Jošida Šoin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Šoin Jošida
Yoshida Shoin.jpg
Jošida Šoin
Datum rođenja (1830-09-20)20. septembar 1830.
Mesto rođenja Hagi, Okrug Čošu
 Japan
Datum smrti 21. novembar 1859.(1859-11-21) (29 god.)
Mesto smrti Edo
 Japan
Veb-sajt www.shoinjinja.org

Jošida Šoin (Jap.吉田松陰 „Yoshida Shōin“) (20. septembar 1830. – 21. novembar 1859.) bio je jedan od najuticajnijih intelektualaca tokom poslednjih godina Tokugava šogunata. Poznat je po tome što je proizveo mnoge pripadnike išin šišija koji su kasnije imali velikog uticaja u Meidži obnovi.

Rani život[uredi]

Jošida je rođen u mestu Hagi koja je tada pripadala feudalnom okrugu Čošu u Japanu. Bio je drugi sin oca Sugi Jurinosukea koji je bio samuraj skromne klase. Jurinosuke je imao dva mlađa brata Jošida Daisukea i Tamaki Bunošina i sa četiri godine Jošidu usvaja stric Daisuke. Proces usvajanja mlađih sinova već dugo je u tradiciji kuće Sugi. Da bi izbegli moguće finansijske probleme, kuća Sugi je kontrolisala dve dodatne samurajske porodične loze – Tamaki i Jošida. Najstariji sin postao bi naslednik kuće Sugi dok su mlađi usvajani od strane sporednih porodica Tamaki i Jošida koji bi zatim postali vođe tih porodica. Kako bi zaštitili nasleđe porodice Sugi pripadnici Tamaki i Jošida linije su izbegavali ženidbu i tokom života ostajali sami. Daisuke, koji je već bio bolestan i nije imao poroda umire u svojoj 28 godini života ostavljajući Jošidu Šoina, koji je tada imao samo pet godina, kao glavu porodice Jošida.[1] Porodica Jošida je obično bila zadužena da bude istruktor daimjou u vojnim studijama ali zbog Daisukove prerane smrti i Šoinovih godina ta obaveza se nije mogla ispuniti pa je četvoro drugih ljudi iz Jošida loze preuzelo tu obavezu. Šoinov mlađi ujak, Tamaki, dodelio je sebi obavezu da obuči i ubrza obrazovanje mladog Šoina kako bi dečak što pre ispunio dužnosti kao instruktor. Ovaj period ubrzanog učenja oblikovaće Šoina u budućeg edukatora i aktivistu čije će ideje uticati na Meidži obnovu.[1]

"Kazna" za napuštanje okruga[uredi]

Krajem 1851 godine, Šoin odlazi na četvoromesečni put kroz severnoistočni Japan. Za to je dobio usmeno odobrenje od zvaničnika okruga Čošu ali u činu pobune odlazi pre nego što dobije dozvolu napismeno. Svojevoljno napuštanje hana (dappan) se smatrao ozbiljnim prekršajem koji se strogo kažnjavao. Kada se sledeće godine vratio u mesto Hagi daimjo okruga ga kažnjava oduzimanjem klase samuraja i njegovog finansiranja od 57 kokua. Njegov otac, Suri Jurinosuke dodeljen mu je kao staratelj i nadzirač. Ova kazna Šoinu je bila kao nagrada budući da je sledećih deset godina mogao lakše da uči i putuje po Japanu bez vojnih obaveza prema svom klanu i okrugu.[1]

Kada je 16. januara 1853. Šoin dobio dozvolu da ode za Edo i nastavi svoje studije, njegov boravak u glavnom gradu podudario se sa dolaskom admirala Metju Perija i njegovih bojnih „crnih brodova“ koji je došao da pod pretnjom sile otvori granice Japana za inostranu trgovinu.[1]

Ilustracija Jošide Šoina na putu ka „crnim brodovima“ admirala Perija

Pokušaj prebega i zarobljavanje[uredi]

Metju Peri je sa svojim brodovima posetio Japan tokom 1853. i 1854. godine. Nekoliko meseci nakon što je Peri prvi put došao na obale Japana, Sakuma Šozan je zamolio vladu (bakufu) da dozvoli slanje nadarenih studenata za SAD da bi mogli da donesu u Japan znanje i tehnologiju Zapada. Molba je bila odbijena ali su Sakuma i Šoin rešili da se tajno ukrcaju na jedan od Perijevih brodova u nadi da će ih odvesti za Ameriku. [1] Pre nego što će Peri otići, Jošida i njegov prijatelj odlaze za Šimodu gde su brodovi bili pristanjeni tražeći prijem od Amerikanaca. Prvo su predali pismo sa molbom da budu primljeni na jedan od brodova a kad to nije dalo rezultate pokušali su u toku noći da se ušunjaju u jedan. Nakon što su ih američki mornari primetili, odbili su ih i vratili na obalu. Nedugo zatim su i uhapšeni od strane vojske Tokugava šogunata. Čak i tada zarobljen u malom pletenom kavezu, Jošida je uspeo da prošvercuje pismo za admirala Perija. Kao kaznu za pokušaj prebega u stranu zemlju, Jošida je prvo bio u zatvoru u Edu a zatim je prebačen u rodni Hagi gde je osuđen na kućni pritvor.

Uprkos svom trudu Jošida nikad nije uspeo da se predstavi Periju koji na kraju nikad nije ni saznao njegovo ime.

Dok je bio u zatvoru, Jošida je držao školu. Nakon što je pušten, preuzeo je ujakovu malu privatu školu "Šoka Sondžuku" gde je podučavao mlade samuraje vojnim tehnikama i politikom. Nakon što mu je zabranjeno da putuje, inspirisao je svoje studente da putuju umesto njega i istražuju zemlju i okolinu.

Pećina u kojoj se Jošida sakrio preko noći u nameri da se ukrca na jedan od Perijevih brodova

Tokom 1858, Ii Naosuke, vladin tairo potpisuje sporazume sa Zapadom, što aktivira pokrete sono džoi i pobunjenike u Kjotu, Edu i ostalim provincijama. U tim političkim previranjima mnogi Jošidovi studenti su uhvaćeni u pobuni. Iste godine Jošida „ostavlja četkicu“ i počinje da se „lati mača“ kada je Ii Naosuke poslao (neuspešno) slugu da pita cara da li bi podržao potpisivanje sporazuma sa strancima. Jošida je poveo pobunu, pozivajući ronine da mu pomognu, što je imalo veoma malog odaziva. Sa malom grupom studenata napada Iiovog slugu u nameri da ga ubiju ali u tome ne uspevaju, pobuna propada a Jošida Šoin opet završava u zatvoru u okrugu Čošu.

Smrt[uredi]

Okrugu Čošu je 1859. godine naređeno da pošalje najopasnije pobunjenike za Edo u zatvor. Kada se našao tamo, Jošida je priznao da je planirao atentate i nastavio da iz zatvora planira pobunu. Nije očekivao da će da ga pogube pre nego što se to desi trojici njegovih prijatelja tako da je smatrao da ima neko određeno vreme za svoje planove. Kada je konačno došao njegov red dočekao je kraj mirno i staloženo. Dželat je izjavio da je umro plemenitom smrću. Imao je 29 godina.

Spomenik Jošidi u Šimodi gde je pokušao da se ukrca na jedan od Perijevih „crnih brodova“.

Posthumni uticaji[uredi]

Među njegovim studentima izdvajaju se Kacura Kogoro, Takasugi Šinsaku i Ito Hirobumi. Svo troje su bili bitne figure u meidži obnovi a neki od njih su bili i deo novonastale vlade posle svrgavanja šoguna. Kacura, kasnije Kido Takajoši je vodio okrug Čošu u borbama tokom Drugog pohoda na Čošu i Bošin rata a kasnije, doduše kratko, bio je deo vlade. Takasugi je u sukobima vodio svoje vojne jedinicena oružane vatrenim oružjem poput Kiheitaija znatno uticavši na pobede pobunjeničke vojske sve do njegove prerane smrti 1867. godine. Ito Hirobumi je jedini doživeo starost a ostao je poznat kao političar i prvi japanski premijer u istoriji.

Današnjica[uredi]

Univerzitet Šoin je u njegovu čast nazvan po negovom imenu. Postoje još dva univerziteta u Japanu sa istim imenom ali nisu povezani sa njegovim delom.[2] Kao uticajna ličnost Edo perioda, snimljeno je puno filmova, serija i dokumentaraca o njemu. U 2013. godini godišnja taiga drama koje nacionalna televizija Japana tradicionalno snima već decenijama o svojim poznatim ličnostima, govori o Jošidovom životu kroz naraciju njegove sestre. Serija je snimana u prefekturi Jamaguči.[3]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Huber, T. (1981). Revolutionary Origins of Modern Japan. Stanford, Ca: Stanford University Press
  2. ^ Shoin University website 建学の精神 Retrieved December 2, 2015 (na jeziku: japanski)
  3. ^ Yamaguchi Shimbun 15 Year Drama December 4, 2013 Retrieved December 2, 2015 (na jeziku: japanski)

Spoljašnje veze[uredi]