Avokado

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Avokado
Vremenski raspon: 15–0 Ma
Sredina miocena – sadašnjost
Close-up picture of foliage and avocado fruit
Voće i lišće avokada, ostrvo Reinion
Avocado Hass - single and halved.jpg
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Magnoliids
Red: Laurales
Porodica: Lauraceae
Rod: Persea
Vrsta:
P. americana
Binomno ime
Persea americana
Sinonimi
  • Laurus persea L.
  • Persea americana var. angustifolia Miranda
  • Persea americana var. drymifolia (Cham. & Schltdl.) S.F.Blake
  • Persea americana var. nubigena (L.O.Williams) L.E.Kopp
  • Persea drymifolia Cham. & Schltdl.
  • Persea edulis Raf.
  • Persea floccosa Mez
  • Persea gigantea L.O.Williams
  • Persea gratissima C.F.Gaertn.
  • Persea gratissima var. drimyfolia (Schltdl. & Cham.) Mez
  • Persea gratissima var. macrophylla Meisn.
  • Persea gratissima var. oblonga Meisn.
  • Persea gratissima var. praecox Nees
  • Persea gratissima var. vulgaris Meisn.
  • Persea leiogyna Blake
  • Persea nubigena L.O.Williams
  • Persea nubigena var. guatemalensis L.O.Williams
  • Persea paucitriplinervia Lundell
  • Persea persea (L.) Cockerell
  • Persea steyermarkii C.K.Allen [2]

Avokado (lat. Persea americana) je tropsko voće koje je klasifikovano ka član familije cvetajućih biljaka Lauraceae.[3] Raste na istoimenoj vrsti drvenastih biljaka u Srednjoj Americi i Meksiku.[3][4][5] Zimzeleno drvo može da naraste do visine od 20 m. Listovi su dužine 15-30 cm.[6] Drveće avokada se delimično samooprašuje i često se razmnožava kalemljenjem radi održavanja predvidivog kvaliteta i količine plodova.[7]

Avokado se uzgaja u tropskim i mediteranskim podnebljima u mnogim zemljama,[3] s Meksikom kao vodećim proizvođačem avokada u 2019. godini, koji opskrbljuje 32% sveta.[8]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Dobar plod avokada je težak za svoju veličinu i bez fleka. Zreli su oni koji se blago savijaju pod pritiskom, ali ukoliko pritisak ostavi trag, avokado je prezreo. Sazrevanje se može ubrzati ukoliko se plodovi ostave na sobnoj temperaturi spakovani u papirnu kesu. Zreo avokado čuva se u frižideru između 1 i 2 dana.

Kuvanje se ne preporučuju, budući da uništava aromu, ali se iseckan svež plod može dodati već gotovom jelu, neposredno pre serviranja. Avokado se koristi u salatama, pasiran u umacima ili hladnim supama i desertima. Takođe se stavlja u suši. Svež plod na vazduhu brzo menja boju, što se može izbeći dodavanjem soka od limuna ili limete.[9]

Ishrana i zdravlje[uredi | uredi izvor]

Avokado, sirov
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija670 kJ (160 kcal)
8,53 g
Šećeri0,66 g
Prehrambena vlakna6,7 g
14,66 g
Zasićene2,13 g
Mononezasićene9,80 g
Polinezasićene1.82 g
2 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(1%)
7 μg
(1%)
62 μg
271 μg
Tiamin (B1)
(6%)
0,067 mg
Riboflavin (B2)
(11%)
0,13 mg
Niacin (B3)
(12%)
1,738 mg
Vitamin B5
(28%)
1,389 mg
Vitamin B6
(20%)
0,257 mg
Folat (B9)
(20%)
81 μg
Vitamin C
(12%)
10 mg
Vitamin E
(14%)
2,07 mg
Vitamin K
(20%)
21 μg
Minerali
Kalcijum
(1%)
12 mg
Gvožđe
(4%)
0,55 mg
Magnezijum
(8%)
29 mg
Mangan
(7%)
0,142 mg
Fosfor
(7%)
52 mg
Kalijum
(10%)
485 mg
Natrijum
(0%)
7 mg
Cink
(7%)
0,64 mg
Ostali konstituenti
Voda73,23 g
Fluor7 µg
Beta-sitosterol76 mg

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Nutrijenti[uredi | uredi izvor]

Sirovo meso avokada sastoji se od 73% vode, 15% masti, 9% ugljenih hidrata i 2% proteina (tabela). U referentnoj količini od 100 grama, avokado isporučuje 160 kalorija i bogat je izvor (20% ili više dnevne vrednosti, DV) nekoliko vitamina B (kao što je 28% DV u pantotenskoj kiselini) i vitamina K (20% DV), sa umerenim sadržajem (10-19% DV) vitamina C, vitamina E i kalijuma. Avokado takođe sadrži fitosterole i karotenoide, poput luteina i zeaksantina.[10]

Kompozicija masti[uredi | uredi izvor]

Avokado sadrži različite masti.[11] Tipičan sastav je:

Iako skupo za proizvodnju, ulje avokada koje je bogato hranjivim materijama ima mnoštvo upotreba za salate ili kuhanje, kao i u kozmetici i proizvodima od sapuna.[3]

Alergije[uredi | uredi izvor]

Neki ljudi imaju alergijske reakcije na avokado. Postoje dva glavna oblika alergije: oni sa alergijom na polen drveta razvijaju lokalne simptome u ustima i grlu nedugo nakon konzumiranja avokada; drugi, poznat kao lateks-voćni sindrom,[12] povezan je sa alergijom na lateks,[13] a simptomi uključuju generalizovanu urtikariju, bol u trbuhu i povraćanje i ponekad mogu biti opasni po život.[14]

Toksičnost za životinje[uredi | uredi izvor]

Dokumentovano je da su listovi, kora, koža ili koštica avokada štetni za životinje; mačke, psi, goveda, koze, zečevi,[15] pacovi, zamorci, ptice, ribe i konji[16][17] mogu biti ozbiljno povređeni ili čak ubijeni kada ih konzumiraju. Plod avokada otrovan je za neke ptice, a Američko društvo za sprečavanje okrutnosti prema životinjama (ASPCA) navodi da je toksičan za konje.[18]

Listovi avokada sadrže otrovni derivat masnih kiselina, persin, koji u dovoljnoj količini može izazvati kolike kod konja i bez veterinarskog tretmana, smrt.[19] Simptomi uključuju gastrointestinalnu iritaciju, povraćanje, proliv, respiratorne tegobe, zagušenje, nakupljanje tečnosti oko tkiva srca, te čak i smrt. Čini se da su i ptice posebno osetljive na ovo toksično jedinjenje. Linija vrhunske hrane za pse i mačke, AvoDerm, koristi ulja i brašno napravljeno od mesa avokada kao glavne sastojke.[20] Proizvođač tvrdi da su listovi i koštice avokada izvor toksičnosti, i to samo u gvatemalskoj sorti avokada, a voće često jedu voćnjački psi, kao i divlje životinje poput medveda i kojota.[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wegier, A., Lorea Hernández, F., Contreras, A., Tobón, W. & Mastretta-Yanes, A. 2017. Persea americana (errata version published in 2018). The IUCN Red List of Threatened Species 2017: e.T96986556A129765464. https://dx.doi.org/10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T96986556A96986588.en. Downloaded on 01 May 2021.
  2. ^ Persea americana Mill., The Plant List, Version 1”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2010. 
  3. ^ a b v g Morton JF (1987). Avocado; In: Fruits of Warm Climates. Center for New Crops and Plant Products, Department of Horticulture and Landscape Architecture, Purdue University, West Lafayette, IN. str. 91—102. ISBN 978-0-9610184-1-2. 
  4. ^ „What's in a name?”. University of California. Pristupljeno 27. 3. 2016. 
  5. ^ Chen, H; Morrell, PL; Ashworth, V; de la Cruz, M; Clegg, MT (2008). „Tracing the Geographic Origins of Major Avocado Cultivars”. Journal of Heredity. 100 (1): 56—65. PMID 18779226. doi:10.1093/jhered/esn068Slobodan pristup. 
  6. ^ Storey, W. B. (1973). „What kind of fruit is the avocado?”. California Avocado Society 1973–74 Yearbook. 57: 70—71. 
  7. ^ „Growing avocados: flowering, pollination and fruit set”. Government of Western Australia: Department of Primary Industries and Regional Development. 
  8. ^ „Crops/World regions/Production quantity (pick lists) of avocados for 2019”. Food and Agriculture Organization of the United Nations, Statistical Division (FAOSTAT). 2020. Pristupljeno 5. 2. 2021. 
  9. ^ Encyclopedia of Foods. Academic Press.2002. ISBN 978-0-12-219803-8.
  10. ^ Dreher ML, Davenport AJ (2013). „Hass avocado composition and potential health effects”. Crit Rev Food Sci Nutr. 53 (7): 738—50. PMC 3664913Slobodan pristup. PMID 23638933. doi:10.1080/10408398.2011.556759. 
  11. ^ a b v g d „Avocados, raw, all commercial varieties, per 100 grams”. NutritionData.com. 2013. Pristupljeno 17. 4. 2013. 
  12. ^ Brehler R, Theissen U, Mohr C, Luger T (april 1997). „"Latex-fruit syndrome": frequency of cross-reacting IgE antibodies”. Allergy. 52 (4): 404—10. PMID 9188921. S2CID 27995880. doi:10.1111/j.1398-9995.1997.tb01019.x. 
  13. ^ „Latex allergy”. Better Health Channel. Arhivirano iz originala na datum 27. 12. 2011. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  14. ^ „Avocado - allergy information (InformAll: Communicating about Food Allergies - University of Manchester)”. Inflammation-repair.manchester.ac.uk. 18. 10. 2006. Pristupljeno 14. 2. 2017. 
  15. ^ Appleman, D. (1944). „Preliminary Report on Toxicity of Avocado Leaves” (PDF). Pristupljeno 9. 10. 2012. 
  16. ^ Clipsham, R. „Avocado Toxicity”. Arhivirano iz originala na datum 12. 1. 2008. Pristupljeno 29. 12. 2007. 
  17. ^ „Notes on poisoning: avocado”. Canadian Biodiversity Information Facility. 30. 6. 2006. Arhivirano iz originala na datum 14. 1. 2008. Pristupljeno 29. 12. 2007. 
  18. ^ „Avocado”. ASPCA Animal Poison Control Center. 
  19. ^ Oelrichs, Peter B; Ng, Jack C; Seawright, Alan A; Ward, Annemarie; Schäffeler, Lothar; MacLeod, John K (1995). „Isolation and identification of a compound from avocado (Persea americana) leaves which causes necrosis of the acinar epithelium of the lactating mammary gland and the myocardium”. Natural Toxins. 3 (5): 344—9. PMID 8581318. doi:10.1002/nt.2620030504. 
  20. ^ Greye, Jan; Jesse Smith, Gail (2002). Puppy Parenting: Everything You Need to Know About Your Puppy's First Year. HarperCollins. str. 135. ISBN 978-0-06-001260-1. 
  21. ^ AvoDerm. „AvoDerm® Why Avocados?”. Arhivirano iz originala na datum 13. 8. 2013. Pristupljeno 12. 8. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]