Johan Fridrih Difenbah
| Johan Fridrih Difenbah | |
|---|---|
 Johan Fridrih Difenbah | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. februar 1792. |
| Mesto rođenja | Kalinjingrad, Nemačka konfederacija |
| Datum smrti | 11. novembar 1847. (48 god.) |
| Mesto smrti | Berlin, Nemačka konfederacija |
| Prebivalište | Nemačka |
| Obrazovanje | Univerzitet u Kenigsbergu |
| Naučni rad | |
| Polje | medicina |
| Institucija | Univerzitet u Berlinu |
| Poznat po | transplantacija |
Johan Fridrih Difenbah (nem. Johann Friedrich Dieffenbach; Kenigsberg, 1. februar 1792 — 11. novembar 1847, Berlin) bio je nemački hirurg, učenik Von Grafa, dobrovoljac u ratu protiv Napoleona, glavni hirurg u berlinskoj bolnici i profesor na univerzitetu u Berlinu. Ostaće zapamćen kao prvi hirurg u Berlinu koji je od 1829. godine počeo da rutinski primenjuje rekonstruktivnu hirurgiju, pre svega u lečenju bolesti nosa i usana, a potom i tetiva i kože. Njegovi postulati u sekundarnoj estetskoj i funkcionalnoj rinoplastici primenjuje se u skoro neizmenjenom obliku i danas.[1]
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Kalinjingradu, 1. februar 1792. godine u kome je proveo detinjstvo u jako teškim uslovima zbog preranog gubitka oca. Kao i njegov otac, najprije je studirao teologiju u nemačkom gradu Rostoku, a kasnije u Grajfsvaldu, tada švedskom gradu.
U vreme oslobodilačkog rata koji je Nemačka vodila protiv Napoleona učestvovao je kao dobrovoljac u Meklenburgu. Po završetku rata, studirao je medicinu od 1816 do 1820. godine, i paralelno radio u Königsberg sa anatomom von Berom i hirurgom K. Ungerom. Već tada je pokušavao da obavi transplantaciju kose i trepavica.
Po završetku studija ponuđeno mu je mesto u kancelariju tužioca u Königsberg-u, ali je on to odbio i otišao u Bon 1820. godine, verovatno i zato što je protiv njega kao suosnivača bratstva u Königsberg-u, bila pokrenuta istraga, koja je kasnije obustavljena.
U Bonu je pao pod uticaj poznatog majstora hirurgije Filipa Franca von Valtera, koji je u Difenbahu prepoznao duhovitu osobu genijalnog dara za hirurgiju i slobodnog mišljenja. U Bonu me smao da je stekao mnoge prijatelje i poštovaoce već je postao i Valterov omiljeni učenik, koji mu je zbog teške finansijske situacije, pomogao svojom preporukom da postane doktor ruske princeze Protašove, kojoj je obavio operaciju oka.
Tokom jednog od putovanje i dužeg boravka u Pariz, sreo se i sarađivao sa poznatim hirurzima Larejom i Boierom i Bojerom i fiziologom F. Magžendijeom. Kako tom saradnjom nije bio preterano oduševljen, odlučio je da napusti Pariz i vrati se u Nemačku.
Po povratku u Nemačku 1822. u Vircburgu, je stekao doktorat (nakon odbrane disertacije pod nazivom: Nonnulla de regeneratione et transplantatione). U ovom gradu susretao se sa osnivačem anatomsko-fiziološke škole Schule I. Döllinger-om, poznatim internistom L. Schönlein-om, hirurgom C. von Textor-om i akušerom J. d'Outrepont-om. Međutim odnosi sa L. Schönlein-om bili su od velikog značaja za kasniji rad Difenbah.
Kako još uvek nije položio državni ispit (koji se u ono vreme u Prusija mogao položiti samo u Berlinu), konačno se Difenbah preselio u Berlin da bi u njemu položio državni ispit nakon obavljena 26 semestara u 32. godini života.
Ubrzo nakon što je u Berlinu postao poznat kao operator plastičar sledila su brojna postavljenja; 1830. postao je glavni hirurg u berlinskoj bolnici; 1832. profesor na univerzitetu u Berlinu; i 1840. direktor kliničke hirurgije u Berlinu. Tokom rada u Berlinu posebno se istakao kao hirurg i umetnik za oblikovanje transplantacijom novih nosova i usana.
Delo[uredi | uredi izvor]
Kao doktor i hirurg u Berlinu, Difenbah je otpočeo svoj novi život, koji se u stručnom pogledu odvijao u dve faze.
- Prvi period — obuhvata rad na transplantaciji i plastičnoj hirurgiji u kojoj se posebno istako u kao umetnik u formiranju novih noseva i usana, primenom metoda transplantacije.
- Dugi period — obuhvata razvoj hirurških metoda — tenotomije (hirurgije tetiva). Nakon toga usledio je rad na usvršavanju šava nepca.
Tokom 1828. godine pojavila se i njegova prva naučna publikacija o rekonstrukciji nosa u kojoj je prikazan novi način lečenja ektropije (plastična hirurgija očnog kapaka).
Svoj celokupni rad i stečeno iskustvo u plastičnoh hirurgiji Johan Fridrih Difenbah je sumirao u delu objavljenom pod pod naslovom Hirurška iskustva, posebno o obnovi ljudskog tela novim metodama
Mnogi njegovi radovi koji su prevedeni na sve svetske jezike doprineli su njegovoj međunarodnoj slavi, a njegove metode u plastičnoj hirurgiji postale su besmrtne. Ipak trajni utisak koji je on ostavio na druge lekare, manje je bio zasnovan na njegovom velikom učenju već na prelepom šarmu njegove ličnosti od kojeg niko nije mogao da pobegne. Bio je ne samo stručan već i veoma ljubazan, i jedan od zadivljujućih učitelja, posvećen ne samo životu za medicinu već i sklonosti prema plemenitim konjima, i drugim oblastima življenja.
Difenbahova medalja[uredi | uredi izvor]
Od 1989. godine, Nemačko društvo za plastičnu, rekonstruktivnu i estetske hirurgu dodeljuje Diefenbahovu medalju u spomen na pionira plastične hirurgije Johana Fridriha Difenbah. Njom se odaje prizanje ličnostima koje su dale izuzetan doprinos u razvoju plastičnoj i estetskoj hirurgiji.[2]
Medalju je dizajnirao Friedrih Beker.
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- 1828, Die Transfusion des Blutes und die Infusion der Arzneien in die Blutgefäße, Digitalisat
- 1829–1835, Chirurgische Erfahrungen, 4 Bände
- 1836-46, D. an Stromeyer, Briefe aus d. J. hrsg. v. B. Valentin, 1934
- 1841, Durchschneidung der Sehnen und Muskeln, Digitalisat
- 1842, Über das Schielen und die Heilung desselben durch die Operation. Digitalisat. ISBN 978-3-8364-0460-0.
- 1844–1848, Operative Chirurgie, Band 1, Band 2
- 1847, Der Aether geg. d. Schmerz
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Santoni-Rugiu P, Synes PJ. A History of plastic surgery. Berlin Heidelberg: Springer; 2007
- ^ Dieffenbach-Preisträger und -Vorlesungen Pristupljeno: 4. 6. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Dieffenbach, Johann Friedrich (jezik: nemački)
