoj Rusiji stvorena su divna umetnička arhitektonsk adela, sačuvana i do danas. Imamo tu i lepih obrazaca kiparstva i rezbarije u kamenu (visoki i niski reljef). Uz strane majstore (Grke i Italijane) rade i domaći, ali za vreme Jaroslavljeve vladavine zapaža se divljaštvo, siromaštvo, nazadak ukusa, nemogućnost umetničke delatnosti, što se sve potpuno objašnjava teškim ekonomskim prilikama i užasnom političkom situacijom. Nazadak i mrtvilo opaža se i na polju prosvete i književnosti. Nema nijednog književnog imena ili dela suzdaljske Rusije koje bi vredilo spomenuti u jednom kratkom pregledu.

Gospodin Velikog Novgoroda

Godine 1266. knez Dmitrij Aleksandrovič je proteran iz Novgoroda, a Jaroslav je pozvan da vlada, jer je bio oženjen kćerkom Novgorodskog boljara Jurija Mihailoviča.

Za vreme Jaroslavljeve vladavine Novgorod se nalazi na vrhuncu svoje moći i u jakom saobraćaju sa švedskim gradovima i sa znamenitim nemačkim savezom Hanze. Hanza je imala veliku faktoriju sa slagalištima i katoličkom crkvom u samom Novgorodu. Pismenih tragova o tim političkim i trgovačkim odnosima ima puno u obliku ugovora i drugih javnih a donekle i privatnih akata.

Pošto su u susedstvu Novgoroda bili opasni neprijatelji Litvanci i Krstaši, on je morao da vodi računa o svojoj politici, a naročito u svojim odnosima sa ostalim ruskim oblastima.

Godine 1267. Jaroslav se sukobio sa bogatim Novgorođanima, jer su oni hteli da ubiju Litvance koji su pobegli u Pskov, ali Jaroslav je bio protiv toga. Jedan od glavnih uzroka razdora bilo je to što Pskov nije hteo da za svog guvernera prihvati Jaroslavljevog sina Svjatoslava. Iz tog razloga Jeroslav je iste godine napustio Novgorod ostavljajući svog prijatelja Jurija Andrejeviča da vlada.

Rat protiv Novgoroda

Godine 1268. na zahtev Novgoroda, Jaroslav je poslao svojim sinovima Mihailu i Svjatoslavu pomoć protiv Krstaša i u Rakverskoj bici su Rusi pobedili. Iskoristivši ova, za Novgorod, teška vremena, on dolazi u taj grad i traži da se neki ljudi u njemu povuku s vlasti. Novgorod je odbijao, ali tako je mogao izazvati Jaroslavljev bes i tako bi morao da se bori na dva fronta. Novgorođani zato 1270. godine sklapaju nepovoljan mir sa Krstašima.

Razjareni Jarolsav je potom odlučio pokoriti Novgorod, očigledno besan zbog odbijanja njegove zapovesti. U savez protiv Novgoroda je pozvao Dmitrija Aleksandroviča, Gleba Smolenskog i Tatara. Pored njih Jaroslavu se pridružio i brat Vasilije Kostromski, na koga je Novgorod bio ljut zbog zatvaranja njegovih trgovaca 1269. godine.

Cele sedmice se vodila borba u blizini grada Rus, dok Jaroslav konačno nije sklopio mir s Novgorodom i posrednik za mir je bio mitropolit Kiril II. Mirom iz Novgoroda su obe strane morale da čine ustupke, a Jaroslav je za gospodina Velikog Novgoroda postavio boljara Andreja Vorotislaviča.

Smrt

Godine 1271. Jarolsav je otišao u Horde sa Vasilijem Kostromskim i svojim sinovcem Dmitrijem. Jarolsav se sa ovog puta nije ni vratio, umro je 16. septembra 1271/1272. godine.

Porodično stablo

2. Jaroslav II Vsevolodovič

1. Jaroslav Tverski

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona. Sankt Peterburg. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.