Avro Anson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Avro Anson
Avro Anson u letu
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1936. do 1952.
Dužina12,88
Razmah krila17,22
Visina3,99
Površina krila43,01
Prazan2.500
Normalna poletna3.608
Klipno-elisni motor2 h Armstrong Siddeley Cheetah IX
Snaga261 kW
Maks. brzina na H=0302 km/h
Dolet1.271 km
Plafon leta5.791 m
Brzina penjanja228 m/min
Avro Anson 652A MkI vojna verzija
Avro Anson siluete

Avro Anson je laki britanski dvomotorni, višenamenski avion projektovan 1930-ih godina i korišćen pre u toku i nakon Drugog svetskog rata. Kada je projektovan namena mu je bila putnički i laki transportni avion. Izbijanjem Drugog svetskog rata namena mu se promenila tako da je korišćen kao patrolni (izviđački) avion, avion za obuku pilota višemotornih aviona, radio operatera i navigatora, služio je kao pratilac pomorskih konvoja i laki bombarder i protivpodmornički avion. Proizveden je u preko 11.000 primeraka.[1]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Britansko Ministarstvo vazduhoplovstva je 1933. godine predložilo Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu (RAF) da za priobalna pomorska izviđanja i patroliranja koristi relativno jeftine klasične avione, umesto skupih letećim brodovima koji je RAF koristio za primorska izviđanja. Ministarstvo vazduhoplovstva je raspisalo tender sa definisanim uslovima za takav avion. Na tenderu su učestvovali firme Avro i de Heviland. Avro je ponudio avion Avro 652A, modifikovanu verziju svoga dvomotornog, niskokrilnog putničkog aviona za 6 putnika Avro 652, a de Haviland avion DH.89. Avion Avro 652A poleteo je 24. marta 1935. a de Haviland DH.89M od 11. do 17. maja 1935. godine. Avro 652A se pokazao superioran, i izabran je kao pobednik takmičenja 25. maja. 1935. godine. Avion je projektovao glavni konstruktor firme Avro Roy Chadwick a avion je dobio ime „Anson” po imenu britanskog admirala Džordža Ansona (1697—1762). Već u julu 1935. Ministarstvo je poručilo 174 aviona a prvi avion iz serijske proizvodnje je poleteo 31. decembra 1935; sa uključenim svim izmenama predloženim u toku ispitivanja prototipa. Isporuke za RAF su počele 6. marta 1936. godine.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Avro Anson je dvomotorni višesedi avion konzolni samonoseći niskokrilac mešovite konstrukcije.

Trup: Noseća konstrukcija trupa je napravljena od čeličnih cevi i profila koji su spojeni autogenim zavarivanjem. Prednji deo trupa je obložen aluminijumskim limom koji je zakivcima pričvršćen za noseću konstrukciju. Repni deo aviona je obložen impregniranim platnom. Za pogon ovog aviona su korišćeni dva klipna radijalna vazduhom hlađena motora sa sedam cilindara Armstrong Siddeley Cheetah IX snage 350 KS svaki, smešteni na krila aviona. Elise su bile drvene vučne fiksnog koraka kod većine tipava ovih aviona.

Krila aviona Avro Anson su sa dve ramenjače kutijastog tipa. Konstrukcija je metalna a obloga od aluminijumskog lima zakivcima pričvršćena za noseću konstrukciju. Oblik krila je jednakokraki trapez koji se završavao polukružno, a osa krila je upravna na osu trupa aviona. Rep aviona se sastoji od jednog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca i dva horizontalna stabilizatora koji su pričvršćena za trup aviona sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije repa su metalne napravljene od čeličnih cevi a obloga je od impregniranog platna. Upravljačke površine kormilo pravca i kormilo dubine su metalne konstrukcije obložene takođe impregniranim platnom.

Stajni trap mu je klasičan imao je dve prednje noge sa niskopritisnim gumama, prednji točkovi su se uz pomoć hidrauličnog uređaja uvlačili u nosače motora u toku leta, a zadnji samo usmeravajući koji se u toku leta nije uvlačio u trup aviona se nalazi na repu aviona. Točkovi prednjih nogu stajnog trapa su se uvlačili unapred. S obzirom da u gondoli motora nije bilo dosta prostora za smeštaj točka oni su u uvučenom stanju virili izvan obloge motora[2].

Naoružanje: Vojna verzija ovog aviona je bila naoružana:

napred 1 x mitraljez kalibra 7,7 mm.

nazad 1 h mitraljez na tureli kalibra 7,7 mm.

2 h 250 kg bombi.

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • Mk I — verzije sa motorima Armstrong Siddeley Cheetah IXS snage 360 KS (268 kW)
  • Mk II — verzija sa motorima Jacobs L-6MB snage 243 kW, proizveden u Kanadi, koji se koriste u SAD pod oznakom TA-20
  • Mk III — verzija sa motorima Jacobs R915 L-6 snage 243 kW, proizveden u Velikoj Britaniji
  • Mk IV — verzije sa motorima Wright Whirlwind R975E-1 sa snagom od 243 kW, proizveden u Kanadi i Velikoj Britaniji
  • Mk V — verzije sa motorima Pratt & Whitney R-985-AN-14B snage 331 kW
  • Mk VI — verzija školskog aviona za obuku bombardera i strelaca sa motorima Pratt & Whitney R-985, proizveden u Kanadi 1 avion
  • Mk X — 104 aviona Mk I konvertovano u model Mk X
  • Mk XI — transportni avion
  • Mk XII — sanitetski avion sa motorima Amstrong Siddeley Cheetah XV sa snagom od 313 kW
  • Mk XIX (C.19) — 264 aviona Anson proizvedenih za RAF, korišćeni kao avioni za vezu

Zemlje koje su koristile Avion[uredi | uredi izvor]

Korišćenje Avro Ansona u svetu

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Kokpit aviona Avro Anson
Avro Anson opremljen kamerom za snimanje terena
Avro Anson putnička kabina

Avion Avro Anson se proizvodio u Velikoj Britaniji i Kanadi u periodu od 1936 do 1952. godine a ukupno je proizvedeno 11.020 primeraka ovog aviona što nesumnjivo govori o upotrebnoj vrednosti ovog aviona.

U britanskom Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu avioni Avro Ansonsu korišćeni od 6. mart 1936. godine. Prvobitna namena ovog aviona je bila laki bombarder i za tu namenu su i obučene prve posade. Pri izbijanju Drugog svetskog rata u RAF-u je bilo operativno 12 eskadrona ovih aviona. Pošto ovaj avion nije dorastao zadacima probijanja dobro organizovane nemačke protivavionske odbrane promenjena mu je uloga pa je dobijao zadatke obalskog patrolnog aviona. Ovu ulogu je jedno vreme uspešno radio da bi ga kasnije pretvorili u avion za obuku i trenažu pilota višemotornih aviona Avro Lankaster, kao i za obuku navigatora i radio operatera. Tu ulogu je ovaj avion radio do kraja rata. Pored ovih operativnih borbenih zadataka avion je služio i kao laki putničko-transportni avion i avion za vezu stim što je ovu ulogu obavljao i nakon završetka rata. Iz operativne službe RAF-a ovaj avion je povučen 28. jun 1968. godine.

U kanadskom ratnom vazduhoplovstvu uz pomoć ovog aviona organizovana je veoma uspešna služba patroliranja kako u priobalju taka i za praćenje konvoja. Prema svedočenju kapetana nemačkih podmornica ovi avioni su bili crna mora za nemačke podmornice. Sa naoružanjem od dva mitraljeza i dve podvešane bombe od 250 kg ovi avioni su uspešno ometali aktivnost podmornica.

Australijsko ratno vazduhoplovsto je imalo preko 1.000 aviona Anson koji su službovali sve do 1955. godine. U SAD je za vreme rata korišćeno 50 aviona proizvedenih u Kanadi koji su bili označeni kao AT 20. Avioni Avro Anson si u toku rata i posleratanog perioda korišćeni još i u ratnim vazduhoplovstvima Avganistana, Indije, Novog Zelanda, Egipta i Jugoslavije.

Posle Drugog svetskog rata ratni viškovi ovih aviona su pretvarani u putničke i transportne avione koji su korišćeni za linijski saobraćaj na kratkim relacijama, za čarter letove kao i za kompanijske avione velikih firmi. Mnogi ovi avioni su završili kao privatni avioni bogatih ljudi.

Avion Avro Anson u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Prvi avion Avro Anson je Jugoslovenska armija dobila od RAF-a u toku 1945. godine a bio je nameljen za prevoz najviših članova Vrhovnog štaba[3].

Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana (RV i PVO) je u Velikoj Britaniji kupilo 1951. godine šest aviona Avro Anson Mk I i dva aviona Avro Anson Mk V u Kanadi, koji su raspoređeni u 119 avio transportni puk i služili su sve do 1959. godine kada su rashpodovani. Ovi avioni su imali šest sedišta, dva člana posade i služili su za laki transport ljudstva i materijala na kratkim lokalnim linijama[4][3].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 18. 03. 2018. g. Pristupljeno 06. 11. 2016. 
  2. ^ Restoring an Avro Anson — Aces Flying High[nepouzdan izvor?]
  3. ^ a b Dimitrijević 2012.
  4. ^ Komanda RV i PVO,Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910—2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Komanda RV i PVO,Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942—1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir. Vek avijacije — [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt 1. 2003.(COBISS).
  • Janić, Čedomir. Godišnjak srpskog vazduhoplovstva za 2007. Beograd: Aerokomunikacije. 2007. ISSN 1820-9122
  • Grujić, Zlatomir (1997). Avijacija Srbije i Jugoslavije 1901—1994. Beograd: NIU "Vojska". ISBN 978-86-335-0019-7. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Avro Anson na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Авро_Ансон&oldid=26804847”