Džin Amdal

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džin Amdal
Gene Amdal, 13. mart 2008.
Lični podaci
Puno imeDžin Majron Amdal
Datum rođenja(1922-11-16)16. novembar 1922.
Mesto rođenjaFlandru,  Južna Dakota
Datum smrti10. novembar 2015.(2015-11-10) (92 god.)
Mesto smrtiPalo Alto, Kalifornija
NacionalnostAmerikanac
Naučni rad
Poljeračunarstvo
Poznat pomejnfrejm računari
TezeLogički dizajn digitalnog računara srednje brzine

Džin Majron Amdal (Flandru, 16. novembar 1922 — Palo Alto, 10. novembar 2015) bio je američki računarski arhitekta i visokotehnološki preduzetnik, uglavnom poznat po svom radu na računarima mejnfrejm u IBM-u, a kasnije i sopstvenim kompanijama, posebno u Korporaciji Amdal (engl. Amdahl Corporation). On je formulisao Amdalov zakon koji navodi osnovno ograničenje paralelnog računanja.

Detinjstvo i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Amdal je dete imigranata Norveškog i Švedskog porekla rođen u Flandreu, Južna Dakota. Nakon služenja u mornarici tokom Drugog svetskog rata, diplomirao je inženjersku fiziku na Državnom univerzitetu Južna Dakota (engl. South Dakota State University) 1948. Otišao je da studira teorijsku fiziku na Univerzitetu Vinskonsin-Medison kod Roberta G. Saksa (Robert G. Sachs).[1][2][3]Međutim, 1950. godine, Amdal i Čarls H. „Čarli” Dejvidson (Charles H. "Charlie" Davidson), kolega prof. dr sa departamana za fiziku, obratili su se Haroldu A. Pitersonu (Harold A. Peterson) sa idejom digitalnog računara.[4] Amdahl i Dejvidson su dobili Pitersonovu podršku, a i kolege profesora elektrotehnike Vinsenta C. Rajdauta (Vincent C. Rideout) koji ih je ohrabrio da naprave računar jedinstvenog dizajna.[4] Amdal je doktorirao na Univerzitetu Viskoin - Madison 1952. godine tezom „Logički dizajn digitalnog računara srednje brzine” i stvorio svoj prvi računar Viskoin integralno sinhronizovani računar (engl. Wisconsin Integrally Synchronized Computer - WISC).[5] Zatim je u junu 1952. godine otišao na mesto u IBM-u. Gene Amdal je takođe u srodstvu sa bivšim glavnim sudijom Vrhovnog suda u Minesoti, Duglasom K. Amdalom (Douglas K. Amdahl).

IBM i Amdalove godine[uredi | uredi izvor]

U IBM-u Amdal je radio na IBM-u 704, IBM-u 709, a zatim na projektu Stretch, koji je osnovan na IBM-u 7030. Napustio je IBM u decembru 1955, ali se vratio u septembru 1960 (nakon što je radio u Ramo-Vuldridžu i Aeronitroniku). Dao je otkaz zbog frustracije koju je osećao prema birokratskoj strukturi organizacije. U intervjuu[2] koji je govorio 1989. za Čarls Bebidž institut, osvrnuo se na ovo:

Pa, ono što sam osećao, bilo je da sa takvom vrstom organizacije neću imati kontrolu nad onim što želim da radim u bilo kojem trenutku u budućnosti. Biće to više birokratska struktura. Ja ću raditi u jednoj oblasti i to je sve što ću od iskustva steći. I odlučio sam da ne želim da imam takav način života. Nije samo Denvel uticao na to. Bio je to temelj na kojem je ta struktura stvorena. Neću se uklopiti.

Po povratku postao je glavni arhitekta u IBM sistemu/360 i imenovan je za IBM kolegu 1965, postao je šef ACS laboratorije u Menlo parku u Kaliforniji. Ponovo je napustio IBM u septembru 1970, nakon što su njegove ideje za razvoj računara bile odbijene, osnovao je Amdal korporaciju u Sinvejlu u Kaliforniji, uz pomoć Fudžicua.

Takmičeći se sa IBM-om na glavnom tržištu, kompanija je proizvela kompatibilne utikače, isporučivši svoju prvu mašinu 1975. Amdal 470V/6 je jeftinija, pouzdanija i brža zamena za sistem 370/168. Kupovinom Amdal 470 i perifernih uređaja kompatibilnih s utikačem od drugih proizvođača, kupci su mogli da pokrenu S360 i S370 aplikacije bez kupovine stvarnog IBM hardvera. Amdalov softverski tim razvio je VM/PE (virtuelnu mašinu/poboljšanje performansi) softver dizajniran da optimizuje performanse od IBM-ovog MVS operativnog sistema dok radi pod IBM-ovim operativnim sistemom. Do 1979. Korporacija Amdal je prodala preko milijardu američkih dolara od V6 do V7 radnji i imala preko 6000 zaposlenih širom sveta. Korporacija je distribuirala IBM-prekidač kompatibilan sa prednjim procesorom kao i diskove visokog performansa, oba razvijena od strane Fudžicu inženjera.

Na Prolećnoj zajedničkoj računarskoj konferenciju,[6] Amdal, zajedno sa još tri računarska arhitekta od kojih je najpoznatiji ILIAK IV od arhitekte Daniela Slotnik, uključio se u diskusiju o budućim arhitektonskim trendovima. Amdal je tvrdio, usmeno i na tri napisane stranice, o ograničenjima perfomansi u bilo kojoj posebnoj funkciji ili režimu koji je uveden za nove mašine. Ovo je dovelo do dva zakona (glavnog i sporednog), vezani za performans računara u pogledu sekvencijalne i paralelne obrade. Ovi argumemti se nastavljaju i danas.

Džin i njegova žena, Marijana, ispred kuće u Amdalu, Norveška
Na licu planine iza Džina i Marijane nalazi se profil lica, nazvan "Amdalov trol"

1979. - 2015.: preduzetnik[uredi | uredi izvor]

Amdal je napustio svoju istoimenu kompaniju avgusta 1979. da bi osnovao Trilodži Sistems, zajedno sa svojim sinom Karlom Amdalom i Klifordom Madenom[7]. Sa novčanim srededstvima od više od 200 miliona američkih dolara, cilj Trilodžija je bio da dizajnira integrisano kolo za još jeftinije mejnfrejm računare. Međutim, proizvodnja tog kola je ubrzo propala nakon javne ponude od 60 miliona američkih dolara, nakon čega se kompanija fokusirala na proizvodnju svoje VLSI tehnologije. Nakon propada projekta 1985. godine, kompanija se spojila sa kompanijom Elksi. Elksi takođe nije bila veoma uspešna, pa je Amdal napustio 1989, da bi se posvetio svom narednom poduhvatu, Andor Internašnalu, firmi koju je osnovao još 1987. godine. Cilj Andora je bio da se probije na tržište mejnfrejm računara srednje veličine, koristeći unapređene metode proizvodnje koje je razvio jedan od zaposlenih, Robert F. Braun, da bi se napravile manje i efikasnije mašine. Problemi u proizvodnji i velika konkurencija na tržištu su kompaniju dovele do bakrota 1995. godine.

Amdal je osnovao Komeršal Data Servers 1996. godine, opet u Sanivejlu, i opet proizvodeći mašine slične mejnfrejm računarima, ali sa druge strane sa procesorima koji se mnogo bolje hlade koji su dizajnirani i ciljani ka manjim sistemima. Jedna takva mašina iz 1997. zvala se ESP/490, unapređenje IBM-ove P/390 iz familije Sistem/390. Od tada, komapanija je promenila svoje ime i fokusirala se na nešto drugo. Pod nazivom Eksbridž Sistems, kompanija sada proizvodi softver koji skenira baze podataka mejnfrejm računara i tabele u potrazi za osetljivim informacijama, kao što su brojevi kreditnih kartica i druge identifikacione brojeve. Međutim, od 2005. godine, Eksbridžov vebsajt nije nabrajao Amdala kao člana njihovog upravljačkog tima.

Novembra 2004. godine, Amdal je bio postavljen u odboru savetnika kompanije Masiveli Paralel Teknolodžiz. Preminuo je 10. novembra 2015. godine u Palo Altu, Kalifornija, od pneumonije, šest dana nakon njegovog 93. rođendana. Takođe je imao Alchaimerovu bolest poslednje godine svog života[8].

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Amdal je imenovan za IBM-ovog saradnika 1965. godine, postao je član Nacionalne inženjerske akademije 1967. godine, a priznat je kao stogodišnjak na Univerzitetu Južna Dakota 1986. godine. Ima brojne nagrade i patente u svoje zasluge i dobio je počasne doktorate od njegova dva alma matera i dve druge institucije.

Amdal je 1979. godine izabran za uglednog saradnika britanskog računarskog društva (DFBCS), a 1983. godine Amdal je nagrađen Memorijalnom nagradom Hari H. Gud od strane IEEE kompjuterskog udruženja u znak priznanja za njegov izvanredan doprinos u velikoj razmeri u dizajnu, primeni i proizvodnji računara visokih performansi.[9]

Godine 1998. postavljen je za člana Muzeja istorije računara za njegov temeljni rad u računarskoj arhitekturi i dizajnu, upravljanju projektima i vođstvu.[10]

U novembru 2007. godine Amdalu je dodeljena nagrada za pionirsko dostignuće SIGDA.[11][12] Svečana večera u njegovu čast sadržala je kratak razgovor Amdala o njegovoj karijeri i panel diskusiju o budućnosti paralelne obrade. Među panelistima je bio Džon Gustafson (poznat po Gustafsonovom zakonu). Razgovor i debata bili su snimljeni na video snimku i dostupni su putem veb stranice SIGDA i digitalne biblioteke ACM.[13]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Anderson, William S. (2007). „An Interview with Gene M. Amdahl”. IEEE Solid-State Circuits Newsletter. 12 (3): 10—16. ISSN 1098-4232. doi:10.1109/n-ssc.2007.4785613. 
  2. ^ a b Amdahl, Gene (1989). „Oral history interview with Gene M. Amdahl” (na jeziku: engleski). 
  3. ^ „Amdahl, Gene oral history | 102702492 | Computer History Museum”. www.computerhistory.org. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
  4. ^ a b "On the Death of Professor Emeritus Harold A. Peterson" (PDF). University of Wisconsin–Madison. May 6, 2002. Faculty Document: 1643. Archived from the original (PDF) on December 9, 2011. Retrieved December 29, 2016.
  5. ^ Amdahl, Gene Myron (1951). The logical design of an intermediate speed digital computer (Teza) (na jeziku: engleski). 
  6. ^ Smotherman, Mark K.; Sussenguth, Edward H.; Robelen, Russell J. (2016). „The IBM ACS Project”. IEEE Annals of the History of Computing. 38 (1): 60—74. ISSN 1934-1547. doi:10.1353/ahc.2016.0007. 
  7. ^ „ACSYS - new Amdahl startup”. Computerworld. 24: 11. 15. jun 1981. 
  8. ^ Cacm Staff (januar 2016). „Gene Amdahl, 1922-2015”. Communications of the ACM. 59: 29. 
  9. ^ „Past recipients of the Jeffrey S. Tanaka Memorial Dissertation Award”. PsycEXTRA Dataset. 2008. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
  10. ^ "Gene Amdahl". Computer History Museum.
  11. ^ „SIGDA sponsors historic event celebrating 40 years of Amdahl's Law”. web.archive.org. 09. 05. 2008. Arhivirano iz originala 09. 05. 2008. g. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
  12. ^ "SIGDA Pioneering Achievement Award Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. maj 2019)"
  13. ^ Marculescu, Diana. (2007). 2007 ACMSIGDA Dinner and Open Member Meeting. Association for Computing Machinery-Digital Library. New York NY: ACM. ISBN 9781450347426. OCLC 1001648183. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џин_Амдал&oldid=27687810”