Johanes Vermer

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Johanes Vermer
Cropped version of Jan Vermeer van Delft 002.jpg
Datum rođenja (1632-10-31)31. oktobar 1632.
Mesto rođenja Delft
Nizozemska republika
Datum smrti 15. decembar 1675.(1675-12-15) (43 god.)
Mesto smrti Delft
Nizozemska republika
Mlekarica (oko 1658—1660), 45.4 x 41 cm Rijksmuzeum

Johanes Vermer, takođe Jan Vermer, Jan Vermer van Delft (hol. Johannes Vermeer, Jan Vermeer van Delft, Delft, 31. oktobar 163215. decembar 1675.) je poznati holandski, barokni slikar 17. veka (Zlatno doba Holandije).

Biografija[uredi]

Bio je kršten u protestantskoj crkvi u Delftu. Njegov otac imenom Rajner Janz Vos i posle iz nepoznatih razloga promenio je ime u Vermer, radio je kao ugostitelj ali je o sebi govorio da je proizvođač svile. Možda se zbog toga mnoge tapiserije jevljaju na Vermerovim slikama.

Vermer i njegova porodica pripadala je srednjoj klasi i živeli su u velikoj kući. Njegovi preroditelji su bili nepismeni a nepismena je bila i Vermerova mati. Jan se rodio kao drugo dete i kao jedini sin.

Motivacija Jana da postane slikar i njegovi počeci su u tajnosti ali se beleži da je morao da radi šest godina u ateljeu majstora koji je bio član ceha Sv. Luke (cehu slikara), da bi 1653. godine bio primljen u ceh i da bi mogao da potpisuje i prodaje vlastita dela. Neki istraživači su mišljenja da je putovao u Amsterdam i Utreht na studijska putovanja.

Vermer se oženio 1653. godine sa Katerinom Bolnes koja je bila katoličke vere i nije sigurno da je Jan posle svadbe prestupio. U braku je imao jedanaest dece koji su bili vaspitani u katoličkoj veri.

U početku je u Janovom delu bilo uticaja iz religije, mitologije i žarovskih motiva škole iz Utrehta koja je polazila od Karavađa. Njegova zašta je posedovala dela iz utrehtske škole i bila je rođaka jednog utrehtskog slikara.

Posle određenog vremena dolazi do obrta i Jan počinje da slikascene iz života. Njegove figure na slikama su kao da su uhvaćene u jadnom trenutku što mu daje dostojanstvenost i život u njegovim delima.

Vermer je u početku svog života živeo kao i njegov otac od prodaje umetničkih dela i u proseku je slikao po dva platna za godinu dana ali je ipak smatran za slikara u brojnim spisima a kasnije i za poznavaoca slikarstva i bio je pozivan da odredi cenu za pojedine slike ali i njegove vlastite slike su se jako povoljno prodavale.

Vermer nije mnogo stvarao ni u vereme najveće slave ali je dobro prodavao slike. U vreeme kada ge je posetio francuski putopisac Baltazar Monkonis nije mogao da mu pokaže ni jednu svoju sliku. Kada su skupa posetili kuću pekara Henrika van Bujtena koji je bio skupljač Vermerovih dela ovaj putopisac je zabeležio da je tu video Vermerovu sliku sa jednom figurom koja je imala neverovatnu cenu od 600 zlatnih guldena.

1660. godine je Vermera posetio poznavalac umetnosti Piter van Bekout koje je zabeležio da je video neke slike od Vermera koje su imale kao jednu od najznačajnijih karakteristika perspektivu. U ovo doba Vermer je bio pozvan u Hag da posudi verodostojnost slika od italijanskih majstora Rafael Santija i Mikelanđela. Za vreme invanzije Francuza 1678. godine Vermerova porodica je upala u teškoće i on je u to vreme slikao još manje nego do tada.

Godine 2003. režiser Peter Veber je snimio film o okolnostima Vermerove slike „Devojka sa bisernom minđušom“.

Dela[uredi]

Celokupni opus Johanesa Vermera je veoma mali i obuhvata 37 danas poznatih dela. Formati njegovih slika su dosta mali. U ranoj fazi slikao je istorijske prizore, dok se kasnije specijalizovao za žanr slikarstvo. Sa gledišta današnje estetike, najpoznatija dela su mu Alegorija umetnosti (Slikar u ateljeu), Pogled na Delft i Devojka sa bisernom minđušom. Tokom 19. veka, usled naraslog interesovanja za njegovo slikarstvo i malog broja poznatih dela, pripisivali su mu znatno veći broj slika. Do danas je istraživanjem otkriven njegov jedinstveni način slikanja.

Vermer je proizvodio efekte providnih slojeva boje tehikom zrnastih nanosa poznatom pod imenom poantije (pointillé). Ne postoje sačuvani njegovi crteži, tako da se o načinu na koje je pripremao kompozicije može samo posredno zaključivati. Istoričari umetnosti veruju da je Vermer koristio aparat kamera opskura da precizno pozicionira objekte u prostoru. Do ovog zaključka se dolazi posmatrajući izvesne optičke disproporcije na njegovim slikama.

Ne postoji umetnik toga doba koji je sa takvom veštinom upotrebljavao lapis lazuli, prirodni ultramarin. Vermer nije ovu dragocenu boju izdašno koristio ne samo za plave površine, već i kao podlogu za druge boje, recimo za senke na zidu. Smatra se da su ga na ovaj pristup inspirisale ideje Leonarda koji je tvrdio da predmeti preuzimaju deo boje od susednih objekata.

Dela[uredi]

Datum Ime Galerija dimenzije (cm)
potpisano, ± 1653-1656   Dijana sa nimfama Maurichuis, Hag 98,5 × 105
potpisano, ± 1654-1656   Hristos u domu Marte i Marije Nacionalna galerija Škotske, Edinburg 160 × 142
potpisano i datirano 1655.   Sveti Praksidis Muzej Šapel de la vizitasion, Monako 101,6 × 82,6
potpisano i datirano 1656.   Povodačica Državna galerija slika, Drezden 143 × 130
± 1656-1657   Usnula devojka Muzej metropoliten, Njujork 87,6 × 76,5
± 1657-1659   Devojka čita pismo uz prozor Državna galerija slika, Drezden 83 × 64,5
potpisano, ± 1657-1661   Uličica Rijksmuzeum, Amsterdam 53,5 × 43,5
± 1655-1660   Vojnik sa nasmejanom devojkom Frikova kolekcija, Njujork 50,5 × 46
± 1658-1661   Mlekarica Rijksmuzeum, Amsterdam 45,5 × 40,6
± 1658-1661   Čaša vina Galerija slika, Berlin 65 × 77
potpisano, ± 1659-1660   Dama sa dva gospodina Muzej vojvode Antona Ulriha, Braunšvajg 78 × 67
± 1658-1661   Prekinuto muziciranje Frikova kolekcija, Njujork 73,3 × 44,4
potpisano, ± 1660-1661   Pogled na Delft Maurichuis, Hag 98,5 × 117,5
± 1662-1664   Muzičari Bakingemska palata, London 73,3 × 64,5
± 1662-1665   Žena u plavom koja čita pismo Rijksmuzeum, Amsterdam 46,5 × 38
± 1662-1665   Žena sa terazijama Nacionalna galerija, Vašington 42,5 × 38
± 1662-1665   Žena sa bokalom Muzej metropoliten, Njujork 45,7 × 40,6
± 1662-1664   Sviračica na lauti Muzej metropoliten, Njujork 51,4 × 45,7
± 1662-1665   Žena sa suncobranom Galerija slika, Berlin 55 × 45
potpisano, ± 1665-1666   Žena piše pismo Nacionalna galerija, Vašington 45 × 39,9
potpisano, ± 1665-1666   Žena sa crvenim šeširom Nacionalna galerija, Vašington 23,2 × 18,1
± 1665-1670   Žena sa flautom Nacionalna galerija, Vašington 20 × 17,8
potpisano, ± 1665-1667   Devojka sa bisernom minđušom Maurichuis, Hag 46,5 × 40
potpisano, ± 1664-1667   Koncert Galerija Izabela Stjuart Gardner, Boston (ukradena) 72,5 × 64,7
potpisano, ± 1662-1668   Alegorija umetnosti Umetničko-istorijski muzej, Beč 120 × 100
potpisano, ± 1665-1674   Portret devojke Muzej metropoliten, Njujork 44,5 × 40
± 1666-1667   Dama sa služavkom Frikova kolekcija, Njujork 90,2 × 78,7
potpisano i datirano 1668.   Astronom Luvr, Pariz 50 × 45
potpisano i datirano 1669.   Geograf Umetnički institut, Frankfurt 53 × 46,6
potpisano, ± 1669-1671   Čipkarka Luvr, Pariz 24,5 × 21
potpisano, ± 1667-1670   Ljubavno pismo Rijksmuzeum, Amsterdam 44 × 38,5
potpisano, ± 1669-1672   Gitaristkinja Kenvud haus, London 53 × 46,3
potpisano, ± 1670-1671   Žena koja piše pismo sa služavkom Nacionalna galerija Irske, Dablin 71,1 × 58,4
± 1671-1674   Alegorija vere Muzel metropoliten, Njujork 114,3 × 88,9
potpisano, ± 1670-1673   Žena stoji i svira na virginalu Nacionalna galerija, London 51,7 × 45,2
potpisano, ± 1670-1675   Žena sedi i svira na virginalu Nacionalna galerija, London 51,5 × 45,5
± 1670   Žena sedi uz virginal Privatna kolekcija Vin, Las Vegas 25,2 × 20

Spoljašnje veze[uredi]