Justus fon Libig

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Justus fon Libig
Justus von Liebig.jpg
Justus fon Libig
Puno ime Justus fon Libig
Datum rođenja (1803-05-12)12. maj 1803.
Mesto rođenja Darmštat
Datum smrti 18. april 1873.(1873-04-18) (69 god.)
Mesto smrti Minhen
Škola Univerzitet u Bonu

Justus fon Libig (nem. Justus von Liebig; Darmštat, 12. maj 1803Minhen, 18. april 1873) je bio nemački hemičar. Poznat je kao „otac industrije veštačkih đubriva“ zbog otkrića da je azot ključan za rast biljaka. Njegovo najveće otkriće je izum azotnih veštačkih đubriva.

Biografija[uredi]

Bio je isključen iz gimnazije, jer je u školi detonirao eksploziv, koji je sam napravio od hemikalija. Postao je šegrt kod apotekara. Na Univerzitetu u Bonu studirao je kod Karla Vilhelma Gotloba Kastnera. Zajedno sa Kastnerom je otišao u Erlangen, gde je doktorirao 1822. Dobio je državnu stipendiju da studira u Parizu. Aleksandar fon Humbolt je svojim uticajem omogućio da radi u privatnoj laboratoriji Žozefa Gej-Lisaka. Postao je 1824. profesor na univerzitetu u Gisenu. Plemstvo je dobio 1845. i od tada nosi von ispred prezimena, a 1860. predsednik akademije nauka. Predavao je na univerzitetu u Minhenu od 1852. do 1873. Osnovao je 1832. vodeći nemački časopis za hemiju 'Annalen der Chemie'. Kao profesor osmislio je moderne metode učenja orijentisane na laboratorijski rad, a za takve inovacije smatra se jednim od najvećih učitelja hemije svih vremena.

Istraživanje i razvoj[uredi]

Unapredio je organsku analizu. On je otkrio da se biljke hrane na azotnim jedinjenjima, ugljen-dioksidu iz vazduha i mineralima iz tla. Njegovo najveće otkriće je izum azotnog veštačkog đubriva. Formulisao je i zakon minimuma, po kome je razvoj biljke ograničen jednim bitnim mineralom, koga najviše nedostaje. Taj zakon je našao primenu u pri korištenju veštačkih đubriva u modernoj poljoprivredi.

Bio je jedan od prvih hemičara, koji su organizovali laboratorije onako kakve ih znamo danas. Uređaj za kondenzaciju vodene pare se po njemu naziva Libigov kondenzator, iako je bio poznat i pre njega. Osmislio je 1835. proces silverizacije, tj. proces nanošenja tankog sloja srebra na staklo i time je unapredio pravljenje ogledala.

Spoljašnje veze[uredi]