Johan Gadolin

Johan Gadolin
Lični podaci
Datum rođenja	(1760-06-05)5. jun 1760.
Mesto rođenja	Turku, Švedska
Datum smrti	15. avgust 1852.(1852-08-15) (92 god.)
Mesto smrti	Mjunjamjaki, Ruska Imperija
Obrazovanje	Univerziteta u Upsali
Naučni rad
Polje	hemija

Johan Gadolin (fin. Johan Gadolin; Turku, 5. jun 1760 — Mjunjamjaki, 15. avgust 1852) je bio finski hemičar, fizičar i mineralog. Gadolin je otkrio hemijski element itrijum. Takođe je bio osnivač finskog pokreta za istraživanje hemije.

Detinjstvo i mladost

Johan Gadolin je rođen u gradu Turku, tada u Švedskoj, danas u Finskoj, kao sin Jakoba Gadolina. Počeo je da studira matematiku na Kraljevskoj akademiji Turkua sa 15 godina. Ubrzo je uvideo da je matematika previše naporna, pa se preorijentisao na hemiju. Godine 1779, Gadolin je prešao na Univerzitet u Upsali, gde ga je podučavao Torbern Bergman.

Godine 1790, izabran je za člana Kraljevske švedske akademije nauka.

Hemija

Gadolin je postao poznat kada je otkrio prvi retko zemni element. Godine 1792, Gadolin je dobio uzorak crnog, teškog minerala pronađenog u kamenolomu u švedskom selu Iterbi blizu Stokholma. Uz pomoć opreznih eksperimenata, izolovao je retko zemni oksid, kojeg je kasnije imenovao itrijum oksid. Takođe je izolovao, u istom proučavanju, itrijum trihidroksid. Itrijum oksid bilo je prvo poznato retko zemno jedinjenje – u to vreme, smatralo se elementom. Ovi pronalasci objavljeni su 1794. godine.

Mineral koji je Gadolin proučavao nazvan je gadolinit 1800. godine. Hemijski element gadolinijum, kao i njegov oksid, gadolinijum oksid, nazvani su po Gadolinu.

U ranijem radu 1788. godine, Gadolin je pokazao da isti element može da bude u više oksidacionih stanja. U njegovom slučaju, bila je reč o Sn(II) i Sn(IV). Detaljno je objasnio disproporcionaciju reakcije:

2 Sn(II) ⇌ Sn(0) + Sn(IV).

Gadolin je takođe proučavao specifičnu i latentnu toplotu između 1787. i 1792. godine. Ova njegova dela na polju termohemije bila su veoma precizna.

Jedna od njegovih kasnijih studija bila je hemijska analiza kineske legure alpake (nemačko srebro) 1810. i 1827. godine.

Gadolin je postao profesor hemije na Kraljevskoj akademiji u Turkuu 1797. godine. Bio je jedan od prvih hemičara koji je studentima davao laboratorijske vežbe. Čak je i dozvoljavao studentima da koriste njegovu privatnu laboratoriju. Gadolin je napisao prvi udžbenik hemije u nordijskim zemljama koji se protivio flogiston teoriji.

Literatura

• Dean, P B; Dean, K I (1996). Sir Johan Gadolin of Turku: the grandfather of gadolinium. Academic radiology. 3 Suppl 2 (objavljeno avgust 1996). str. S165—9. PMID 8796552. doi:10.1016/S1076-6332(96)80523-X. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Weeks, Mary Elvira (1932). „The discovery of the elements: XVI. The rare earth elements”. Journal of Chemical Education. 9 (10): 1751 — 1773. 

Spoljašnje veze

• Ser Johan Gadolin iz Turkua: Deda Gadolinijuma