Jozef Hajdn

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Franc Jozef Hajdn

Jozef Hajdn
Jozef Hajdn

Informacije
Datum rođenja 31. mart 1732.
Mesto rođenja Rorau
Datum smrti 31. maj 1809.(1809-05-31)(77 god.)
Mesto smrti Beč
Dela

Franc Jozef Hajdn (nem. Franz Joseph Haydn; Rorau, 31. mart 1732Beč, 31. maj 1809) je bio austrijski kompozitor i dirigent.

Hajdn je najznačajniji predstavnik epohe klasicizma.Njegob najplodniji stvaralački period bio je za vreme službe na dvoru mađarskog grofa Esterhazija,kod koga je radio kao dvorski kompozitor i dirigent dvorskog orkestra.

Jozef Hajdn

Šire muzičko obrazovanje stekao je kao član hora dečaka Bečke katedrale. U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije, kao kompozitor i dirigent dvorske muzike knezova Esterhazi, razvijao samostalno, „odsečen od sveta“, kako sam kaže, „i prisiljen da postane originalan“. Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790, na kneževskim dovorovima u Ajzenštatu i Esterhaziu, dok je nakon 1790. većinom boravio u Beču.

Dobri tata Hajdn“, čuvar klasične tradicije, prvi u velikoj trojki bečkih klasika, Mocartov prijatelj i učitelj mnogih muzičara svoga doba stekao je za života veliku popularnost i poštovanje koji su nakon smrti izbledeli, da bi ga 20. veka ponovo otkrilo kao vrelo nepresušne muzičke dobrote.

Hajdn je dao neizmerno bogat i raznovrstan opus, što svedoči o lakoći stvaranja i o potrebi tadašnjeg muzičkog tržišta koje je stalno tražilo nova dela. Njegove 104 simfonije, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violončelo, mnoštvo komornih kompozicija za različite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratoriji, mise, kantate — sve to čini jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uopšte.

Kako je Hajdn stario, u svoja dela uključivao je sve više seljačkih narodnih melodija koje je slušao u mladosti. Savršeni primer je poslednji stav njegove poslednje simfonije, br. 104 — Londonske simfonije.

Težište njegova stvaranja je na instrumentalnoj muzici, a posebno je razvio klavirsku sonatu, gudački kvartet i simfoniju. U operi daje veću važnost karakterizaciji likova. Najstariji je od trojice majstora bečke klasike.

Dela[uredi]

  • Čudak
  • Nenadani susret
  • Mesečev svet
  • Simfonija rastanka
  • Oksfordska simfonija
  • 6 pariskih simfonija
  • 12 londonskih simfonija
  • 84 gudačka kvarteta (najvredniji po 6 tzv. Sunčanih, Ruskih, Pruskih, te Apponiji i Erdodoj)
  • pasija „Sedam poslednjih reči Spasiteljevih“)
  • oratorijumi Stvaranje sveta i Godišnja doba

Spoljašnje veze[uredi]