Džejms Metju Bari

Džejms Metju Bari
Džejms Metju Bari
Lični podaci
Datum rođenja	(1860-05-09)9. maj 1860.
Mesto rođenja	Kiriemuir, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	19. jun 1937.(1937-06-19) (77 god.)
Mesto smrti	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Obrazovanje	Univerzitet u Edinburgu
Zvanični veb-sajt
jmbarrie.co.uk

Nadgrobna ploča na grobu Džejmsa Metjua Barija u Kiriemuiru, u Škotskoj

Džejms Metju Bari (engl. James Matthew Barrie; Kiriemuir, 9. maj 1860 — London, 19. jun 1937) je bio škotski romanopisac i dramatičar. Njegovo najpoznatije delo je roman za decu „Petar Pan i Vendi“, priča o dečaku Petru Panu, dečaku koji živi u izmišljenoj zemlji Nedođiji i ne želi da odraste. Mit o Petru Panu postao je jedan od najvećih kulturoloških fenomena 20. veka, a zemlja Nedođija arhetip svih imaginarnih mesta, od Platonove Republike (400. p. n. e.) do Plezentvila (film iz 1998), upravo zbog težnji i mašte Džejmsa Barija.

Deo njegovog života tokom koga je napisao svoja najznačajnija dela, među kojima je i „Petar Pan” je poslužio kao inspiracija za snimanje filma „U potrazi za Nedođijom“ (engl. Finding Neverland), u kome naslovnu ulogu, Barijev lik, glumi Džoni Dep.

Biografija

Džejms Metju Bari je rođen 9. maja 1860. u mestu Kiriemuir u Škotskoj, kao jedno od desetoro dece. Njegov otac Dejvid Bari bio je dobrostojeći krojač, a majka Margaret Ogilvi književnica. Iako su imali devetoro dece, majčin miljenik bio je Dejvid, koji je preminuo u najranijem detinjstvu.

U trinaestoj godini Džejms napušta rodno selo. Zainteresovao se za pozorište i književno delo Žila Verna i u Edinburgu završava univerzitet, nakon čega se zapošljava kao novinar u „Notingemskim novinama” („Nothingam Journal”). Uporedo sa uspešnom novinarskom karijerom, počeo je da piše kratku prozu i drame.

Godine 1885, praznih džepova, seli se u London, gde živi kao samostalni pisac. Od 1880. književni uspesi i pozitivne kritike otvaraju mu vrata slave. Najpre doživljava uspeh sa knjigom o životu osmogodišnje devojčice koja se brine o braći posle smrti majke, koju naslovljava majčinim imenom, „Margaret Ogilvi”. Osim pozitivnih kritika, Bari u Londonu doživljava i finansijski uspeh.

U isto vreme počinje aktivnije da se zanima za pozorište gde upoznaje svoju buduću suprugu, glumicu Meri Ansel, drugu najvažniju ženu u njegovom životu. Nesiguran mali čovek (bio je visok svega 153 cm) stavlja Meri na pijedestal. Venčali su se 1894. godine. Iako su izgledali kao savršen par, u ovom braku oboje su bili nesrećni. Ožalošćen zbog svog neproživljenog puberteta, pisac je izbegavao fizičku intimu (ne zna se da li je u pitanju fizička ili psihička deformacija), tako da je par ostao bez dece iako ih je obožavao. To ga još više udaljuje od Meri Ansel, koja je želela da bude majka.

Tih godina piše svoje najbolje drame, ali njegovo delo ostaje u senci „Petra Pana”, njegovog najpoznatijeg književnog junaka. Bari je dočekao i filmsku verziju svog junaka, film Petar Pan iz 1924. godine, u režiji Voltera Brenona.

Umro je 1937. u Londonu, kao cenjen pisac i ugledan čovek. Sahranjen je u rodnom Kiriemuiru, pored svojih roditelja.

Drame

• Mali poslanik (1897)
• Kvalitetna ulica (1902)
• Divni Kričton, (1902)
• Petar Pan (1904)
• Šta svaka žena zna(1908)

Petar Pan u delima Dž. M. Barija

Skulptura Petar Pan u Kensingtonskom parku

Džejms Metju Bari u igri sa jednim od sinova svojih prijatelja, Majklom Levelinom Dejvisom

Margaret Henli, Barijeva inspiracija za lik devojčice Vendi

Bari je napisao Petra Pana kao posvetu sinovima svojih komšija i prijatelja Artura i Silvije Levelin Dejvis. Silvija Levelin Dejvis bila je treća najznačajnija žena u piščevom životu i bio je očaran njenom lepotom. Pisac je počeo da se pojavljuje jako često u domu svojih novih prijatelja, što je nerviralo Artura, Silvijinog muža, inače mladog i ambicioznog pravnog zastupnika. Džejms Bari je pisao pisma Silviji, nazivajući je srednjim imenom Žoselin, koje niko nije upotrebljavao. On je znao da je ona zaljubljena u svog muža, ali je bio srećan ulogom surogat-oca dečacima Levelin Dejvisovih. Mnoge priče koje je Bari pričao dečacima završile su u zbirci pripovedaka Mala bela ptica u kojoj se, inače, prvi put pojavljuje ime Petra Pana, a porodica Levelin Dejvis postaje prototip za porodicu Darling iz priča o Petru Panu. Bari štampa knjigu u samo dva primerka, za sebe i za Artura Levelin Dejvisa, koji svoj primerak gubi u vozu.

Nekoliko godina kasnije svu svoju energiju i talenat Bari ulaže u svoje istinsko remek-delo Petar Pan. Silvija je brižna i nežna gospođa Darling. Gospodin Darling je drska karikatura Artura Levelina Dejvisa. Dečaci su "Izgubljeni dečaci", a Majkl Levelin Dejvis – Petar Pan. Lik Vendi Moire Anđele Darling je omaž pokojnoj kćerci Barijevog prijatelja V. Henlija, Margaret Henli, koja je umrla sa šest godina.

Posle velikog uspeha predstave Petar Pan i Vendi, Bari je napisao pripovetku „Petar Pan, dečak koji nije želeo da odraste” koja je zatim postala omiljeno dečje štivo u formi romana Petar „Pan i Vendi”. Dvadesetih godina 20. veka "Vendi" se izgubila iz naslova.

• Mala bela ptica (The Little White Bird), poglavlja XII-XVIII (1902) - na srpskom jeziku objavljeno kao „Bela ptičica”, prvi put 1988. godine
• Petar Pan (Peter Pan), drama (postavljena na scenu 1904, objavljena 1928) - na srpskom jeziku prvi put objavljeno 1954. godine
• Petar Pan u Kensingtonskom parku (Peter Pan in Kensington Gardens) (1906) - na srpskom jeziku prvi put objavljeno 1960. godine. Godine 1978. objavljeno u Srbiji i na Brajevom pismu
• Kad je Vendi odrasla (When Wendy Grew Up) (napisana 1908, objavljena 1957)
• Petar Pan i Vendi (Peter and Wendy) (1911), delo je kasnije objavljivano sa naslovom „Petar Pan” - na srpskom jeziku prvi put objavljeno 1946. godine

U današnje vreme pojavljuju se i nastavci doživljaja Petra Pana. Jedna od takvih knjiga je roman Džeraldine Mekohrejn „Petar Pan u grimizu”, objavljen na srpskom jeziku 2007. godine.

Kulturološki uticaj

Zahvaljujući popularnosti ovih romana, ali i filmskim verzijama, mit o Petru Panu postao je jedan od najvećih kulturoloških fenomena 20. veka, a zemlja Nedođija arhetip svih imaginarnih mesta.