Joakim i Ana
Sveti Joakim i Ana su, prema hrišćanskoj i islamskoj tradiciji, bili roditelji Bogorodice, odnosno Isusovi baba i deda.[1] Ime Marijine majke se ne pominje nigde u kanonskim jevanđeljima niti Kuranu.
Prema predanju, Sveti Joakim je bio potomak cara Davida, a Ana — prvosveštenika Arona. Ana je bila najmlađa Matanova kći i, kada je odrasla, udala se za Joakima u Nazaretu.[1] Živeli su pobožno i često su odlazili u jerusalimski hram na molitvu.
U braku su živeli pedeset godina.[2] Po tadašnjem shvatanju i verovanju, oni koji nisu imali decu bili su veliki grešnici, pa im je Bog zbog toga uskratio decu. Tako i drugi koji su imali decu, smatrali su Joakima i Anu nedostojnima. Ipak, oni nisu gubili nadu i veru u Boga. Danonoćno su se molili da ih Bog obraduje i da na njima učini čudo kao nekada na Avramu i Sari, Zahariju i Jelisaveti i da im podari jedno dete za utehu u starosti. Posle određenog vremena, Ana je rodila kćerku i dala joj ime Marija. Njihova kćer je kasnije rodila Hrista, te su na taj način oni postali bogooci, tj. bogopraroditelji.
Joakim je živeo 80, a Ana — 79 godina.[3]
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Sveti pravednici Joakim i Ana se slave 22. septembra.[4]
Manastir Janja im je posvećen.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Sveti pravedni Joakim i Ana”. SPC. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ „Sv. Joakim i Ana”. Pravoslavna crkva. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ „Sveto pravedni Joakim i Ana”. Slobodna Hercegovina. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ „SVETI PRAVEDNI JOAKIM I ANA”. Crkva Ub. Pristupljeno 5. 2. 2020.
