Ljudska prava u Srbiji
Ljudska prava u Srbiji su proizvod koji odražava društvene norme zemlje, lokalne političke procese, državno - pravnu istoriju i spoljne odnose sa strankama kao što je Evropska unija. Kao i ljudska prava uopšteno, ova prava se štite kroz kontinuirano ugrađivanje globalnih normi u pravne sisteme i sprovođenje zakona, sa ciljem da se nosioci dužnosti drže odgovornim za njihovo donošenje i obeštećenje za žrtve njihovog kršenja. Nedavni izveštaji Human Rights Watch-a primećuju uporne nedostatke sa sistemskim isključivanjem romske manjinske populacije, uznemiravanjem medija i LGBT populacije, i neispravnom zaštitom azila (posebno za decu). [1]
Pregled[uredi | uredi izvor]
Tokom raspada Jugoslavije Srbija je bila počinilac nekoliko kršenja ljudskih prava, najprepoznatljivijih u Bosni i Hercegovini. Neki od ljudi koji su učestvovali u srpskim snagama u Bosni i Hercegovini bili su okrivljeni za zločine protiv čovečnosti i na kraju optuženi od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
Poslednji periodični izveštaji Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija o Srbiji primećuju pozitivne aspekte kao što je usvajanje progresivno inkluzivnog zakonodavstva. Međutim, navedena pitanja koja izazivaju zabrinutost uključuju nedovoljnu implementaciju i finansiranje antidiskriminatornih mera, uporno isključivanje Roma, diskriminaciju LGBT i HIV+ osoba, nedostatak pravne zaštite za osobe sa invaliditetom, nedovoljan pristup ličnim dokumentima za izbegla i raseljena lica. naroda i opšti neuspeh u prikupljanju informacija o etničkim i rasnim manjinama kako bi se obezbedilo odgovorno izveštavanje. [2]
Po regionu[uredi | uredi izvor]
Posle sukoba, u strahu za svoju bezbednost, možda je do 250.000 Srba i drugih etničkih manjina napustilo svoje domove na Kosovu da bi otišlo na sever. [3]
Jedan od primera efikasne policijske primene protiv etničkog nasilja bio je napad na Srbina Zorana Petrovića iz Novog Sada u Temerinu 26. juna 2004. godine. U napadu je učestvovalo pet mladih etničkih Mađara narkomana koji se zovu: István Máriás, Zsolt Illés, Árpád Horvát, Zoltán Szakáll, i József Uracs. Oni su napali su i mučili (ubacivanjem bejzbol palice u anus) gospodina Petrovića i zamalo ga ubili. To je pokrenulo poređenja sa sličnim događajem na Kosovu pre nekoliko godina, kada je nekoliko Albanaca jednom kosovskom Srbinu ubacilo flašu u anus, što je pokrenulo neke od događaja iz sukoba na Kosovu. To je u nekim medijskim izveštajima protumačeno kao simbolična svrha podsećanja Srba na pogubljivanja na kolcima u periodu osmanske vladavine. [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007) Petorica zločinaca osuđena su i izrečena im je zakonom propisana kazna, odnosno od 11 do 15 godina zatvora.
Nedavni izveštaji Ujedinjenih nacija[uredi | uredi izvor]
Treći periodični izveštaj o građanskim i političkim pravima u Srbiji zaključen je 2017. godine, a drugi periodični izveštaj o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima zaključen 2014. godine. Oni ističu mere preduzete u cilju ostvarivanja ljudskih prava od prethodnog izveštavanja u Srbiji, kao i aktuelna pitanja koja izazivaju zabrinutost. Pozitivni aspekti uključuju:
- ratifikacija ili pristupanje više međunarodnih konvencija i protokola o ljudskim pravima
- usvajanje nacionalnih strategija za rodnu ravnopravnost i antidiskriminaciju i akcionih planova protiv korupcije, trgovine ljudima i nasilja u porodici.
- Donošenje nacionalne strategije zapošljavanja sa subvencijama za zapošljavanje Roma
- Promene zakona o socijalnoj zaštiti i obrazovnom sistemu koje promovišu socijalnu inkluziju
- Pravna zaštita za zaposlene majke i trudnice
- Novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. godine, kao i pojačani napori na pronalaženju nestalih lica.
Međutim, autori primećuju i uporne zločine iz mržnje, diskriminaciju i/ili nedostatak pravne zaštite, posebno za Rome, LGBT i HIV+ osobe, osobe sa invaliditetom, interno raseljena lica, izbeglice i tražioce azila, verske manjine, a posebno žene i deca unutar ovih grupa. Oni takođe primećuju zabrinutost u vezi sa trgovinom ljudima i radnom eksploatacijom, neadekvatnom primenom zakona o azilu i zaštiti dece koja traže azil, uskraćivanjem državnih penzija za prethodno raseljene ljude, neadekvatnom zakonskom odgovornošću za kršenja ljudskih prava u prošlosti i niskim nivoom zaštite prava preko vlade praćenje. Ovi izveštaji sadrže sugestije o progresivnom radu na unapređenju zaštite ljudskih prava Srbije [2], slične sugestijama koje se drže kao primarni uslov u pregovorima Srbije za ulazak u EU. [4]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Serbia/Kosovo”. Human Rights Watch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-16.
- ^ a b „OHCHR | Serbia Homepage”. www.ohchr.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-16.
- ^ "Kosovo: The Human Rights Situation and the Fate of Persons Displaced from Their Homes (.pdf) "
- ^ „COMMISSION STAFF WORKING DOCUMENT Serbia 2016 Report” (PDF).
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Internet stranica Kosovskog fonda za izbeglice Roma Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2017)
- Sajt Pola Polanskog Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jun 2022)
- Ciganska krv: dokumentarac o situaciji u Mitrovici Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. mart 2007)
- Gipsi Blood: Pregled u MPG Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. septembar 2007)
- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jun 2011)
