Jason
Jason (grč. Ιάσων, lat. Iason, izvedeno od reči iasthai u značenju „lečiti“) je u grčkoj mitologiji bio vođa pohoda Argonauta u Kolhidu, jolskog kralja Esona i njegove žene Eteoklimene.[1]
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Pre pohoda[uredi | uredi izvor]
Pelija, Tirin i Posejdonov sin, bio je čovek željan moći i na sve načine je pokušao da stekne prevlast nad celom Tesalijom. Na putu mu je stajao njegov polubrat Eson, pa ga je zbacio sa prestola, ubivši sve njegove potomke do kojih je uspeo da dopre. Alkimeda, Esonova žena, u to vreme je imala novorođenog sina Jasona, kojeg Pelija nije pronašao, jer ga je sakrila posluživši se lukavstvom. Naime, žene su je okružile i pravile se da se tek porađa. Nakon nekog vremena poslala je Jasona kentauru Hironu na podučavanje jer se bojala da bi ga u domovini Pelija ubio. Obazrivi Pelija se, kako bi održao presto, posavetovao sa proročicom i ona mu je prorekla da treba da se čuva čoveka koji će se pojaviti i imati samo jednu sandalu. To je bio Jason, koji se zaista tako pojavio, nekoliko godina kasnije, na igrama koje je Pelija priredio u Posejdonovu čast. Na putu u Jolk, Jason je izgubio jednu od svojih sandala, pomažući starici da pređe reku Anauru. Ta starica je bila prerušena Hera, koja ga je, kada joj je pomogao, blagoslovila. Uplašenog Jasona su doveli pred Pelija, koji mu postavio pitanje; šta bi on učinio kada bi bio suočen sa čovekom koji će mu dodati propast. Jason mu je odgovorio da bi takvog čoveka poslao u nemoguću misiju - po zlatno runo. Pelija ga je poslušao i naredio mu da to i uradi.[2][3]:485
Početak pohoda[uredi | uredi izvor]
Jason je sa sobom poveo mnoge junake i oni su krenuli brodom Argo, koji nazvan po svom kreatoru Argu. Među junacima su bili i:
Prema brodu, nazvani su Argonautima.
Ostrvo Lemno[uredi | uredi izvor]
Ostrvo Lemno, na zapadnoj obali Male Azije, bilo je ostrvo naseljeno Amazonkama. Argonauti su, na svom putu ka Miziji, prolazeći pored ostrva, svratili i iskrcali se, a Amazonke su ih dočekale nenaoružane. Na ostrvu su proveli godinu dana u ljubavi sa ženama, jer ih je Jason uverio u svoje dobre namere. Tu je Jason, sa kraljicom Hipsipilom imao blizance, Euneja i Toanta (ili Nebrofona) i svi ostali Argonauti su imali muške potomke.
Kizik i Mizija[uredi | uredi izvor]
Nakon Lemna, Jason i Argonauti su stigli do zemlje Dolionaca čiji ih je kralj, Kizik, prijateljski prihvatio. Argonauti su, posle kraćeg zadržavanja otplovili, ali su se te noći ponovo vratili na isto mesto. U tami noći, Dolionci ih nisu prepoznali i misleći da ih napadaju neprijatelji, napali su Argonaute. U sukobu koji je usledio, Argonauti su ubili kralja Kizika, a njegova žena, saznavši da joj je muž ubijen izvršila je samubistvo. Kad je svanulo, Dolionci su uvideli svoju užasnu grešku.
Kad su stigli do Mizije, sa broda su se iskrcalo nekoliko Argonauta da nađu hranu i vodu. Među njima je bio i Hil, Heraklov sluga. Hile su zgrabile vodene nimfe i Herakle se vratio na brod bez njega.
Finej i Harpije[uredi | uredi izvor]
Uskoro je Jason stigao do dvora kralja Fineja u Trakiji, kojem je Apolon dao dar prorokovanja, međutim, bio je i kažnjen tako što su ga Harpije ometale u jelu. Jason se sažalio nad kraljem i odlučio je da mu pomogne. Dva junaka, Kalais i Zet, sinovi boga severnog vetra Boreja, koji im je podario krila, uspeli su da oteraju Harpije. Zahvalan zbog njihove pomoći, Finej je Argonautima pomogao otkrivši im kako da prođu Simplegade, začarane stene.
Kolhida[uredi | uredi izvor]
Jason je napokon stigao u Kolhidu (crnomorska obala Gruzije) da bi uzeo zlatno runo.[4] Ejet, kolhidski kralj, obećao je Jasonu da će mu ga dati, ali pod uslovom da ispuni tri zadatka. Kada je Jason čuo šta su mu zadaci, uvideo je da ne može da ih izvrši i pao je u očajanje. Tada je Hera nagovorila Afroditu da ubedi svoga sina Erosa da on svojom ljubavnom strelom pogodi Ejetovu kćerku Medeju, kako bi se ona zaljubila u Jasona.[5] Eros je poslušao Afroditu i naveo Medeju da se zaljubi. Tako je ona pomogla Jasonu u izvršavanju zadataka.
Prvi zadatak je bio da Jason poore polje sa vatrenim volovima, koje je sam morao upregnuti, a volovi su bljuvali vatru. Medeja je Jasonu dala mast koja ga je štitila od vatrenog daha.
Drugi zadatak je bio da Jason zasadi polje zmajevim zubima, iz kojih bi nicala vojska ratnika (Sparti). Medeja je posavetovala Jasona kako da savlada izniknute vojnike i on je, pre nego što su ga iznikli vojnici napali, bacio kamen među njih, u gomilu. Vojnici nisu znali otkud je kamen došao te su se međusobno borili i poubijali.
Poslednji zadatak je bio da Jason savlada zmaja koji nikad nije spavao, a čuvao je zlatno runo. Jason je omamio zmaja napitkom od bilja koji mu je dala Medeja, a potom je s njom otplovio iz Kolhide.
Ejet je krenuo za njima u poteru, ali ih nije stigao, jer su mu ubili sina Apsirta.
Povratak[uredi | uredi izvor]
Kirka, Sirene i Tal[uredi | uredi izvor]
Kirka
Na povratku u Jolk, Medeja je prorekla Eufemu da će jednog dana vladati Libijom, a to se i ispunilo preko njegovog potomka Bata.[6]
Zevs je, da bi kaznio Medeju zbog ubistva brata, poslao nekoliko oluja na Argo i vetrovima Argonaute skrenuo sa kursa. Lutajući danima, Argonati su počeli polako da gube nadu, ali im se tada obratio brod Argo. Rekao im je da bi trebalo da traže pročišćenje kod Kirke, koja je živela na obližnjem ostrvu. U Homerovoj „Odiseji“[7] njeno je ostrvo opisano kao vodena vila koja stoji nasred čistine. Oko kuće bili su lavovi i vukovi, žrtve njene magije, jer je bila poznata po svom čarobnjačkom znanju, a svoje bi neprijatelje ili one koji bi je uvredili pretvarala u životinje ili druge stvari uz pomoć raznih napitaka i biljaka, tako da bi oni ostajali sa njom na ostrvu. Životinje nisu bile opasne i umiljavale su se oko posetilaca ostrva. Nakon boravka kod Kirke i pročišćenja, Argonauti su nastavili put ka domovini.
Sirene
Kentaur Hiron je rekao Jasonu da bez Orfejove pomoći nikad neće moći da prođe kraj područja u kome su Sirene, jer su one svojom pesmom omamljivale mornare koji bi se bacali u more. Kada je Orfej začuo njihove glasove, izvukao je svoju liru i odsvirao lepšu i umilniju melodiju sa kojom je nadglasao njihovu muziku.
Tal
Argonauti su stigli do Krita koju je čuvao bronzani čovek Tal.
Kad se brod približio, Tal je bacao veliko kamenje na brod, zadržavajući ga u zalivu. On je imao jednu krvnu žilu koja se protezala od njegovog vrata pa sve do gležnja, a bila je zatvorena bronzanim klinom. Medeja je na njega bacila svoje čini da bi ga smirila, a potom je izvukla klin i Tal je iskrvario do smrti.
Povratak i smrt Jasonova[uredi | uredi izvor]
Medeja je tvrdila Pelijinim kćerkama da može, koristeći svoje magične moći, da podmladi njihovog oca tako da ga raskomada, a komade skuva sa magičnim biljem u kotlu. To je demonstrirala sa ovcom koja je, posle magičnog obreda, iskočila iz kotla kao jagnje. Pelijine kćerke su joj naivno poverovale, raskomadale su oca i stavile u kotao, ali Medeja nije dodala svoje čarobno bilje te je Pelija ostao mrtav. Zbog ovoga je Akast, Pelijin sin, prognao Jasona i Medeju i oni su otišli u Korint. tamo se Jason, da bi učvrstio svoje političke veze, oženio sa Kreuzom, kćerkom korintskog kralja. Medeja, besna na Jasona zbog njegove izdaje bračnog zaveta, osvetila mu se tako što je, kao venčani poklon, svojoj supranici darivala začaranu haljinu, koja se prilepi za telo i izgori. Kada je obukla haljinu i kada je ona počela da gori, priskočio je njen otac, kralj Kreont, da je spasi, pa su njih oboje izgoreli. Posle tog čina, pobesnela i pomahnitala Medeja je ubila i svoju decu koju je sa Jasonom izrodila, bojeći se da ih on ne ubije i pobegla u Atinu. Jason i Pelej su napali Akasta i osvojili presto Jolka, a Tesal, Jasonov sin, postao je kralj. Jason je, budući da je prekršio ljubavne zavet sa Medejom, izgubio Herinu naklonost i živeo je usamljen i nesrećan sve dok ga nije ubio brod Argo, ispod koga je on spavao, jer je istrunuo i trup je popustio.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Zamarovski 1985, str. 164.
- ^ Wood, Michael. "Jason and the Argonauts", In Search of Myths & Heroes, PBS
- ^ Powell, Barry B. (2015). Classical Myth. with translations by Herbert M. Howe (8th ed.). Boston: Pearson. ISBN 978-0-321-96704-6.
- ^ „Metamorphoses”.
- ^ Griffiths, Emma (2006). Medea. London: New York: Routledge.
- ^ Godwin, William (1876). Lives of the Necromancers. str. 41.
- ^ Homer: Odiseja; 10. pevanje
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb.
- Alain Moreau, Le Mythe de Jason et Médée. Le Va-nu-pied et la Sorcière. Paris: Les Belles Lettres, collection «Vérité des mythes», 2006 (ISBN 2-251-32440-2).
- Apollodorus, The Library with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes, Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. ISBN 0-674-99135-4.. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
- Apollonius Rhodius, Argonautica translated by Robert Cooper Seaton (1853-1915), R. C. Loeb Classical Library Volume 001. London, William Heinemann Ltd, 1912. Online version at the Topos Text Project.
- Apollonius Rhodius, Argonautica. George W. Mooney. London. Longmans, Green. 1912. Greek text available at the Perseus Digital Library.
- Bulfinch's Mythology, Medea and Aeson.
- Diodorus Siculus, The Library of History translated by Charles Henry Oldfather. Twelve volumes. Loeb Classical Library. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd. 1989. Vol. 3. Books 4.59–8. Online version at Bill Thayer's Web Site
- Diodorus Siculus, Bibliotheca Historica. Vol 1-2. Immanel Bekker. Ludwig Dindorf. Friedrich Vogel. in aedibus B. G. Teubneri. Leipzig. 1888–1890. Greek text available at the Perseus Digital Library.
- Gaius Julius Hyginus, Fabulae from The Myths of Hyginus translated and edited by Mary Grant. University of Kansas Publications in Humanistic Studies. Online version at the Topos Text Project.
- Gaius Valerius Flaccus, Argonautica translated by Mozley, J H. Loeb Classical Library Volume 286. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1928. Online version at theio.com.
- Gaius Valerius Flaccus, Argonauticon. Otto Kramer. Leipzig. Teubner. 1913. Latin text available at the Perseus Digital Library.
- Hesiod, Catalogue of Women from Homeric Hymns, Epic Cycle, Homerica translated by Evelyn-White, H G. Loeb Classical Library Volume 57. London: William Heinemann, 1914. Online version at theio.com
- King, David. Finding Atlantis: A True Story of Genius, Madness, and an Extraordinary Quest for a Lost World. Harmony Books, New York, 1970. (Based on works of Olof Rudbeck 1630–1702.)
- Powell, B. The Voyage of the Argo. In Classical Myth. Upper Saddle River, NJ. Prentice Hall. 2001. pp. 477–489.
- Publius Ovidius Naso, The Epistles of Ovid. London. J. Nunn, Great-Queen-Street; R. Priestly, 143, High-Holborn; R. Lea, Greek-Street, Soho; and J. Rodwell, New-Bond-Street. 1813. Online version at the Perseus Digital Library.
- Publius Ovidius Naso, Metamorphoses translated by Brookes More (1859-1942). Boston, Cornhill Publishing Co. 1922. Online version at the Perseus Digital Library.
- Publius Ovidius Naso, Metamorphoses. Hugo Magnus. Gotha (Germany). Friedr. Andr. Perthes. 1892. Latin text available at the Perseus Digital Library.
- Euripides, Medea with an English translation by David Kovacs. Cambridge. Harvard University Press. 1994. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
- Pausanias, Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. ISBN 0-674-99328-4.. Online version at the Perseus Digital Library
- Pausanias, Graeciae Descriptio. 3 vols. Leipzig, Teubner. 1903. Greek text available at the Perseus Digital Library.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Timeless Myths - Argonauts Priča o Jasonu i njegovoj potrazi za zlatnim runom
- Jason u Grčkoj mitologiji
- Jason and the Argonauts, extensive site by Jason Colavito
- Argonautica na projektu Gutenberg
- The Story of Jason and the Argonauts Read the classic heroic myth, in modern English prose.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
