Jezgro Linuksa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Linuks
Verzija operativnog sistema Juniks-oliki
Tux.svg
Linux 3.0.0 boot.png
Linuks jezgro 3.0 snimak ekrana
ProgramerGNU projekat, Linus Torvalds i mnogi drugi
Napisan uAsembler, C
Radno stanjeRazvija se
Izvorni modelSoftver slobodnog i otvorenog koda
Marketinški ciljStoni računari, serveri
Dostupan naVišejezični
PlatformeDEC Alpha, ARM, AVR32, Blackfin, ETRAX CRIS, FR-V, H8/300, Itanium, M32R, m68k, Microblaze, MIPS, MN103, PA-RISC, PowerPC, s390, S+core, SuperH, SPARC, TILE64, Unicore32, x86, Xtensa
Tip jezgraMonolitno jezgro
LicencaGNU-ova opšta javna licenca, BSD licenca, Apač licenca, MIT licenca i druge
Zvanični veb-sajtkernel.org
Пингвин Тукс (Tux), zvanična maskota linuksa

Linuks je jezgro operativnih sistema nalik Juniksu. Spada u najpoznatije primere slobodnog softvera i softvera razvijanog putem otvorenog koda.

Linuks se kao pojam ranije odnosio samo na jezgro linuksa, jer uz njega kao deo operativnog sistema najčešće dolazi mnoštvo biblioteka i alata iz Projekta GNU, koji ne pripadaju projektu Linuks. U svakodnevnom govoru se, međutim, ustalilo da predstavlja naziv za sve distribucije koje se baziraju na jezgru Linuks. Sklop jezgra i korisničkih alata se naziva distribucija, kojih trenutno postoji preko 300 različitih vrsta.

U početku, linuks je bio razvijan i koristili su ga uglavnom pojedinci entuzijasti. Od tada linuks je pridobio podršku od giganta iz informatičke industrije počev od IBM-a do HP-a, kao alternativa za vlasničke verzije Juniksa i MS Windows-a na polju servera.

Linuks takođe postaje sve popularniji kao operativni sistem za stone računare. Poklonici i analitičari pripisuju ovaj uspeh njegovoj nezavisnosti od dobavljača, niskim troškovima korišćenja, bezbednosti i pouzdanosti.

Linuks je u početku bio razvijen za Intel-ove 386 mikroprocesore a danas podržava mnoštvo arhitektura. Koristi se u aplikacijama u opsegu od stonih računara do superračunara i sistema za ugradnju kao što su mobilni telefoni i lični video-rekorderi.

Linuks je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa početkom devedesetih godina prošlog veka dok je još uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju, Finska.[1]

Linus Torvalds

Linus je kompletan svoj rad, linuks, objavio na Internetu gde su programeri i inženjeri iz celog sveta mogli da se pridruže razvoju.

Istorija[uredi]

Za Linusa Torvaldsa pisanje linuks jezgra u početku je bio hobi, za vreme studija na Helsinškom univerzitetu u Finskoj. Torvalds je provobitno koristio Miniks (Minix), pojednostavljeno jezgro kojeg je napisao Endru Tanenbaum za potrebe predavanja iz dizajna operativnih sistema. Međutim, Tanenbaum nije podržavao proširivanje svog operativnog sistema, što je navelo Torvaldsa da napiše zamenu za Miniks. Iako je Miniks prvobitno bio potreban da bi se napisao i kompajlirao linuks, linuks sistem je ubrzo prevazišao Miniks po svojoj funkcionalnosti.

Prva verzija jezgra linuksa je objavljena na Internetu septembra 1991. pod oznakom 0.02, sa drugom verzijom koja je usledila kratko posle toga u oktobru. Od tada, hiljade programera iz celog sveta se priključilo projektu. Esej Erika S. Rejmonda „Katedrala i pijaca: Razmišljanja o Linuksu i Otvorenom kôdu od slučajnog revolucionara“ (The Cathedral and the Bazaar: Musings on Linux and Open Source by an Accidental Revolutionary) raspravlja o razvojnom modelu linuksa i njemu sličnog softvera.

Istorija jezgra linuksa je usko povezana sa istorijom GNU-a, istaknutog projekta slobodnog softvera koga vodi Ričard Stolman. Projekat GNU je započet 1983. sa ciljem razvoja kompletnog operativnog sistema nalik juniksu, uključujući razvojne alate i korisničke aplikativne programe, u celosti od slobodnog softvera. Do izdavanja prve verzije linuks jezgra, GNU projekat je napravio sve neophodne komponente ovog sistema osim jezgra. Torvalds i drugi rani razvijači linuksa prilagodili su svoje jezgro tako da ono radi sa GNU komponentama i programima korisničkog okruženja da bi napravili u potpunosti funkcionalan operativni sistem. Linuks jezgro i operativni sistem su licencirani pod GNU-ovom Opštom javnom licencom (OJL) koja zahteva da se sve modifikacije izvornog koda i dela koja proisteknu iz njega takođe licenciraju pod OJL-om. Linus Torvalds je 1997. izjavio da je objavljivanje linuksa pod OJL-om definitivno najbolja stvar koju je on ikada uradio.[2]

Pingvin Tuks (Tux) je maskota linuksa. Ime Linuks nije skovao sam Torvalds, već Ari Lemke, administrator na ftp.funet.fi, koji je tako nazvao direktorijum iz koga je linuks prvi put bio dostupan. Robna marka „Linux“ je vlasništvo Linusa Torvaldsa.

Distribucije[uredi]

Razvijeno je više verzija linuksa, među kojima su najpopularnije Slakver (Slackware), Debian (Debian), Red Het (Red Hat), SuSE (SuSE), Mandriva (Mandriva), Ubuntu (Ubuntu), Linuks Mint, Džentu (gentoo). U poslednjih nekoliko godina razvija se linuks-Knopiks (Knoppix), verzija operativnog sistema koji nije potrebno instalirati na računar, već sistem radi direktno sa CD-a. Knopiks je prelazna varijanta linuksa koja osim operativnog sistema sadrži i paket programa za kancelarijsko korišćenje Open Ofis (paralelan programima paketa Majkrosoft Ofis), programe za tehničko crtanje, rad sa fotografijama, paket multimedijalnog softvera za slušanje muzike i gledanje filmova, i internet-pretraživač (Mozilla Firefox). Sam Knopiks se razvio u mnogo pravaca, jer poseduje ugrađenu pomoć za promenu softvera koji se nalazi na CD-u, te je tako relativno jednostavno napraviti distribuciju Knopiksa za svoju specifičnu namenu.

Napadi na linuks[uredi]

Zarazna popularnost je dovela do masovne upotrebe linuksa u mrežnim i serverskim primenama. Naravno, razlog nije samo što je besplatan već što je izuzetno pouzdan i izdržljiv. Oni koji su ga tada koristili nisu ni očekivali da bude privlačan i lak za upotrebu. Tražili su samo pouzdan operativni sistem pošto su svi Majkrosoftovi serverski proizvodi bili skupi i neadekvatni.

Međutim, kada je počelo prilagođavanje izgleda i svih aspekata primene za običnog korisnika, došlo je do čestih reakcija Majkrosofta, kao i autora Gnu softvera. Kampanja Majkrosofta je imala za cilj da prikaže linuks kao sistem za koga se ne zna ko ga održava, koji nije ni rasprostranjen pa ga zato nijedan virus niti haker i ne napada i tako dalje.[3] U tom propagandnom ratu su se pojavljivale tvrdnje da Majkrosoft angažuje nezavisne firme[4] da potvrde kako je linuks skuplji u upotrebi, da su sklopili ugovore o saradnji sa firmama koje će zauzvrat optužiti linuks da je plagijat i ukradeni kod.[5]

Reference[uredi]

  1. ^ „What is Linux?”. Linux.com | The source for Linux information (na jeziku: engleski). Pristupljeno 06. 10. 2018. 
  2. ^ Tokyo Linux Users Group, "Linus Torvalds Interview" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (avgust 26, 2007) (na jeziku: engleski), Pristupljeno 4. 5. 2013.
  3. ^ CNet News, "Microsoft's waffling on Linux", Pristupljeno 4. 5. 2013.
  4. ^ Linux.com, "SCO/Microsoft's attack on Linux is backfiring", Pristupljeno 4. 5. 2013.
  5. ^ „Microsoft Claims Open-Source Technology Violates 235 of Its Patents” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 06. 10. 2018. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]