Pređi na sadržaj

Džordž Soros

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džordž Soros
Soros (2018)
Ime po rođenjuĐerđ Švarc[1][2]
Datum rođenja(1930-08-12)12. avgust 1930. (95 god.)
Mesto rođenjaBudimpešta, Kraljevina Mađarska
Državljanstvomađarsko
američko[3]
UniverzitetUniverzitet u Londonu
Zanimanje
  • investitor
  • književnik
  • filantrop
Supružnik
  • Aneliz Vitščak (v. 1960 —  r. 1983)
  • Suzan Veber (v. 1983 —  r. 2005)
  • Tamiko Bolton (v. 2013)
Deca5
NagradePredsednička medalja slobode (2025)
Veb-sajtwww.georgesoros.com

Džordž Soros (engl. George Soros; Budimpešta, 12. avgust 1930), često pravopisno nepravilno kao „Soroš”, američki je investitor i filantrop jevrejskog porekla. Osnivač je Fondacije za otvoreno društvo. Živi u Njujorku.

Poznat je po razbijanju Banke Engleske nakon što je prodao funtu sterlinga u vrednosti od 10 milijardi američkih dolara, što mu je donelo profit od milijardu dolara, tokom valutne krize u Ujedinjenom Kraljevstvu 1992. godine poznate kao Crna sreda.[4] Na osnovu svojih ranih studija filozofije, formulisao je opštu teoriju refleksivnosti za tržišta kapitala, da bi pružio uvid u balone imovine i fundamentalnu/tržišnu vrednost hartija od vrednosti, kao i neslaganja vrednosti koja se koristi za kratke akcije i zamenu akcija.[5]

Podržava progresivne i liberalne političke ciljeve, zarad kojih daje donacije preko svoje Fondacije za otvoreno društvo.[6] Finansijski je podržavao revolucije 1989. koje su dovele do pada komunizma u istočnoj Evropi kasnih 1980-ih i ranih 1990-ih.[7] Osnovao je Srednjoevropski univerzitet u svojoj rodnoj Mađarskoj.[8] Brojni politički analitičari navode ga kao opasnog „gospodara marioneta” iza navodnih globalnih zavera.[9][10] U januaru 2025, pred istek svog mandata, predsednik SAD Džo Bajden odlikovao je Sorosa Predsedničkom medaljom slobode.[11]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 12. avgusta 1930. u jevrejskoj porodici u Budimpešti, u tadašnjoj Kraljevini Mađarskoj.[12] Majka mu je bila vlasnica mlekare, a otac advokat.[13] Porodica je nemačko-jevrejsko prezime „Švarc” promenila u „Soros” kako ne bi bili meta antisemitizma.[14][15] Diplomirao je filozofiju na Univerzitetu u Londonu, gde je želeo da ostane i radi kao profesor.[16]

Politički stavovi

[uredi | uredi izvor]

Finansijski podržava rad Demokratske stranke u Sjedinjenim Američkim Državama i kritikuje Republikansku stranku.[17] Dana 11. novembra 2003. godine, u intervjuu za The Washington Post, izjavio je da je uklanjanje predsednika Džordža V. Buša sa funkcije „centralni fokus mog života” i „pitanje života i smrti”. Rekao je da bi žrtvovao čitavo svoje bogatstvo da pobedi Buša „ako to neko garantuje”.[18][19] Soros je 2017. opisao Donalda Trampa kao prevaranta i predvideo da će Tramp propasti jer smatra da su Trampove ideje kontradiktorne.[20]

Kritičari su ga nazvali antisemitom.[21][22][23] Finansirao je brojne nevladine organizacije koje aktivno kritikuju politiku Izraela.[24][25][26] Prema hakovanim imejlovima objavljenim 2016. godine, njegova Fondacija za otvoreno društvo ima za cilj da „ospori rasističku i antidemokratsku politiku Izraela” na međunarodnim forumima, delom dovodeći u pitanje reputaciju Izraela kao demokratske države.[27]

U novembru 2005. je rekao: „Moje lično mišljenje je da nema alternative osim da se Kosovu da nezavisnost.” Finansijski je podržao rad Republike Kosovo.[a][28]

Više puta je kritikovao predsednika Vlade Viktora Orbana i vladajuću stranku Fides u Mađarskoj. U oktobru 2015. Soros je kritikovao Orbana i njegovo postupanje sa evropskom migrantskom krizom 2015: „Njegov plan tretira zaštitu nacionalnih granica kao cilj, a izbeglice kao prepreku. Naš plan tretira zaštitu izbeglica kao cilj, a nacionalne granice kao prepreku.”[29]

U maju 2022. izjavio je da bi invazija Rusije na Ukrajinu mogla biti početak „trećeg svetskog rata” i da Vladimir Putin mora biti poražen „što je pre moguće”. Takođe je izjavio da su „druga pitanja koja se tiču celog čovečanstva — borba protiv pandemija i klimatskih promena, izbegavanje nuklearnog rata, održavanje globalnih institucija — morala da zaustave tu borbu. Zato kažem da civilizacija možda neće preživeti.”[30]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Republika Kosovo (alb. Republika e Kosovës) jednostrano je proglašena država na teritoriji Republike Srbije, protivno Ustavu Republike Srbije i Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Prema Rezoluciji, cela teritorija Kosova i Metohije, pravno gledano, nalazi se u sastavu Srbije dok ne bude postignuto konačno rešenje. Srbija ne priznaje jednostrano otcepljenje, po međunarodnom pravu, njene teritorije, preciznije autonomne pokrajine pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija (UNMIK). Vlada sa sedištem u Prištini ima defakto vlast nad većinom teritorije, dok pojedine strukture Srbije funkcionišu na severu i u srpskim enklavama.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Chapman, Roger; Ciment, James (17. 3. 2015). Culture Wars: An Encyclopedia of Issues, Viewpoints and Voices (na jeziku: engleski). Routledge. str. 617. ISBN 9781317473510. Arhivirano iz originala 27. 1. 2017. g. Pristupljeno 7. 11. 2016. 
  2. ^ Kaufman, Michael T. (2002). Soros: The Life and Times of a Messianic Billionaire (na jeziku: engleski). Knopf. str. 17—18, 23. ISBN 9780375405853. Arhivirano iz originala 27. 1. 2017. g. Pristupljeno 7. 11. 2016. 
  3. ^ „Forbes 400 Richest Americans: George Soros”. Forbes. septembar 2013. Arhivirano iz originala 22. 11. 2013. g. Pristupljeno 19. 11. 2013. 
  4. ^ Ferguson, Niall; Schlefer, Jonathan (9. 9. 2009). „Who Broke the Bank of England?”. Harvard Business School BGIE Unit Case No. 709-026. SSRN 1485674 Slobodan pristup. 
  5. ^ Open Society Foundations (11. 10. 2010), George Soros Lecture Series: Financial Markets, Arhivirano iz originala 19. 1. 2017. g., Pristupljeno 2. 2. 2017 
  6. ^ Shawcross, William (September 1, 1997). "Turning Dollars into Change" Arhivirano maj 8, 2010 na sajtu Wayback Machine. Time.
  7. ^ Murphy, Brendan (jul 1993). „Finance: The Unifying Theme”. The Atlantic. ISSN 1072-7825. Arhivirano iz originala 15. 7. 2012. g. Pristupljeno 7. 3. 2017. 
  8. ^ "Hungary: Soros Donates $250 Million to University in Budapest". IPR Strategic Business Information Database. Info Prod Research. October 16, 2001.
  9. ^ Baram, Marcus (5. 10. 2018). „Buckle up! Here's a timeline of George Soros conspiracy theories”. Fast Company. Arhivirano iz originala 5. 10. 2018. g. Pristupljeno 6. 10. 2018. 
  10. ^ Wolraich, Michael (14. 11. 2010). „Beck's bizarre, dangerous hit at Soros”. CNN. Arhivirano iz originala 1. 11. 2020. g. Pristupljeno 17. 9. 2020. 
  11. ^ Ordonez, Franco (4. 1. 2025). „Biden awards Medal of Freedom to Hillary Clinton, Soros, Messi and 16 others”. NPR. Arhivirano iz originala 02. 02. 2025. g. Pristupljeno 4. 1. 2025. 
  12. ^ Slater, Robert (18. 1. 2009). Soros: The Life, Ideas, and Impact of the World's Most Influential Investor (na jeziku: engleski). McGraw Hill Professional. str. 30. ISBN 9780071608459. Arhivirano iz originala 26. 1. 2020. g. Pristupljeno 16. 11. 2016. 
  13. ^ Mayer, Jane (18. 10. 2004). „The Money Man: Can George Soros's millions insure the defeat of President Bush?”. The New Yorker. Arhivirano iz originala 12. 7. 2012. g. Pristupljeno 27. 5. 2012. 
  14. ^ Soros, Tivadar; Tonkin, Humphrey (2001). Masquerade: Dancing Around Death in Nazi-occupied HungaryNeophodna slobodna registracija (na jeziku: engleski). Arcade Publishing. str. 220, Afterword by Humphrey Tonkin. ISBN 9781559705813. Pristupljeno 16. 11. 2016. 
  15. ^ Zepetnek, Steven Tötösy de (2009). Comparative Central European Holocaust Studies (na jeziku: engleski). Purdue University Press. str. 9. ISBN 9781557535269. Arhivirano iz originala 27. 1. 2017. g. Pristupljeno 16. 11. 2016. 
  16. ^ „North American Advisory Board”. lse.ac.uk. Arhivirano iz originala 26. 1. 2017. g. Pristupljeno 20. 7. 2015. „Mr George Soros (BSc Philosophy 1951, MSc Philosophy 1954) Chairman, Soros Fund Management” 
  17. ^ „Why We Must Not Re-elect President Bush”. Commondreams.org. 28. 9. 2004. Arhivirano iz originala 3. 10. 2009. g. Pristupljeno 16. 10. 2009. 
  18. ^ Laura Blumenfeld, Deep Pockets vs. Bush, Financier Contributes $5 Million More in Effort to Oust President Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (11. decembar 2024), The Washington Post, November 11, 2003; p. A03.
  19. ^ The Money Man Arhivirano jul 18, 2014 na sajtu Wayback Machine, The New Yorker, Jane Mayer, October 18, 2004
  20. ^ „Soros Says Markets to Slump With Trump, EU Faces Disintegration”. Bloomberg. 19. 1. 2017. Arhivirano iz originala 20. 1. 2017. g. Pristupljeno 20. 1. 2017 — preko www.bloomberg.com. 
  21. ^ Finkelstein, Daniel (14. 2. 2018). „George Soros and the roots of antisemitism”. The Times. Arhivirano iz originala 2. 5. 2018. g. Pristupljeno 3. 5. 2018. (potrebna pretplata)
  22. ^ Behr, Rafael (8. 2. 2018). „A secret plot to stop Brexit, or an antisemitic dog whistle?”. The Guardian. Arhivirano iz originala 4. 5. 2018. g. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  23. ^ Fisher, Lucy (8. 2. 2018). „Brexiteers and alt-right unite against 'globalist' billionaire George Soros”. The Guardian. Arhivirano iz originala 4. 5. 2018. g. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  24. ^ Leibovitz, Liel (14. 8. 2016). „Soros Hack Reveals Evidence of Systemic Anti-Israel Bias”. Tablet. Arhivirano iz originala 15. 8. 2016. g. Pristupljeno 15. 8. 2016. 
  25. ^ Israel, David (14. 8. 2016). „DC Leaks Publishes George Soros' Files Showing Millions Contributed to Anti-Israel Causes”. Jewish Press. Arhivirano iz originala 16. 8. 2016. g. Pristupljeno 15. 8. 2016. 
  26. ^ A Soros Plan, a Marginalized Israel Arhivirano maj 9, 2017 na sajtu Wayback Machine By Eli Lake, August 16, 2016, Bloomberg
  27. ^ „Hacked Soros e-mails reveal plans to fight Israel's 'racist' policies”. Arhivirano iz originala 14. 11. 2016. g. Pristupljeno 7. 11. 2016. , The Jerusalem Post, from Jewish Telegraphic Agency
  28. ^ "George Soros: Kosovo Should Be Independent". Balkan Update. November 20, 2005. Arhivirano januar 18, 2015 na sajtu Archive.today
  29. ^ "Orban Accuses Soros of Stoking Refugee Wave to Weaken Europe Arhivirano mart 8, 2017 na sajtu Wayback Machine". Bloomberg. October 30, 2015.
  30. ^ Sahadi, Jeanne (2022-05-24). „Society 'may not survive' Putin's war, says billionaire George Soros”. CNN. Arhivirano iz originala 31. 05. 2022. g. Pristupljeno 2022-06-01. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џорџ_Сорос&oldid=30422539”