Adem Demači

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Адем Демаћи)

Adem Demači
Datum rođenja(1936-02-26)26. februar 1936.
Mesto rođenjaPodujevo, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti26. jul 2018.(2018-07-26) (82 god.)
Mesto smrtiPriština, Srbija
Univerzitet
Zanimanje
  • aktivista
  • političar
Aktivni period1950—2017.
Politička strankaParlamentarna partija Kosova (1996—1998)
SupružnikDžemajlije Hodža
Deca2[1]

Adem Demači (alb. Adem Demaçi; Podujevo, 26. februar 1936 — Priština, 26. jul 2018) bio je albanski političar i književnik sa Kosova i Metohije.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Studirao je književnost, pravo i obrazovanje u Prištini, Beogradu i Skoplju. Tokom 1950-ih objavio je niz kratkih priča sa naglašenim društvenim komentarima u časopisu Jeta e re (srp. Нови живот), kao i roman iz 1958. godine pod nazivom Gjarpijt e gjakut (srp. Крвне змије), istražujući krvne osvete na Kosovu i Metohiji i Albaniji. Ovo delo donelo mu je književnu slavu.[2] 1963. osnovao je nelegealnu organizaciju Revolucionarni pokret za zajednicu Albanaca.[3]

Prvi put je uhapšen zbog svog velikoalbanskog nacionalizma 1958. godine, izdržavajući tri godine zatvora. Ponovo je bio u zatvoru 1964—1974. i 1975–1990. Iz zatvora je izašao nakon amnestije Predsedništva SFRJ 21. aprila 1990. godine.

Godine 2010. odlikovan je ordenom Heroj Republike Kosovo.[4]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Nakon puštanja na slobodu, bio je predsedavajući Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda naroda Kosova od 1991. do 1995. godine. Takođe je bio glavni urednik Zeri, časopisa sa sedištem u Prištini, od 1991. do 1993.[2][5] Godine 1991. dobio je nagradu Evropskog parlamenta Saharov za slobodu misli.

Politički se aktivirao 1996. godine, zamenivši Bajrama Kosumija kao predsednika Parlamentarne partije Kosova;[2] Kosumi je postao njegov potpredsednik. Za to vreme, predložio je konfederaciju država koja bi se sastojala od Kosova i Metohije, Crne Gore i Srbije (tzv. Balkanija). Njegova prošlost političkog zatvorenika dala mu je kredibilitet među kosovskim Albancima, ali njegovo delovanje u vođstvu stranke obeležilo je frakcionalizam i nedostatak akcije.[5]

Dve godine kasnije, pridružio se Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK), kao šef njenog političkog krila.[2] U intervjuu za The New York Times 1998. godine, odbio je da osudi nasilje OVK-a, navodeći da „put nenasilja nije nigde odveo. Ljudi koji žive pod takvom vrstom represije imaju pravo na otpor.”[6] Godine 1999. podneo je ostavku iz OVK nakon što je prisustvovao mirovnim pregovorima u Francuskoj, kritikujući predloženi sporazum zato što ne garantuje nezavisnost Republike Kosovo. Izvori su izjavili da je Demači bio otuđen od mlađeg, pragmatičnijeg rukovodstva OVK, ostavivši ga „suočenog sa odlukom o skoku u ambis ili čekanju da bude gurnut”.[7]

Iako je njegova supruga napustila Kosovo i Metohiju pre rata, tokom čitavog rata na Kosovu i Metohiji ostao je u Prištini sa svojom 70-godišnjom sestrom.[2][8] Bio je kritičan prema Ibrahimu Rugovi i drugim albanskim liderima koji su pobegli od sukoba, navodeći da propuštaju važan istorijski događaj.[9] Vlasti SRJ uhapsili su Demačija dva puta.

Nakon rata, bio je direktor Radio-televizije Kosova do januara 2004. godine. Ostao je aktivan u politici, povezan sa Albinom Kurtijem, šefom nacionalističkog pokreta Samoopredeljenje.[2]

Smrt[uredi | uredi izvor]

U 82. godini života, Demači je umro 26. jula 2018. godine u Prištini. Njegovu smrt vlasti Republike Kosovo obeležili su trodnevnom nacionalnom žalošću. Dana 28. jula 2018. godine Demači je sahranjen na groblju palih boraca u Prištini, uz ceremoniji „državne” sahrane.

Napomene i reference[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

a.    ^ Republika Kosovo (alb. Republika e Kosovës) jednostrano je proglašena država na teritoriji Republike Srbije, protivno Ustavu Srbije i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Prema Rezoluciji 1244, cela teritorija Kosova i Metohije, pravno gledano, nalazi se u sastavu Srbije dok ne bude postignuto konačno rešenje. Srbija ne priznaje jednostrano otcepljenje, po međunarodnom pravu, njene teritorije, preciznije autonomne pokrajine pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija (UNMIK). Vlada sa sedištem u Prištini ima defakto vlast nad većinom teritorije, dok pojedine strukture Srbije funkcionišu na severu i u srpskim enklavama.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Young, Antonia. „Shkëlzen Gashi, Adem Demaçi Biography: a Century of Kosova's History through One Man's Life.” (PDF). Central and East European Review. Arhivirano iz originala (PDF) 2. 5. 2013. g. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  2. ^ a b v g d đ Elsie, Robert (2010). Historical Dictionary of Kosovo. Scarecrow Press. str. 73—4. ISBN 978-0810872318. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  3. ^ Robertson, James (18. 8. 2018). „From Enver Hoxha to Bill Clinton”. Jacobin. Pristupljeno 18. 8. 2018. 
  4. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 28. 07. 2018. g. Pristupljeno 05. 06. 2020. 
  5. ^ a b „ICG Kosovo Spring Report”. International Crisis Group. 1. 3. 1998. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  6. ^ Hedges, Chris (13. 3. 1998). „Kosovo Leader Urges Resistance, but to Violence”. The New York Times. Pristupljeno 21. 1. 2010. 
  7. ^ „Kosovo rebel leader quits”. BBC News. 2. 3. 1999. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
  8. ^ Erlanger, Steven (10. 8. 1999). „Champion of Free Kosova Now Urges Moderation”. The New York Times. Pristupljeno 21. 1. 2010. 
  9. ^ Jacky Rowland (27. 5. 1999). „Kosovo leader calls for Nato troops”. BBC News. Pristupljeno 21. 7. 2012. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адем_Демачи&oldid=27517501”