Jugendštil

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Југендстил)
Idi na: navigaciju, pretragu
Ukoliko ste tražili opšti stil, pogledajte članak Secesija.
Naslovnica časopisa Jugend po kojem je pokret dobio ime
Lucernska palata
(hol. Lucerna passage) u Pragu
Ernst-Ludvigova kuća
(nem. Ernst-Ludwig-House) u Matildenhoeu (Darmštat, Hese); Jozef Marija Olbrih
Svadbeni toranj
(nem. Hochzeitsturm)
i Zgrada za izložbe
(nem. Ausstellungsgebäude) u Matildenhoeu (Darmštat, Hese)

Jugendštil (nem. Jugendstil), neretko i jugendstil ili stil jugend, uobičajni je naziv za evropski umetnički pravac nastao oko 1900. godine. Nazvan je po časopisu Jugend (nem. Jugend — „mladost”) koji je prvi put izašao 1896. u Minhenu. U Francuskoj se ovaj stil naziva ar nuvo (franc. Art nouveau — „nova umetnost”), u Sjedinjenim Američkim Državama stil Liberti (engl. Stile Liberty), a u Engleskoj moderni stil (engl. Modern style). U Beču se govori o secesionističkom stilu budući da je pre svega reč o antiakademskom stavu secesije koji je podsticao razvoj novog, modernog umetničkog stvaralaštva.

Istorija[uredi]

Jugendštil je kao reformsko stremljenje bio usmeren protiv istorizma, koji je tada bio smatran kao neiskren i zastareo. Novi stil je obuhvatao sve oblike vizuelne odnosno likovne umetnosti, uključujući slikarstvo, vajarstvo, grafiku, primenjene umetnosti, arhitekturu, balet, pozorište itd. Bio je u duhovnom srodstvu sa pokretima reformisanja života i drugim stremljenjima koja su kao skučen i ograničavajući odbacivala građanski životni stil.

Primenjene umetnosti su sa jugendštilom doživele procvat. Plakat, umetnost opremanja knjiga i grafika predstavljali su omiljene oblasti delovanja mladih umetnika čiji su ciljevi bili prožimanje života umetnošću.

Postoje zajednički stilski elementi u različitim zemljama kod kojih se mogu uočiti i pojedine regionalne razlike u pogledu protoka floranog elementa (Belgija, Francuska) ili geometrizujućeg oblika (Austrija, Škotska), ali se svuda primećuje težnja ka nečemu novom i modernom. Slikarstvo je u manjoj meri stilski jedinstveno. Ono se često ubraja i u simbolizam ili su barem na ovo slikarstvo ključni uticaj ostvarili slikari simbolizma kao što su Pol Gogen, Vinsent van Gog, Gistav Moro, engleski prerafaeliti ili Arnold Beklin.

Među najznačajnije slikare jugendštila ubrajaju se Gustav Klimt, Egon Šile, Ferdinand Hodler, Đovani Segantini, Edvard Munk, Pjer Pivi de Šavan, Fernan Knopf, Maks Klinger, Franc fon Štuk i Hejnrih Fogler.

Zajednički im je linearno-plošni način slikanja, koji je podstaknut intezivnim uticajima japanskih duboreza (žaponizam) kao modernog sredstva oblikovanja. Uz ovo dolazi i tendencija ka sinkretičnom umetničkom delu. U ovom smislu nastale su mnoge višedelne Hodlerove kompozicije koncipirane za enterijere i okretanje ka spiritualnim (duhovnim) likovnim sadržajima. U slikarstvu jugendštila odigrala se reinterpetracija i preformulacija kako hrišćanskih tako i mitoloških motiva, koji su bili izraz potrage za ’natčulnim’. Čak je i slikarstvo pejzaža uzdignuto pojačanim tonovima boja pretrpelo posledice ove tendencije. Ne treba zanemarivati uticaj koji je ovo novo slikarstvo koje je odbacivalo naturalizam i bilo usmereno ka metafizičkim sadržajima imalo na razvoj apstraktnog slikarstva.

Posebno upečatljivo delo slikarstva jugendštila je Betovenov friz Gustava Klimta izrađen 1902. godine u bečkoj secesiji, jer ovo delo omogućuje naslućivanje njegove prvobitne integrisanosti u celokupni umetnički projekat zajedno sa Klingerovim spomenikom Betovenu koji se danas nalazi u Lajpcigu: na traci dugačkoj oko 24 metra nižu se jedna za drugom personifikacije i figure koje aludiraju na Betovenove simfonije. One na taj način tkaju gusti, aluzijama bogati preplet niskosti i zlobe — s jedne strane, i povišene radosti življenja i seksualne energije — sdruge strane. Plošno-linearno fresko slikarstvo Klimt povezuje sa umetnutim poludragim kamenjem i pozlatom tako da se tu jasno vidi tendencija ka apstraktno-dekorativnom oblikovanju.

Sa ilustratorima kakvi su bili Anri de Tuluz-Lotrek, Pjer Bonar, Obri Birdsli, Tomas Teodor Hajne i drugi izvanredno bogata umetnost plakata jugendštila postala je priznata vrsta umetnosti. Linearne i ornamentalne forme uspevale su da zajedno sa plošno nanetim, svetlećim bojama postignu željeni efekat dubine prostora a da ipak ostanu dekorativne. Prvenstveno su plakati za izložbe bili bili na visokom umetničkom nivou i postali su ubrzo predmet interesovanja kolekcionara. I oblikovanje ekslibrisa, časopisa i knjiga učinili su jugendštil široko rasprostranjenim i omiljenim jer je pružao umetnicima dobre mogućnosti za zaradu.

Jugendštil je, međutim, uspeo da svojim jedinstveno modernim sredstvima izražavanja — koja su, doduše, bila ornamentalna ali ipak izbegavala svaki istorijski ili eklitički prizvuk — zaista postane stil širokih masa.[1][2][3]

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Sembach, Klaus-Jürgen (2007). Jugendstil. Cologne: Taschen. ISBN 978-3-8228-2971-4. 
  2. Hirth, Georg (1903). Wege zur Freiheit. München: Jugend. 
  3. De Fusco, Renato (2003). L'idea di architettura. Storia della critica da Viollet-Le-Duc a Persico. Milano: FrancoAngeli. ISBN 978-88-464-5004-3. 

Literatura[uredi]

  • Gispert, Marie (2006). Utopie et révolte : La gravure allemande du Jugendstil au Bauhaus dans les collections publiques françaises. Éditions des Musées de Strasbourg. Strasbourg. ISBN 978-2-35125-037-2.
  • Graham-Dixon, Andrew (2012). Arte, o guia visual definitivo. Publifolha. ISBN 978-85-7914-221-5.
  • Hofstätter, Hans H. (1985). Jugendstil et Art Nouveau - Œuvres graphiques. Albin Michel. Paris. ISBN 978-2-226-02475-6.
  • Skjold, Lexau Siri (2006). Vestlendingen bygger steder. „VI” Helle. Vestlandets historie. 3. Vigmostad & Bjørke.

Spoljašnje veze[uredi]