Jozef fon Fraunhofer

Jozef fon Fraunhofer
Jozef fon Fraunhofer
Lični podaci
Datum rođenja	(1787-03-06)6. mart 1787.
Mesto rođenja	Štraubing, Bavarska., Sveto Rimsko carstvo
Datum smrti	7. jun 1826.(1826-06-07) (39 god.)
Mesto smrti	Minhen., Nemačka konfederacija
Naučni rad
Polje	fizika, optika
Poznat po	Fraunhoferova difrakcija, Fraunhoferove linije, Fraunhoferovo rastojanje

Jozef fon Fraunhofer (nem. Josef von Fraunhofer; Štraubing, 6. mart 1787 — Minhen, 7. jun 1826), je bio nemački fizičar i optičar. Opisao je atomske apsorpcione linije u solarnom spektru.

Fraunhofer je počeo praveći ogledala i polirajući sočiva u Minhenu. Postao je direktor svoje kompanije 1811. Tužni period njegovog početka bio je ublažen kada mu je, nakon što je bio zatrpan ispod srušene radionice, izborni knez dao novčani dar kako bi proslavio to što je preživeo. Taj dar mu je omogućio nezavisnost. Njegovo zanimanje za optičku teoriju i njegova naučna otkrića dovela su ga do direktorskog mesta Muzeja Bavarske akademije nauka 1823. Tri godine kasnije je preminuo od tuberkuloze.

Fraunhoferovo glavno interesovanje i motivacija iza njegovih eksperimenata bilo je pravljenje ahromatskih sočiva dobrog kvaliteta. Tokom svojih istraživanja refraktivnih svojstava različitih stakala koristio je prizmu i pukotinu da bi obezbedio monohromatski izvor svetlosti. Radeći na tome primetio je da je Sunčev spektar ispresecan mnogim tamnim linijama. Zatim je nastavio da brižljivo meri talasne dužine od skoro njih 600. Kasnije je koristio difrakcionu rešetku da dokaže da ove linije ne potiču od stakla prizme, već da su inherentne Sunčevoj svetlosti. Za ove Fraunhoferove linije je kasnije Kirhof pokazao da nastaju usled atomske apsorpcije u Sunčevoj spoljašnjoj atmosferi i da nam one dosta govore i njegovoj hemiji. Slične linije su zapažene i kod drugih zvezda i pokazale su se jednako informativnima. Fraunhoferov rad je doprineo da spektroskop postane ozbiljan instrument a ne samo da bude naučna zanimljivost.