Jožef Košič

Jožef Košič
Lični podaci
Datum rođenja	(1788-10-09)9. oktobar 1788.
Mesto rođenja	Bogojina, Habzburška monarhija
Datum smrti	9. oktobar 1867.(1867-10-09) (79 god.)
Mesto smrti	Gornji Senik, Austrougarska

Jožef Košič (mađ. Kossics József; Bogojina, 9. oktobar 1788 — Gornji Senik, 9. oktobar 1867) je bio slovenački pisac, pesnik, etnolog, rimokatoliči sveštenik, hrvatskog porekla.

Biografija

Košičev grob.

Rođen je u mestu Bogojina (danas Slovenija). Otac mu je bio Jožef Košič, školmeštar (učitelj) iz Varaždina. Majka Ana Kregar je bila slovenačka plemkinja iz Ivancima (kod Bogojine). Brat Franje Košiča je bio takođe sveštenik u Zagrebu.

Pohađao je gimnaziju u Kisegu i Sombatelju. Bio je kapelan u Prekmurju, Beltincu, Turnišću, Rogašovcima i Svetem Juriju. Svešteničku službu prvo je obavljao u Donjem Seniku od 1816. do 1829, a zatim i u Gornjem Seniku od 1829. do 1867. godine. Tamo je i umro 1867. godine.

Prvo svoje delo napisao je na mađarskom, a naslovio ga je „Ima li Vandala u Mađarskoj?“ (mađ. Vannak e Magyar Országban Vanadalusok?) jer je držao da su Slovenci u Mađarskoj potomci Vandala. Monografija O Vendima i Totima u Mađarskoj (mađ. A Magyar Országi Vendus-Tótokról), napisana u periodu 1824 — 1828, prvo se pojavila anonimno u Beču 1824. godine, a zatim pod pravim imenom u novinama Tudományos Gyűjtemény (Naučna zbirka) 1828. godine. Godine 1829. pojavila se i na nemačkom. Na slovenačkom jeziku pojavila se tek 1992. godine. Delo govori takođe o Slovencima u Mađarskoj.

Košič se u svojim delima služio štajerskim govorom i kajkavskim dijalektom. Njegova dela O Vendima i Totima u Mađarskoj su prve slovenačke monografije. Na groblju se nalazi njegov grob s pločom i natpisom na mađarskom jeziku. U crkvi mu je postavljena spomen ploča, a i senička osnovna škola nazvana je po njemu. Ta činjenica ima veliku važnost za očuvanje nacionalne svesti kod mađarskih Slovenaca. Košič se dosta zanimao za istoriju, a pogotovo za istoriju Prekmurja.

Dela

Spomen ploča u školi.

• O Vendima i Totima u Mađarskoj (O vendskih-totih na Vogrskom, 1824 — 1828)
• Kratki mađarski gramatik (Krátki Návuk Vogrskoga Jezika za Začetnike, 1833)
• Križni put u 14 postaja (Križna paut na XIV. štácie ali postojališča, 1843)
• Starine Železnih i Zalaskih Slovenaca (Starine železnih ino salaskih Slovencov, 1845)
• Površin Slovenac i Slovenka kod Mure i Rabe (Zborisani Sloven in Slovenka med Műrov in Rábov, 1845 — 1848)
• Povijest mađarskog kraljevstva (Zgodbe vogerskoga kralestva, 1848)
• Isuse, mija žudnjo (Jezuš moje pošelenje 1851)