Jontoforeza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jontoforeza
Lečenje palmarne hiperhidroze jontoforezom
ICD-9-CM99.27
MedlinePlus007293

Jontoforeza je jedan od najjednostavnijih, najsigurniji i najekonomičnijih oblika elektroterapije i elektrodijagnostike zasnovan na primeni jednosmerna struja niske voltaže. Jontoforeza se pokazala kao sigurno, efikasno i ekonomično sredstvo za primarno lečenje palmarne i plantarne hiperhidroze i drugih dermatoloških bolesti.[1][2] Višedecenijska klinička iskustva i istraživanja pokazuju značajno smanjenje prekomernog palmoplantarnog znojenja sa minimalnim nuspojavama. Da bi se postigli najbolji rezultati jontoforeze, zdravstveni radnici moraju da obezbede dobru edukaciju pacijenat o mehanizmu delovanja i koristima upotrebe jontoforeze kako bi nakon bolničkog lečenja pacijenati mogli uspešno da nastavak lečenja kod kuće ili ambulantno u lekarskoj ordinaciji.[3]

Jontoforeza se može kombinovati i sa drugim tretmanima hiperhidroze, kao što su topikalni antiperspiranti i injekcije botulinskog toksina.[4]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Jontoforeza je unos u telo, preko intaktne kože jonizovane supstance (leka),[5] ili rastvornjiivih jona soli primenom jednosmerne struje. Metod je zasnovan na principu elektrolize uz čiju pomoć se npr. kuhinjska so (natrijum hlorid (NaCl), u obliku rastvora podvrgava jonizaciji. U tom procesu promena koncentracija pozitivnih jona Na i negativnih jona Cl ; nalazi primenu u endodonciji ili dermatologiji.[6]

Izvodi se tako što se vlažni sunđeri sa elektrodama pričvrste za šake, tabane ili se postave u pazušne jame i zatim se kroz njih u određenom vremenskom trajanju propušta jednosmerna struja niske voltaže (maksimalne jačine 20 mA).[7]

Učinak jontoforeze je privremen (reverzibilan), i zato se ona mora ponavljati u određenim vremenskim intervalima (nedeljno ili mesečno). Mehanizam delovanja jontoforeze je nepoznat.[8]

Zbog ograničenog načina primene i zbog nešto veće iritacije kože pazušne jame u odnosu na kožu tabana i dlanova, jontoforeza se retko primenjuje u lečenju pazušne hiperhidroze.

Kompenzacioni oblik hiperhidroze se kod jontoforeze nikada ne pojavljuje.

Primena[uredi | uredi izvor]

Godine 1936, Ichihashi je primenjivao razna sredstva kao što su; atropin, histamin i formaldehid kako bi dokazao da se znojenje dlanova može smanjiti jontoforezom.[9] Njegova istraživanja su ostala gotovo neprimenjena u medicinskoj praksi sve do 1952, kada su Bouman i Gruenvald (Bouman and Gruenwald) objavili svoju studiju, nakon lečenja 113 bolesnika i u njoj prikazali pozitivne učinke jontoforeza u lečenju hiperhidroze dlanova i tabana, i dokazali da se i bez dodavanja jonizujuće supstance postižu isti terapijski efekat kao i primenom obične vode sa česme.[10]

Levit je 1968. prvi prikazao jednostavan galvanski uređaj čijom upotrebom je mogao da ublaži hiperhidrozu u 85% obolelih.[11][12]

U studiji koju su objavili Reinauer S, Neusser A, Schauf G, Holzle E, nakon lečenja jontoforezom 25 pacijenata sa hiperhidrozom dlanova, prestanak simptoma javljao se u proseku nakon 11 tretmana (30 minuta po tretmanu najmanje četiri puta nedeljno), primenom vode sa česme.[13] Kod onih pacijenta koji ne reaguju na vodu iz slavine u toku jontoforeze, u vodu se mogu dodati antiholinergične supstance.[14]

Potpuni prestanak znojenja nakon jontoforeze obično traje jednu do dve nedelje i znojenje se brzo vraća bez primene terapije održavanja.[15]

Jontoforetsko davanje lekova nudi alternativu hipodermičnom ubrizgavanju kortikosteroida (koje je jako bolno),[16] uz povećani komfor i smanjenje sistemskih i lokalizovanih neželjenih efekate.[17] Ona omogućuje kratkotrajno davanje kortikosteroida i izbegava nelagodnost koje izaziva ubadanje igala na već nežno područje tkiva. Takođe izbegavanje upotrebe hipodermičke igle sprečava dalju traumu tkiva i eliminiše rizik od infekcije na mestu ubrizgavanja. Takođe, rizik od potencijalne nekroze i/ili slabljenja tetiva povezan sa bolusnim ubrizgavanjem kortikosteroida jontoforezom je eliminisano.[18]

Neželjena dejstva[uredi | uredi izvor]

Neželjena dejstva nakon primene jontoforeze (koja su jako retka), mogu se javiti u obliku;[19]

  • osećaja paljenja i peckanje po koži tretiranog područja,
  • preterano suvih dlanova,
  • ispucale kože.

Neželjena dejstva mogu se sprečiti smanjenjem učestalosti jontoforeze i primenom vazelina.[20]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Kao teže komplikacije nakon jontoforeze mogu se javiti eritem i pojava retkih vezikula na koži koje se mogu (ako je to potrebno) lečiti primenom kreme 1% hidrokortizona.[21]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gangarosa L, James M. Modern iontophoresis for local drug delivery. Int J Pharm. 1995;123:159–171.
  2. ^ Gangarosa, L.P., Ozawa, A., Ohkido, M., Shimomura, Y., Hill, J.M. (1995) Iontophoresis for enhancing penetration of dermatologic and antiviral drugs. J Dermatol, 22(11): 865-75
  3. ^ Rai R, Srinivas CR. Iontophoresis in dermatology. Indian J Dermatol Venereol Leprol 2005; 71: 236–41.
  4. ^ Schuetz, Yannic B.; Naik, Aarti; Guy, Richard H.; Kalia, Yogeshvar N. (2005). „Emerging strategies for the transdermal delivery of peptide and protein drugs”. Expert Opinion on Drug Delivery. 2 (3): 533—548. PMID 16296773. S2CID 25164302. doi:10.1517/17425247.2.3.533. 
  5. ^ Jevtić, T., Mejdi, Z., Vukomanović, J., Milovanović, D.& Jevtić, M. 2008, Primena suspenzije metilprednozolona jontoforezom kod pacijenata sa artrozom kolena, Serbian Journal of Experimental and Clinical Research, vol. 9, no. 1, pp. 13-17.
  6. ^ Siddiqui O, Roberts M, Polock A. The effect of iontophoresis and vehicle pH on the in-vitro permeation of lignocaine through human stratum corneum. J Pharm Pharmacol. 1985;37:732–735.
  7. ^ Riviere JE, Heit MC. Electrically assisted transdermal drug delivery. Pharm Res. 1997;14:687–697.
  8. ^ Kreyden, Oliver P (2004). Iontophoresis for palmoplantar hyperhidrosis. Journal of Cosmetic Dermatology 3 (4): 211–4.
  9. ^ Ichihashi T. Effect of drugs on the sweat glands by catophoresis, and an effective method for suppression of local sweating: Observation on the effect of diaphoretics and adiaphoretics. J Orient Med 1936; 25:101-2.
  10. ^ Bouman HD, Grunewald Lentzer EM. The treatment of hyperhidrosis of hands and feet with constant current. AmJ Phys Med 1952; 31:158 169
  11. ^ Levit F. Simple device for the treatment of hyperhidrosis by iontophoresis. Arch Dermatol 1968; 98:505-7
  12. ^ Levit F. Treatment of hyperhidrosis by tap water iontophoresis. Cutis 1980; 26:192-4.
  13. ^ Reinauer S, Neusser A, Schauf G, Holzle E. Iontophoresis with alternating current and direct current offset (AC/DC iontophoresis): a new approach for the treatment of hyperhidrosis. Br J Dermatol 1993; 129:166-9.
  14. ^ Marro D, Guy R. Characterization of the iontophoretic perselectivity properties of human and pig skin. J Control Release. 2000;70:213–217
  15. ^ Holze E, Alberti N. Long-term efficacy and side effects of tap water iontophoresis of palmoplantar hyperhidrosis: the usefulness of home therapy. Dermatologica 1987; 175: 126-35.
  16. ^ Zgradić, I. (1995) The technique of the intraarticular injection use. Belgrade: Zgradić Branko
  17. ^ Gokoglu F, Fndkoglu G, Yorgancoglu ZR, Okumus M, Ceceli E, Kocaoglu S. Evaluation of iontophoresis and local corticosteroid injection in the treatment of carpal tunnel syndrome. Am J Phys Med Rehabil 2005; 84: 92–6
  18. ^ Anderson CR, Morris RL, Boeh SD, Panus PC, Sembrowich WL. Effects of iontophoresis current magnitude and duration on dexamethasone deposition and localized drug retention. Phys Ther 2003; 83: 161–70.
  19. ^ Jevtic M. Physical medicine and rehabilitation. Kragujevac: Medical Faculty University of Kragujevac, 1999. (in Serbian)
  20. ^ Solish, Nowell; Bertucci, Vince; Dansereau, Alain; Hong, H. Chih-HO; Lynde, Charles; Lupin, Mark; Smith, Kevin C.; Storwick, Greg; Canadian Hyperhidrosis Advisory Committee (2007). „A Comprehensive Approach to the Recognition, Diagnosis, and Severity-Based Treatment of Focal Hyperhidrosis: Recommendations of the Canadian Hyperhidrosis Advisory Committee”. Dermatologic Surgery. 33 (8): 908—923. PMID 17661933. S2CID 3791845. doi:10.1111/j.1524-4725.2007.33192.x. 
  21. ^ Walling, Hobart W.; Swick, Brian L. (2011). „Treatment Options for Hyperhidrosis”. American Journal of Clinical Dermatology. 12 (5): 285—295. PMID 21714579. S2CID 17897689. doi:10.2165/11587870-000000000-00000. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јонтофореза&oldid=27441976”