Jelena Tomašević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jelena Tomašević
Tomašević na Beoviziji 2008.
Lični podaci
Puno imeJelena Tomašević Bosiljčić
Datum rođenja(1983-11-01)1. novembar 1983. (40 god.)
Mesto rođenjaNegotin, SR Srbija, SFR Jugoslavija
UniverzitetMegatrend univerzitet
Zanimanjepevačica
Porodica
SupružniciIvan Bosiljčić
Deca1
Muzički rad
Aktivni period2001—danas
Žanr
Instrumentivokal
Ostalo
Veb-sajttomasevicjelena.com

Jelena Tomašević[1] (udato Bosiljčić; Negotin, 1. novembar 1983) srpska je pop pevačica. Poznata je po snažnom vokalnom umeću. Dobitnica je brojnih međunarodnih nagrada. Godine 2008. predstavljala je Srbiju na Pesmi Evrovizije sa pesmom Oro.[2][3] Nastupila je kao gošća na koncertu svetskog tenora Andree Bočelija 2022. godine u Beogradu održanog u okviru Belgrade River Fest-a.[4]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Rođena je 1. novembra 1983. godine u Negotinu, ali je odrasla u Kragujevcu. Završila je Prvu kragujevačku gimnaziju (društveno-jezički smer), studirala na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Diplomirala na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. Od 2011. godine udata je za glumca Ivana Bosiljčića, sa kojim ima kćerku Ninu.[5]

Jelena Tomašević je Ambasador Fondacije „Tijana Jurić”.[6]

Muzička karijera[uredi | uredi izvor]

Početak[uredi | uredi izvor]

Muzikom se bavi od svoje sedme godine. Igrala je u KUD-u „Abrašević” u svom gradu Kragujevcu u kojem je proglašena za najboljeg vokalnog solistu, a potom na mnogobrojnim koncertima i takmičenjima nastupala kao solista pevajući tradicionalnu srpsku muziku. Sa 13 godina je pobedila na Republičkom takmičenju folklornih ansambala Srbije. Tada je započela saradnju sa Borom Dugićem, virtuozom na fruli, koji je među prvima prepoznao njen dar. Mnoge od Jeleninih izvedbi zabeležene su na trajnim snimcima u arhivi Radio Beograda. Uporedo sa negovanjem izvornih kompozicija, bavila se i pevanjem pop muzike. Osvajala je pobedničke nagrade na mnogim dečijim festivalima, od kojih se izdvaja Jugoslovenski dečiji festival 1994. godine. Sa 18 godina pobedila je na televizijskom takmičenju za mlade talente „3K dur”, projektu nacionalne televizije, nakon koga je počela profesionalnu saradnju sa velikim brojem eminentnih muzičkih umetnika (Kornelije Kovač, Vlado Georgiev, Zdravko Čolić). Pevala je prateće vokale Vladu Georgievu i bila gost na albumu grupe Biber, otpevavši pesme Gde si bilo jare moje, Čije je ono devojče, Gipsy part one i Gipsy part two. Uspešno je predstavljala Srbiju na mnogim internacionalnim festivalima u Češkoj, Bugarskoj, Rusiji, Belorusiji. Godine 2005. se seli u Beograd. Sarađivala je sa Zdravkom Šotrom u njegovom filmu Ivkova slava, gde je pred kamerama otpevala nekoliko muzičkih numera.

Beovizija[uredi | uredi izvor]

Jelena Tomašević na Beoviziji 2005.

Pobedom na Beoviziji sa pesmom Jutro započela je saradnju sa produkcijom Minakord pod pokroviteljstvom Željka Joksimovića. Na Beoviziji 2005. je osvojila prvo mesto. Na Evropesmi-Europjesmi je osvojila drugo mesto iza prvoplasirane grupe No nejm. Na takmičenju OGAE Second Chance na kome učestvuju drugoplasirani takmičari sa nacionalnih takmičenja, Jelena Tomašević je sa pesmom Jutro osvojila drugo mesto. Tada su započeli rad na njenom prvom studijskom albumu, koji će ubrzo, pod nazivom Panta rei, postati najprodavaniji i najslušaniji album u regionu. Kompakt-disk je izdala za svoju izdavačku kuću, Minakord. Njen glas je postao poznat Evropi kada je pobedila na Beoviziji 2008. sa pesmom Oro Željka Joksimovića na tekst Dejana Ivanovića, sa kojom je nastupila na Evroviziji 2008. godine i osvojila 6. mesto u finalu.

Uspon karijere[uredi | uredi izvor]

Godine 2015. je objavila drugi studijski album, Ime moje,[7] koji je za kratko vreme dostigao popularnost njenog prvenca i ponovo joj doneo veliki broj nagrada, naklonost publike, kritike i kolega. Uspešno se bavi sinhronizacijom dugometražnih animiranih filmova (Mali princ), godinama učestvuje u žiriranju dečijeg muzičkog takmičenja „Pinkove zvezdice”, na internacionalnoj sceni svakim nastupom i dalje predstavlja srpsku kulturu u najboljem svetlu. Širom zemlje i regiona održala je niz koncerata sa Novosadskim big bendom. Ova saradnja i dalje uspešno traje. Jelena je imala zapaženu ulogu u mjuziklu Ivane Žigon Beli ždralovi, koji je izveden u Sava centru, ali i u Minsku u Belorusiji za Dan pobede nad fašizmom.

Dobitnik je nagrade „Zlatna značka grada Beograda” za doprinos srpskoj kulturi.

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Spotovi[uredi | uredi izvor]

Spot Godina Režiser
Košava 2008 Vasko Vasović
Okeani 2008 Vedad Jašarević
Panta rei 2009 Miloš Nadaždin
Med i zaoka 2010 Miloš Nadaždin
Gde da odem da te ne volim 2010 Miloš Nadaždin
Jamne Axhotki 2011
Radio svira za nas 2013 Miloš Nadaždin
Vertigo 2013 Miloš Nadaždin
Ime moje 2015 Vedad Jašarević
Da mi je da se vrati 2016 Vedad Jašarević
Život u koferima 2016 Miloš Nadaždin
Ruse kose 2016 Vladimir Marković
Dobro jutro ljubavi 2018 NN Media
Suncokret 2019 Miloš Nadaždin
Diraj mi usne 2020 Vedad Jašarević
Ne žalim 2022 NN Media
Rano moja mila 2023 Miloš Nadaždin

Festivali[uredi | uredi izvor]

Zrenjanin:

  • Ovo nije ljubav, 2002

Pjesma Mediterana, Budva:

  • Rano da veruješ, 2003

Slavяnskiй bazar, Belorusija:

  • Zlatni dan, drugo mesto, 2003
  • Ime moje (Gošća revijalnog dela festivala), 2016

Beovizija:

  • Kad' ne bude tvoje ljubavi, 2004
  • Jutro, pobednička pesma, 2005
  • Oro, pobednička pesma, 2008

Evropesma / Evropjesma:

  • Kad' ne bude tvoje ljubavi, 2004
  • Jutro, drugo mesto, 2005

Evrosong:

  • Oro, šesto mesto, 2008

Beogradsko proleće:

  • Vreme prvih poljubaca (Dečje beogradsko proleće), 2016
  • Violina i flauta (Dečje beogradsko proleće), 2017
  • Violina i flauta / Vreme prvih poljubaca (Dečje beogradsko proleće), 2021
  • Takav, kakav si (Dečje beogradsko proleće), 2023
  • Veruj mi da verujem, prva nagrada publike, pobednička pesma, 2024

Skale, Herceg Novi:

  • Ne žalim, 2022

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Biografija Jelene Tomašević”. Jelena Tomašević (na jeziku: srpski). Pristupljeno 03. 2. 2018. 
  2. ^ „Oro”. Tekstovi pesama (na jeziku: srpski). Pristupljeno 03. 2. 2018. 
  3. ^ „Jelena Tomašević Bosiljčić”. Biografija.org (na jeziku: srpski). Pristupljeno 03. 2. 2018. 
  4. ^ „Oro”. Jelenin nastup sa Bočelijem (na jeziku: srpski). Pristupljeno 01. 09. 2022. 
  5. ^ „Ćerka Jelene Tomašević - slika i prilika svoje majke || Story.rs”. Story (na jeziku: srpski). 2021-08-17. Pristupljeno 2022-08-22. 
  6. ^ „Ambasadori fondacije”. Fondacija Tijana Jurić. Arhivirano iz originala 22. 03. 2017. g. Pristupljeno 21. 3. 2017. 
  7. ^ „Ime moje”. Tekstovi pjesama. Arhivirano iz originala 04. 02. 2018. g. Pristupljeno 03. 2. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Томашевић&oldid=27700057”