Sveta mučenica Ljudmila

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
„Sveta Ljudmila” preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Sveta Ljudmila (oratorijum).
Sveta mučenica Ljudmila
Sveta mučenica Ljudmila
Datum rođenja860.
Mesto rođenjaMjelnjik
Datum smrti921.
Mesto smrtiTetin
SupružnikBorživoj I
RoditeljiSlavibor

Sveta mučenica Ljudmila (češ. Svatá Ludmila; 860. — 15. septembar 921) je bila lužičkosrpska princeza,[1] kćerka kneza Slavibora,[2] supruga kneza Borivoja iz dinastije Pšemislovića, prvog hrišćanskog kneza Češke. U žitiju Sv. Ljudmile, ovako se pojašnjava njeno poreklo: "Blagoslovena Ljudmila bila je iz srpske zemlje, kćerka srpskoga kneza." (češ. "Blahoslavená Ludmila byla ze země srbské, knížete srbského dcera.").[1]

Zajedno sa mužem je oko 871. primila je hrišćanstvo od Svetog Metodija, tada arhiepiskopa susedne Moravije. Zbog toga su neko vreme bili u progonstvu. Nakon što su se vratili u Češku rodila je sina Spitigneva, koji je vladao posle Borivojeve smrti. Borivoj i Ljudmila su sagradili mnoge crkve i prošili hrišćanstvo u Češkoj koja je u to vreme bila još uveka paganska.

Spitigneva je nasledio njegov brat Vratislav. Kada je 921. godine Vratislav umro, Ljudmila je postala regent njegovom sinu Vaclavu. Uticaj Ljudmile na Vaclava je izazvao ljubomoru njegove majke Drahomire, koja je organizovala ubistvo Ljudmile. Vjenceslav je zbog tog zločina svoju majku prognao.

Sveta Ljudmila je mučenički postradala 917. godine u gradu Tetinu u šezdeset prvoj godini života.

Njen unuk knez Vaclav preneo je njene mošti u Crkvu Svetog Georgija, u Prag gde i sada počivaju.

Pravoslavna crkva proslavlja Svetu Ljudmilu 16. septembra po julijanskom kalendaru.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Prolog o svaté Ludmile”. texty.citanka.cz. Pristupljeno 2024-01-23. 
  2. ^ „Fuit in provincia Boemorum”. texty.citanka.cz. Pristupljeno 2024-01-23. 
  3. ^ „Sveta mučenica Ljudmila”. Večiti pravoslavni kalendar (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-23. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pekar, J., Die Wenzels- und Ludmilla-Legenden und die Echtheit Christians (Prag, 1906).
  • Christianus Monachus, "Vita et Passio sancti Venceslai et sanctae Ludmilae avae eius," in Magnae Moraviae Fontes Historici (Brno, 1967), 186-199.
  • Ingham, N. W., "The Lost Church Slavonic Life of Saint Ludmila," in Studia Slavica Mediaevalia et Himanistica. Riccardo Piccio dicata. T. 1-2 (Roma, 1986), 349-360.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sveta mučenica Ljudmila na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Света_мученица_Људмила&oldid=27455245”