Džejn Gudol
| Džejn Gudol | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Datum rođenja | 3. april 1934. | ||
| Mesto rođenja | London | ||
Džejn Moris Gudol, britanski primatolog, etolog, antropolog. Smatra se najvažnijim stručnjakom za šimpanze na svetu. Najpoznatija je po 55-godišnjoj studiji o društvenom i porodičnom životu divljih šimpanzi, započetoj njenim odlaskom u Nacionalni park Gombe Strim, u Tanzaniji 1960. Osnivač je Instituta Džejn Gudol i programa „Koreni i izdanci”, a obimno je radila na pitanjima očuvanja i dobrobiti životinja.[2]
Sadržaj
Život i karijera[uredi]
Valeri Džejn Moris Gudol je rođena 3. aprila 1934. u Londonu od oca Mortimera Herberta Morisa Gudola, biznismena i majke Margaret Majfenju Džozef, pisca.[3] Kao dete, od oca je dobila plišanu igračku šimpanzu i na taj način razvila ljubav prema primatima. Ta igračka i danas putuje sa njom po čitavom svetu.
Godine 1957. odlazi u Keniju, na farmu prijatelja. Postaje sekretarica Luisa Likija, poznatog arheologa i paleontologa, kome su trebali istraživači šimpanzi na terenu. Liki 1958. šalje Gudolovu u London na proučavanje ponašanja i anatomije primata. 14.jula 1960.[4] Džejn Gudol dolazi u Nacionalni park Gombe Strim u Tanzaniji. Od 1962. Liki finansira Džejnino školovanje na Kembridžu, gde ona 1965. stiče doktorat iz etologije.
Udavala se dva puta. Prvi put 1964. za holandskog plemića barona Huga fon Levika,sa kojim ima sina. Drugi put 1975. za Dereka Brajsisona, člana tanzanijskog parlamenta i direktora nacionalnih parkova te zemlje. Autor je preko 25 knjiga, od čega je desetak namenjeno deci. Njenim životom i radom bavilo se više od 40 dokumentarnih filmova.[5]
Rad[uredi]
Istraživanja u Nacionalnom parku Gombe Strim[uredi]
Od 1960. godine Džejn Gudol počinje sa proučavanjem zajednice šimpanzi Kasakela u Nacionalnom parku Gombe Strim, u Tanzaniji. U svom posmatranju Džejn je primetila stvari koje su stroge naučne doktrine možda previdele.Umesto da brojem obeleži šimpanze koje je posmatrala, ona im je dala imena kao što su Fifi i Dejvid Sivobradi. Zapazila je da imaju jedinstvene i individualne ličnosti, što je u to vreme bila nekovencionalna ideja. Posmatrala je ponašanja kao što su zagrljaj, poljupci, tapkanje po leđima, pa čak i golicanje, ono što smatramo ljudskim aktivnostima. Gudolova insistira da su ovi gestovi dokaz o emocionalnim vezama između članova porodice ili drugih pojedinaca u zajednici, i da mogu da traju čitavog života. Ova analiza ukazala je da između ljudi i šimpanza postoje sličnosti, ne samo u genima, već i u emocijama, inteligenciji i porodičnim i društvenim odnosima.
Istraživanje u Gombe Strimu najbolje je poznato naučnoj zajednici zbog pobijanja dva dugogodišnja uverenja: samo ljudi mogu da konstruišu alatke i šimpanze su vegetarijanci. Šimpanze koriste grančice koje čak i oblikuju da bi pomoću njih mogli da „pecaju” termite.
Gudolova je takođe pronašla i agresivnu stranu prirode šimpanzi u Gombe Strimu. Otkrila je da će šimpanze sistematski loviti i jesti manje primate,kao što su majmuni kolobus, što je dovelo do preispitivanja prethodne koncepcije ishrane i ponašanja šimpanzi. Takođe je primetila da dominantne ženke namerno ubijaju mlade drugih da bi održale svoju dominaciju. Ona opisuje i rat Gombe šimpanzi od 1974. do 1978. u svojim memoarima. Njeni nalazi su potpuno preokrenuli znanja o ponašanju šimpanzi i bili su dodatni dokaz društvene sličnosti između ljudi i šimpanza, samo na mnogo mračniji način.
Oslobođena od konvencionalnih normi istraživanja, razvila je blisku vezu sa šimpanzama i uspela da postane jedini čovek ikada prihvaćen u zajednici šimpanzi. Bila je najniži član njihove vojske u periodu od 22 meseca.
Institut Džejn Gudol[uredi]
Godine 1977. Gudolova je osnovala Institut sa svojim imenom, koji podržava istraživanje Gombe šimpanzi i predvodi svetske napore za očuvanje šimpanzi i njihovih staništa. Ima 19 kancelarija širom sveta. Od 1991. radi i svetski omladinski program „Koreni i izdanci“ koji je prisutan u preko 100 zemalja. Na Univerzitetu Djuk u Minesoti otvoren je Centar za studije primata Džejn Gudol, gde su svi njeni rukopisi, fotografije, beleške objedinjeni i postavljeni u onlajn bazu podataka. Danas, Gudolova sve svoje vreme posvećuje zastupanju šimpanzi i životne sredine, putujući skoro 300 dana godišnje.
Nagrade i priznanja[uredi]
Džejn Gudol je dobila mnoge počasti za svoj ekološki i humanitarni rad. Generalni sekretar UN nazvao je Gudolovu poslanikom mira za UN. Britanska kraljica ju je odlikovala najvišom počasti za žene u Britanskom kraljevstvu. Ima medalju Francuske Legije časti i preko 50 drugih počasti i nagrada od raznih institucija, vlada i humanitarnih organizacija širom sveta.
Reference[uredi]
- ^ „Dame Jane Goodall”. Woman's Hour. 26. 01. 2010. BBC Radio 4. Pristupljeno 18. 01. 2014.
- ^ „Jane in the Forest Again”. Pristupljeno 28. 10. 2017.
- ^ Channel, The Biography (2010). „Jane Goodall Biography”. Arhivirano iz originala na datum 10. 08. 2010. Pristupljeno 28. 07. 2010.
- ^ „Jane in the Forest Again”. National Geographic. april 2003. Pristupljeno 17. 11. 2014.
- ^ Goodall, Jane. „"JaneGoodall CV"” (PDF). Pristupljeno 28. 10. 2017.
Spoljašnje veze[uredi]
 |
Džejn Gudol na Vikimedijinoj ostavi. |
- The Jane Goodall Institute official website
- Džejn Gudol na sajtu Fejsbuk
- Džejn Gudol na sajtu C-SPAN (na jeziku: engleski)
- Džejn Gudol na sajtu IMDb (na jeziku: engleski)
- Džejn Gudol na sajtu WorldCat (na jeziku: engleski)
- Jane Goodall at Discover Magazine
- Jane Goodall
- Jane Goodall- Overpopulation in the Developing World
- Lecture transcript and video of Goodall's speech
- Jane Goodall extended film interview with transcripts for the 'Why Are We Here?' documentary series.
