Jozef II Habzburški

Josif II Habzburški
Josif II, car Svetog rimskog carstva
Lični podaci
Datum rođenja	(1741-03-13)13. mart 1741.
Mesto rođenja	Šenbrun, Beč, Habzburška monarhija
Datum smrti	20. februar 1790.(1790-02-20) (48 god.)
Mesto smrti	Beč, Habzburška monarhija
Porodica
Supružnik	Izabela Parmska i Marija Jozefa Bavarska
Potomstvo	Marija Tereza od Austrije (1762—1770)
Roditelji	Franc I, car Svetog rimskog carstva Marija Terezija
Dinastija	Habzburzi
Kralj u Nemačkoj
Period	1764–1790
Prethodnik	Franc I, car Svetog rimskog carstva
Naslednik	Leopold II, car Svetog rimskog carstva
Car Svetog rimskog carstva
Period	1765–1790
Prethodnik	Franc I, car Svetog rimskog carstva
Naslednik	Leopold II, car Svetog rimskog carstva
Kralj Ugarske i Hrvatske Kralj Češke
Period	1780–1790
Prethodnik	Marija Terezija
Naslednik	Leopold II, car Svetog rimskog carstva
Nadvojvoda Austrije
Period	1765–1790
Prethodnik	Franc I, car Svetog rimskog carstva
Naslednik	Leopold II, car Svetog rimskog carstva
Potpis

Josif II (nem. Joseph II; puno ime Josef Benedikt August Johann Anton Michael Adam; Šenbrun, 13. mart 1741 — Beč, 20. februar 1790) bio je car Svetog rimskog carstva 1765—1790 i vladar Habzburške monarhije 1780—1790. Josif je bio „prosvećeni apsolutista", te su ga često poredili sa Katarinom Velikom i Fridrihom II Velikim. Pokrenuo je mnoštvo reformi koje su naišle na žestok otpor plemstva i sveštenstva.

Detinjstvo, mladost i brakovi

Bio je najstariji sin cara Franca I Lotarinškog i carice i kraljice Marije Terezije. Njegova sestra je bila Marija Antoaneta, kasnije francuska kraljica. U njegovom obrazovanju presudnu ulogu je imao francuski filozof Volter, čije je knjige čitao, dok su mu učitelji bili različiti politički zvaničnici kao i članovi katoličkog reda Jezuita. Često je sa majkom ulazio u ideološke rasprave, no iako je bio inteligentniji, povlačio se iz tih rasprava zbog majčine dominantne ličnosti. Ženio se dva puta. Prvi put Izabelom Parmanskom 1760, i bio u tom braku do 1763. godine, kada je umrla od velikih boginja. Par je imao dve devojčice. Prva, rođena 1762. godine, koja je dobila je ime po babi, Marija Terezija, umrla je u osmoj godini. Druga je umrla odmah po rođenju, nekoliko dana pre svoje majke. Drugi put se oženio na insistiranje svoje majke kada je postao vladar Svetog rimskog carstva. Oženio se Marijom Josipom od Bavarske, sa kojom je bio u braku svega dve godine, od 1765. do 1767, kada je i ona umrla od velikih boginja. Drugi brak nije bio srećan kao prvi, jer je Josif i dalje tugovao zbog gubitka prve žene Izabele i na Mariju nije obraćao pažnju.

Vladavina

Unutrašnja politika i reforme

Glavni članak: Jozefinizam

Sveto rimsko carstvo je nasledio po očevoj smrti 1765 iako je vladao zajedno sa majkom, obavljao je osnovne državničke dužnosti i bio je na čelu vojske, sve ostalo je i dalje vodila njegova majka. Svaki njegov pokušaj da pokrene neku reformu Marija Terezija bi sprečila, smatrajući da bi to moglo ugroziti stabilnost države. Ipak Josif je s vremena na vreme uspevao da manevrima izbegne majčine stege, te je tako naredio da se dvorski ceremonijali pojednostave, dopustio je muškarcima da se po dvoru kreću u vojnim uniformama i otvorio je kraljevske parkove Šenbrun, Prater i Augarten za javnost. Jedna od njegovih najvažnijih mera bila je preimenovanje dvorskog teatra u „Nemački nacionalni teatar", koji je takođe postao otvoren za javnost.

Austrijske nasledne zemlje, Ugarsku, te Češku, nasledio je po majčinoj smrti 1780. godine. Iako je de facto vladao Ugarskom, pravna valjanost te vlasti je upitna, jer nikada nije krunisan krunom Svetog Stefana. Kada je došao na presto, počeo je da sprovodi dugo željene reforme, koje često nisu nailazile na razumevanje naroda. Jedna od prvih reformi bila je „Edikt o verskoj toleranciji među hrišćanskim verama“ 1781. godine. Edikt je dopuštao pravoslavcima, protestantima i Jevrejima u carstvu veće slobode kretanja, stanovanja i upražnjavanja svojih crkvenih običaja, kao i pravo da pohađaju državne univerzitete. Druga važna reforma je bila crkvena. Ova reforma je propisivala da manastiri koji ne služe za više dobro, kao na primer obrazovanje, moraju biti raspušteni, a njihova imovina rasprodata. Novac od prodaje zatim bi išao u jedan poseban fond kojim bi parohije mogle da se služe. Ova reforma je toliko potresla sveštenstvo da je papa Pije VI lično došao u Beč kako bi od cara tražio da reformu ukine ili je na neki način ublaži, što je Jozef odbio da uradi. Iste godine, doneo je akt o oslobađanju kmetova, čime je donekle smanjeno njihovo ugnjetavanje. Ova dva zakona se mogu smatrati najvažnijim reformama koje je Josif II sproveo.

Pored crkve, reformisao je i društveni sistem, ukinuvši cenzuru. To je doprinelo procvatu književnosti i razvoju kritičke misli, omogućivši da se polemike o državi i vladi vode bez ikakvih posledica. Po uzoru na zapadnoevropske države, počeo je da osniva dobrotvorne ustanove, a jedna od najznačajnih jest Opšta bolnica u Beču, osnovana 1784. godine, a koja je predstavljala jednu od najmodernijih ustanova takve vrste u Evropi. Zajedno sa bolnicom, osnovao je i medicinski fakultet, koji je u 19. veku postao međunarodno poznat. Došlo je do razvoja kulture, što se vidi na primeru Mocarta, koji je od cara dobio status slobodnog umetnika u Beču. Sproveo je mnoge ekonomske reforme koje su doprinele porastu trgovine i jačanju srednje klase, koja više nije bila potisnuta od strane plemstva. Josif je uvideo loše funkcionisanje državne uprave, te je odlučio da je centralizuje. Centrala se nalazila u Beču sa Josifom na čelu, a reformom je omogućeno da pristup državnoj upravi ima svaki podanik, što je u to vreme bilo nešto sasvim novo. Ukinuo je sve privilegije plemstva, smrtnu kaznu, ustanovio nezavisni državni sud, pred kojim su plemići i kmetovi bili jednaki i reformisao je zakon o braku. Proglasio je nemački jezik za zvanični jezik u državi, kako bi državna administracija delovala bolje, što je izazvalo negodovanje nenemačkih naroda. Uveo je obavezu da svi plaćaju porez na imovinu, što su morali da rade i plemići. Pokušao je da ukine plemićki status, ali mu to nije pošlo za rukom. To se tek desilo nakon revolucije 1848/49. godine.

Spoljna politika i ratovi

Iako je pokušavao da smanji uticaj Rusije na Podunavske kneževine (Vlaška i Moldavija), Rusija mu je bila glavni spoljno politički saveznik. Josif je imao tendecije da prisvoji Bavarsku po cenu da ostane bez Holandije, koja se tada nalazila pod austrijskom upravom. Međutim, u tome ga je osujetio Fridrih II Veliki i to dva puta 1778. i 1785. godine. Teritoriju Austrije proširio je učestvujući u „Prvoj podeli Poljske" i zauzimanjem Beograda zajedno sa ruskom caricom Katarinom u ratu protiv Osmanlija koji je on započeo 1787. a okončao njegov brat Leopold II, 1791. godine.

Smrt

Krajem 1788. godine, zdravlje je počelo dramatično da mu slabi, čitavu 1789. proveo je u samrtničkoj postelji shvatajući da su njegove reforme bile uzalud. To su mnogi njegovi protivnici iskoristili kako bi pokrenuli revolt u zemlji, što je nateralo teško bolesnog Josifa da povuče sve svoje zakone osim one o verskoj toleranciji i o pravima kmetova. Umro je 20. novembra 1790. godine. Na grobu mu piše „Ovde leži Josif koji nije uspeo u svemu što je preduzeo".

Porodično stablo

16. Nicholas II, Duke of Lorraine

8. Karlo V, vojvoda od Lorene

17. Klod Fransoaz od Lorene

4. Leopold I od Lorene

18. Ferdinand III, car Svetog rimskog carstva

9. Eleonora Marija Austrijska

19. Eleonora Gonzaga od Mantove

2. Franc I, car Svetog rimskog carstva

20. Luj XIII

10. Filip I, vojvoda Orleanski

21. Ana od Habzburga

5. Elizabeta Šarlota Orleanska

22. Karl I Ludvig Palatinski

11. Elizabeta Šarlota Palatinska

23. Šarlota od Hesen-Kasela

1. Jozef II Habzburški

24. Ferdinand III, car Svetog rimskog carstva

12. Leopold I, car Svetog rimskog carstva

25. Marija Ana od Španije

6. Karlo VI, car Svetog rimskog carstva

26. Filip Vilhelm Palatinski

13. Eleonora-Magdalena Nojburška

27. Elizabeta Amalija od Hesea i Darmštata

3. Marija Terezija

28. Antoan Ulrih, vojvoda od Braunšvajg-Volfenbitela

14. Ludvig Rudolf od Braunšvajg-Volfenbitela

29. Elizabeta od Šlezvig-Holštajn-Senderborg-Nordborga

7. Elizabeta Kristina od Braunšvajg-Volfenbitela

30. Albert Ernst od Etingena

15. Kristina Lujza od Etingena

31. Kristina Frederika od Virtemberga

Literatura

• Gavrilović, Vladan (2005). Temišvarski sabor i Ilirska dvorska kancelarija (1790—1792). Novi Sad: Platoneum. ISBN 9788683639267. 
• Gavrilović, Slavko (1986). „Srbi u Ugarskoj i Slavoniji od austro-turskog rata 1737-1739. do kraja XVIII veka”. Istorija srpskog naroda. knj. 4, sv. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 195—216. 
• Gavrilović, Slavko; Petrović, Nikola (1972). Temišvarski sabor 1790. Sremski Karlovci: Arhiv Vojvodine. 
• Popović, Dušan J. (1959). Srbi u Vojvodini. Knj. 2: Od Karlovačkog mira 1699 do Temišvarskog sabora 1790. Novi Sad: Matica srpska. 
• Popović, Dušan J. (1963). Srbi u Vojvodini. Knj. 3: Oo Temišvarskog sabora 1790 do Blagoveštenskog sabora 1861. Novi Sad: Matica srpska. 
• Beales, Derek. Joseph II vol 1: In the shadow of Maria Theresa, 1741–1780, (1987)
• Beales, Derek. Joseph II vol 2: Against the World, 1780–1790 (2009)
• [Beales, Derek (1975). „The False Joseph II”. The Historical Journal. 18 (3): 467—495. JSTOR 2638606. S2CID 162317919. doi:10.1017/S0018246X00008414. 
• Beales, Derek. Enlightenment and Reform in Eighteenth-Century Europe. (2005), 326 pp.
• Beales, Derek. Enlightenment and Reform in Eighteenth-Century Europe (2005), 256pp excerpt and text search
• Bernard, Paul P. The Limits of Enlightenment: Joseph II and the Law (1979)
• Blanning, T. C. W. Joseph II (1994), 228 pp; a short scholarly biography
• Blanning, T. C. W. Joseph II and Enlightened Despotism (1984)
• Bronza, Boro (2010). „The Habsburg Monarchy and the Projects for Division of the Ottoman Balkans, 1771-1788”. Empires and Peninsulas: Southeastern Europe between Karlowitz and the Peace of Adrianople, 1699–1829. Berlin: LIT Verlag. str. 51—62. ISBN 9783643106117. 
• Brook-Shepherd, Gordon (27. 1. 2003). The Austrians: A Thousand-Year Odyssey. Basic Books. ISBN 9780786711024. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Bright, James Franck (1897). Joseph II. 
• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Joseph II”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 15 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 514—515. 
• Dickson, P. G. M. (1993). „Joseph II's Reshaping of the Austrian Church”. The Historical Journal. 36 (1): 89—114. JSTOR 2639517. S2CID 162762308. doi:10.1017/S0018246X00016125. 
• Macek, Bernhard A (2010). Die Kroenung Josephs II. in Frankfurt am Main. Logistisches Meisterwerk, zeremonielle Glanzleistung und Kulturgueter fuer die Ewigkeit. ISBN 978-3-631-60849-4. .
• McHugh, James T. "Last of the Enlightened Despots: a Comparison of President Mikhail Gorbachev and Emperor Joseph II." Social Science Journal, 1995 32(1) pp. 69–85. ISSN 0362-3319 Fulltext: Ebsco
• Padover, Saul K. The Revolutionary Emperor, Joseph the Second, 1741–1790 (1934), 414 pp; a standard scholarly biography online edition Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2009)
• Szabo, Franz A. J. (2011). „Changing Perspectives on the "Revolutionary Emperor": Joseph II Biographies since 1790”. The Journal of Modern History. 83: 111—138. JSTOR 10.1086/658104. S2CID 144338172. doi:10.1086/658104. 
• Vovk, Justin C.. In Destiny's Hands: Five Tragic Rulers, Children of Maria Theresa. iUniverse: Bloomington, Ind. 2010. ISBN 978-1-4502-0081-3.
• Wilson, Peter H. Absolutism in Central Europe (2000) online edition Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. avgust 2009)
• Szabo, Franz A. J. "Changing Perspectives on the 'Revolutionary Emperor': Joseph II Biographies since 1790," Journal of Modern History (2011) 83#1 pp. 111–138

Spoljašnje veze

• Collectio ordinationum imperatoris Josephi II-i et repraesentationum diversorum regni Hungariae comitatuum Pars 1. Dioszeg: Paul Medgyes, 1790. 318 p. - available at ULB´s Digital Library
• Constituta regia quae regnante August, Imperatore et rege Apostol. Josepho II. politicorum Pars 1., 2. (1.) De publicorum negotiorum administratione, (2.) De Politia .... Viennae: Kurzbek, 1788. 397 s. - available at ULB´s Digital Library