Adolf fon Bajer
| Adolf fon Bajer | |
|---|---|
.jpg) Adolf fon Bajer | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 31. oktobar 1835. |
| Mesto rođenja | Berlin, Pruska |
| Datum smrti | 20. avgust 1917. (81 god.) |
| Mesto smrti | Štarnberg, Nemačko carstvo |
| Obrazovanje | Humboltov univerzitet u Berlinu |
| Nagrade | Nobelova nagrada za hemiju (1905) |
Adolf fon Bajer (nem. Adolf von Baeyer; Berlin, 31. oktobar 1835 — Štarnberg, 20. avgust 1917) je bio nemački hemičar, koji je sintetizovao indigo. Dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1905.
Rođen je u Berlinu, gde je studirao je matematiku i fiziku. Prelazi u Hajdelberg i studira hemiju kod Roberta Bunzena.[1] Uglavnom je radio u laboratoriji od Fridriha Kekulea.[2] Doktorirao je 1858. Bio je profesor u Strazburu 1871, a 1875. postaje profesor hemije na univerzitetu u Minhenu.
Njegovi glavni uspesi su sinteza i opis indiga, otkriće ftaleinskih boja i istraživanje poliacetilena, oksonijumskih soli, nitroznih jedinjenja. Prvi je predložio 1869. ispravnu formulu indola.[2] Doprinos teorijskoj hemiji uključuje teoriju istezanja trostrukih veza i teoriju istezanja za karbonske prstenove. Tokom 1872. eksperimentisao je fenolima i formaldehidom. Nobelovu nagradu za hemiju je dobio zbog „priznanja za njegov doprinos napretku organske hemije i hemijske industrije kroz rad na organskim bojama i hidroaromatskim jedinjenjima“.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Fridrih Vilhelm Adolf fon Bajer (Friedrich Wilhelm Adolph von Baeyer)”. Poznati hemičari. Pristupljeno 19. 1. 2020.
- ^ a b v „Adolf von Bayer”. Klub mladih hemičara Srbije. Pristupljeno 19. 1. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
