Aerodrom Nikola Tesla Beograd

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za druga značenja, pogledajte Nikola Tesla (višeznačna odrednica).
Aerodrom Nikola Tesla

Logo aerodroma

Aerodrom Nikola Tesla

Aerodrom Nikola Tesla
Opšti podaci
IATA BEG
ICAO LYBE
Tip Međunarodni
Operator Aerodrom Nikola Tesla a.d.[1]
Otvoren 1962.
Država  Srbija
Lokacija Beograd
Najbliži grad Beograd
Gradovi koji se služe aerodromom Beograd
Nadmorska visina 102 m
Koordinate 44°49′SGŠ 20°18′IGD
Statistika
Broj pista 1
Broj putnika 4.776.110 (+3%)
Količina robe (kg) 13.091.000 (+28%)
Avio-operacije 58.513 (-0%)
Piste
Smer Dužina Površina
m ft
12/30 3.400[2] 11.155 asfalt/beton

Međunarodni aerodrom Nikola Tesla (ranije poznat kao aerodrom Beograd ili Surčin, a od 2006. nosi današnje ime; IATA: BEG, ICAO: LYBE) je najveći aerodrom u Srbiji. Aerodrom Nikola Tesla je takođe važno čvorište saobraćajne mreže u Beogradu.

Imenovan u čast Nikole Tesle, aerodrom se nalazi 12 km zapadno od centra Beograda na teritoriji beogradske opštine Surčin. Putnici tokom sletanja na aerodrom sa istoka imaju pogled na centar Beograda, a posebno na opštine Čukarica i Novi Beograd. Ranije, za vreme loših vremenskih uslova, avioni su bili preusmeravani na aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, koji je udaljen 230 km južno od Beograda. Međutim, krajem 2005. godine, CAT IIIb navigacioni sistem je uveden, tako da su avioni u mogućnosti da poleću i sleću na aerodrom i tokom najmaglovitijih dana u godini.

Aerodrom Nikola Tesla je matično čvorište Er Srbija, nacionalnog avio-prevoznika Republike Srbije, čarter kompanije Aviogeneks i niskotarifnog avio-prevoznika Viz er. Avio-taksi kompanije Er Pink, Jat ervejz AVIO taksi, Pelikan ervejz i Princ avijacija smatraju aerodrom Nikola Tesla za matični, baš kao i kargo avio-kompanija Junajted internešenal erlajns. Kroz aerodrom je 2015. prošlo 4.776.110 putnika.[3]

Geografski podaci aerodroma[uredi]

  • Koordinate geografskog položaja: WGS-84
  • mesto na AD: 444909, 78N 0201825, 44E / 122° GEO/ 1.500 м od THR 12
  • Pravac i udaljenost od grada: 275 ° GEO, 18 km od glavne železničke stanice u Beogradu
  • Nadmorska visina: 98 m
  • Prosečna temperatura: 27 °C
  • Godišnja promena: 3°E (2000) /+4,7`
  • Tip dozvoljenog saobraćaja: IFR / VFR

Vremenska referenca: leto (mart–sept.) UTC+2, zima (okt.–feb.) UTC+1

Radno vreme aerodroma: 05.00—23.00 LT

Istorija[uredi]

Aerodrom Nikola Tesla

Aerodrom u Beogradu nastao je 1910. godine. Od tada do danas, letilište je menjalo lokaciju, raslo i razvijalo se. Prvo letilište u Beogradu nastalo je krajem 1910. godine na vojnom vežbalištu u predgrađu Banjica. Ovde su letenje avionom prikazivali pioniri avijacije — Simon, Maslenikov, Vidmar i Čermak.

Početkom 1912. godine, na Banjici je podignut prvi drveni hangar za avione namenjen ratovanju sa Turskom. Dve godine kasnije na Banjici je stacionirana srpska aeroplanska eskadrila i balonska četa. Banjički aerodrom korišćen je i posle Prvog svetskog rata za potrebe poštanskog saobraćaja na relaciji SkopljeNiš — Beograd — Novi Sad i Beograd — SarajevoMostar. U blizini mesta gde se nalazio ovaj aerodrom danas je Vojno-medicinska akademija (VMA).

Aerodrom Kalemegdan - Donji grad se nalazio na potezu od turskog amama (danas Planetarijuma) prema ušću Save u Dunav. Sa ovog mesta prvi avion poleteo je u januaru 1911. godine. U novije doba taj prostor je korišćen za skokove padobranaca i letenje paraglajdera. Danas se na ovom mestu redovno održavaju aero-mitinzi sportske i ultralake avijacije.

Aerodrom u blizini Pančeva počeo je sa radom 1923. godine, kada je vazduhoplovna kompanija „Franko—Rumen“ pokrenula međunarodnu liniju ParizCarigrad. Iste godine, sa ovog aerodroma, uspostavljen je i poštanski saobraćaj. Aerodrom je korišćen i za obuku pitomaca vazduhoplovne akademije ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Posle oslobođenja, pančevački aerodrom korišćen je kao „Vazduhoplovno-vojno učilište“. Na mestu starog pančevačkog aerodroma danas se nalaze hale fabrike aviona UTVA, kao i travnata pista koja se koristi za probne, sportske i trenažne letove.

Međunarodni aerodrom „Beograd“ izgrađen je na livadi koja se zvala Dojno polje, između Bežanijske kose i leve obale Save, oko dva kilometra južno od Zemuna. Aerodrom je otvoren za saobraćaj u martu 1927. godine. Od februara 1928. godine sa novog aerodroma poleću i avioni prve domaće avio-kompanije, "Aeroputa“. Aerodrom je raspolagao sa četiri travnate poletno-sletne staze. Na njemu je 1931. godine izgrađena moderna pristanišna zgrada, a 1936. ugrađena je i oprema za sletanje pri slaboj vidljivosti.

Tokom Drugog svetskog rata aerodrom su koristili Nemci. Oni su ga i porušili 1944. godine, pri povlačenju iz Beograda.[4] Za lokaciju novog međunarodnog aerodroma izabran je prostor u blizini Surčina, 18 kilometara zapadno od Beograda.

Aerodrom je svečano otvoren 28. aprila 1962. godine[5]. Imao je jednu pistu dužine 3.000 metara, rulnu stazu dužine 3.350 metara, pristanišnu zgradu za prijem putnika, kontrolni toranj, veliku platformu za opsluživanje letelica i drugu savremenu opremu. Kasnije je izgrađena i nova zgrada za prijem putnika, proširena je platforma za prijem aviona, produžena je pista, a 1997. godine ugrađena je oprema za Kategoriju II i time omogućena upotreba aerodroma po lošijim vremenskim uslovima.

Na aerodromu „Nikola Tesla“ smeštene su tehničke baze Jat ervejza i Aviogeneksa, Oblasna kontrola letenja, carina, muzej vazduhoplovstva i školski centri JAT-a, helikopterska jedinica MUP-a i dr.

Od 2000. godine do danas[uredi]

Aerodrom Nikola Tesla iz vazduha
Aerodrom Nikola Tesla iz vazduha

Dana 14. maja 2006. godine otvoren je, posle višegodišnjeg renoviranja, Terminal 2 aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu. Renovirani terminal 2 obuhvata tri etaže, odnosno suteren (međunarodni dolasci), prizemlje i sprat (međunarodni odlasci i tranzit). Vrednost radova se procenjuje na 17 miliona evra.

U prizemlju se nalazi 33 šaltera za prijem putnika, što omogućava opsluživanje 1.000 putnika na sat, dok se na spratu nalazi 10 šaltera pasoške kontrole (5 kabina po 2 šaltera). Aerodrom „Nikola Tesla“ posle ovih radova je u stanju da opsluži 10 aviona na sat. Takođe povećan je i broj sedećih mesta, tako da terminal 2 raspolaže sa 270 sedećih mesta na 3 etaže.

Terminal je sposoban da primi najveće avione sveta, pa i najveći — Erbas A380.

Godišnji kapacitet prijema i otpreme putnika sa teminala 2 je 5 miliona.

Suteren terminala 2 sa međunarodnim dolascima pušten je u rad krajem decembra 2005.

U martu 2007. godine, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv 12 osoba zbog malverzacija prilikom rekonstrukcije i opremanja aerodroma 2003., uključujući i tadašnjeg ministra za saobraćaj i telekomunikacije Mariju Rašetu-Vukosavljević. UBPOK im je u istrazi iz 2004. na teret stavljao uvećavanje računa za radove, nekih po 6 do 10 puta, štećenje aerodroma za 200 miliona dinara i protivpravna korist za sebe od 60 miliona.[6]

Ime aerodroma[uredi]

Vlada Republike Srbije je 2. februara 2006. godine odobrila Javnom preduzeću Aerodrom „Beograd“ da promeni ime u Aerodrom „Nikola Tesla“. Predlog da beogradski aerodrom promeni ime Upravni odbor tog aerodoma ozvaničio je na sednici od 27. januara.

Inicijator ideje i pokretač široke javne akcije da se beogradskom aerodromu dodeli ime Nikola Tesla je Miladin Subotić, u to vreme poslovni sekretar u Institutu za dermatovenerologiju KCS-a.

Vođenje aviona i oprema za sigurno letenje[uredi]

Svečani doček vodenim topovima Erbasa A330-200 kompanije Er Srbija koji će se koristiti za letove ka SAD

Aerodrom „Nikola Tesla“ idealno je lociran u odnosu na druge aerodrome u okruženju, jer nema navigacionih ograničenja i nalazi se na raskrsnici najvećih vazdušnih ruta. Vazdušne rute i prilazi opremljeni su modernom radio‑navigacionom opremom.

Neposredno okruženje aerodroma ima četiri precizna sistema za vođenje vazduhoplova (VOR, DME). Oba prilaza poletno-sletnoj stazi opremljena su preciznom radio-navigacionom opremom ILS. Poletno-sletna staza 12 je opremljena opremom za sletanje ILS kategorije IIIb (CAT 3B) dok je PSS 30 opremljena opremom za sletanje ILS kategorije CAT II (CAT 2)

Oba smera prilaza poletno-sletnoj stazi imaju prilazna navigaciona svetla CAT-II i ravan poniranja vizuelnog prilaza tipa PSS za prag 12, i tipa VASIS za prag 30.

Prilazna svetla na oba kraja PSS (koja je opremljena za uslove kategorije II), svetla PSS-a, svetla rulne staze, priključnica i platforme omogućuju takozvani noćni start — letenje noću.

Sva svetla za usmeravanje aviona priključena su na rezervni sistem generatora čiji kapacitet i operativne karakteristike omogućuju kontinuirano snabdevanje električnom energijom.

„FOLLOW ME“ vozilo vodi avione do njihovih pozicija na platformi.

Terminali[uredi]

Aerodrom Nikola Tesla ima dva terminala. Rekonstruisani Terminal 2 otvoren je 14. maja 2006. godine.

Terminal 1[uredi]

Spoljašnjost Terminala 1
Unutrašnjost Terminala 1

Terminal 1 (T1) je bio jedini terminal na aerodromu posle otvaranje 1962. godine. Terminal je rekonstruisan tokom 1980—ih godina, kada su dodati i aviomostovi koji povezuju putnike sa svojim avionima. Manja renoviranja izvršena su 2002. godine. Iako Terminali 1 i 2 se nalaze jedan pored drugog, povezani su hodnikom.

Od 1. januara 2010. godine, Terminal 1 je potpuno operativan i koristi uglavnom niskotarifne i čarter avio-kompanije. Terminal 1 ima 10 izlaza, A1-A10, restorane „Aviator“, „Boing“ i „Biznis Klab Landž“, kao i prodavnice.

Terminal 2[uredi]

Unutrašnjost Terminala 2

Terminal 2 (T2) je izgrađen tokom 1980—ih godina zbog rasta saobraćaja na aerodromu. Posle dve godine rekonstrukcije, Terminal 2 je otvoren maja 2006. godine sa 33 ček-in šaltera i sa godišnjim kapacitetom od 5 miliona putnika. Na terminalu koji ima šest izlaza C1-C6, se nalazi kancelarije avio-kompanija, transfer šalteri i razne prodavnice.

Avio-kompanije i destinacije[uredi]

Redovne linije[uredi]

Sledeće redovne putničke avio-kompanije koriste aerodrom Nikola Tesla:

Avio-kompanija Odredišta Terminal
Aeroflot Moskva-Šeremetjevo 2
Alitalija Rim-Leonardo da Vinči 2
Arkia Sezonski: Tel Aviv 2
Belavija Budimpešta, Minsk 2
Viz er Ajndhoven, Bazel-Miluz-Frajburg, Geteborg-Gradski aerodrom, Dortmund, Karlsrue/Baden-Baden, Larnaka, London-Luton, Malme, Memingen, Pariz-Bove Tile, Stokholm-Skavsta, Fridrihshafen (19. maj 2017), Hanover (20. maj 2017), Nirberg (19. maj 2017), Malta (21. maj 2017) 1
Vueling Sezonski: Barselona 1
Izidžet Švajcarska Ženeva 1
Idžijan erlajns Atina 2
Eliner Heraklion
Er Srbija Abu Dabi, Amsterdam, Atina, Banjaluka, Bejrut, Beč, Berlin-Tegel, Brisel, Budimpešta, Bukurešt, Geteborg-Landveter, Diseldorf, Zagreb, Istanbul-Ataturk, Kijev-Borispilj, Kopenhagen, Larnaka, London-Hitrou, Ljubljana, Milano-Malpensa, Moskva-Šeremetjevo, Njujork-Džon Ficdžerald Kenedi, Pariz-Šarl de Gol, Podgorica, Prag, Rim-Leonardo da Vinči, Sankt Peterburg, Sarajevo, Skoplje, Solun, Sofija, Stokholm-Arlanda, Tel Aviv, Tivat, Tirana, Frankfurt, Hamburg, Cirih, Štutgart
Sezonski: Varna, Dubrovnik, Malta, Ohrid, Pula, Split
2
Etihad ervejz Abu Dabi 2
Katar ervejz Doha 2
Kroacija erlajns Sezonski: Split 2
LOT poljske avio-linije Varšava 2
Lufthanza Sezonski: Frankfurt 2
Lufthanza Ridženal
letove obavlja Lufthanza SitiLajn
Minhen, Frankfurt 2
Montenegro erlajns Podgorica, Tivat 2
Norvidžn er šatl Oslo-Gardermoen, Stokholm-Arlanda 2
Ostrijan erlajns Beč 2
Pegazus erlajns Istanbul-Sabiha Gokčen 2
Svis internešnal er lajns Ženeva, Cirih 2
TAROM Bukurešt-Henri Koanda 2
Transavia Amsterdam (4. april 2017)[7] 1
Tuniser Tunis 2
Terkiš erlajns Istanbul-Ataturk 2
Flajdubai Dubai 2

Čarteri[uredi]

Većina čarter i poslovnih avio-kompanije koje se nalaze na aerodromu Nikola Tesla koriste Terminal 1.

Avio-kompanija Odredišta
Aviolet Akaba, Almerija, Antalija, Barselona, Bodrum, Burgas, Dalaman, Đirona, Zakintos, Iraklion, Karpatos, Katanija, Kefalonija, Kos, Krf, Lamecija Terme, Lefkada, Limnos, Mitilini, Palermo, Palma de Majorka, Preveza, Rodos, Tivat, Samos, Santorini, Skijatos, Solun, Hanija, Hios, Hurgada, Šarm el Šeik
Fribird erlajns Antalija
Idžijan erlajns Iraklion, Krf, Rodos
Jamal erlajns Moskva-Domodedovo
Kešm Er Teheran
Korendon Erlajns Antalija, Bodrum
Nesma erlajns Hurgada
Nuveler Enfida, Tunis
Onur er Antalija, Bodrum
Terkiš erlajns Antalija

Kargo[uredi]

Avio-kompanija Odredišta
Lufthanza Beč
Soliner Ljubljana, Sarajevo
Sitilajn Hanžeri Budimpešta
Turkiš Kargo Istanbul, Madrid

Statistike[uredi]

Podaci o prometu na Aerodromu Nikola Tesla Beograd
Godina Putnici Promena Kargo (t) Promena Avio operacije Promena
2002. 1.621.798 6.827 28.872
2003. 1.849.148 Rast14% 6.532 Pad4% 32.484 Rast13%
2004. 2.045.282 Rast11% 8.946 Rast37% 36.416 Rast12%
2005. 2.032.357 Pad1% 7.728 Pad14% 37.614 Rast3%
2006. 2.222.445 Rast9% 8.200 Rast6% 42.360 Rast13%
2007. 2.512.890 Rast13% 7.926 Pad3% 43.448 Rast3%
2008. 2.650.048 Rast5% 8.129 Rast3% 44.454 Rast2%
2009. 2.384.077 Pad10% 6.690 Pad18% 40.664 Pad8%
2010. 2.698.730 Rast13% 7.427 Rast11% 44.160 Rast9%
2011. 3.124.633 Rast16% 8.025 Rast8% 44.923 Rast2%
2012. 3.363.919 Rast8% 7.253 Pad10% 44.990 Rast0%
2013. 3.543.194 Rast5% 7.679 Rast6% 46.828 Rast4%
2014. 4.638.577 Rast31% 10.222 Rast33% 58.695 Rast25%
2015. 4.776.110 Rast2% 11.630 Rast15% 58.513 Rast0%
2016. (01.01-30.101) 4.580.739 Rast3% 12,.564 Rast10% 54.362 Pad0%


Najfrekventije destinacije sa aerodroma Nikola Tesla [8]
Grad Aerodrom(i) Broj nedeljnih polazaka
(Leto 2015)
Avio-kompanije
Flag of Montenegro.svg Tivat Aerodrom Tivat
50
Er Srbija, Montenegro erlajns
Flag of Montenegro.svg Podgorica Aerodrom Podgorica
35
Er Srbija, Montenegro erlajns
Flag of Austria.svg Beč Aerodrom Švehat
33
Er Srbija, Ostrijan erlajns
Flag of Russia.svg Moskva Aerodrom Šeremetjevo
28
Er Srbija, Aeroflot
Flag of Turkey.svg Istanbul Aerodrom Ataturk, Aerodrom Sabiha Gokčen
25
Er Srbija, Turkiš erlajns, Pegazus erlajns
Flag of Switzerland.svg Cirih Aerodrom Cirih
23
Er Srbija, Svis internešonal erlajns
Flag of Germany.svg Frankfurt Aerodrom Frankfurt
21
Er Srbija, Lufthanza
Flag of Greece.svg Atina Aerodrom Elefterios Venizelos
21
Er Srbija, Olimpik er
Flag of France.svg Pariz Aerodrom Šarl de Gol, Aerodrom Beauvais Tile
16
Er Srbija, Viz er
Flag of Germany.svg Minhen Aerodrom Franc Jozef Štraus, Aerodrom Memingem
16
Lufthanza Ridženal

Službe aerodroma[uredi]

Tehnička baza[uredi]

U okviru tehničkog kompleksa JP Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd nalazi se i tehnička baza površine 3200 m². Tehnička baza Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd, servisira i održava

  • aerodromsku opremu i vozila,
  • vozila i opremu za zimsko i letnje održavanje manevarskih površina,
  • vatrogasna i vozila hitne pomoći.

Prevencija požara[uredi]

Vatrogasna služba Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd raspolaže vatrogasnom opremom i vozilima odgovarajućeg kapaciteta, performansi i tipa.

U skladu sa međunarodnim standardima, vatrogasna služba Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd raspolaže rezervoarom brzog punjenja vodom za hitne situacije i dovoljnom količinom hemikalija za gašenje i najvećih požara. Služba ima efikasnu radio-mrežu, a vatrogasci su u stalnom kontaktu sa bazom, saobraćajnim centrom i aerodromskom kontrolom letenja. Vatrogasna služba Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd na osnovu ICAO (International Civil Aviation Organization) i sopstvene klasifikacije pripada osmoj kategoriji.

U cilju obezbeđivanja maksimalne bezbednosti putnika, posade i aviona, vatrogasna služba JP Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd unapredila je svoje poslovanje i već zadovoljava kriterijume za devetu — najvišu kategoriju.

Struktura aerodromskih usluga[uredi]

Javno preduzeće Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd registrovano je za:

  • prihvat/otpremu aviona, putnika, robe i pošte u domaćem i međunarodnom saobraćaju;
  • održavanje poletno-sletne staze, manevarskih površina, platformi i stajanki, opreme i instalacija koje omogućuju vazduhoplovne aktivnosti;
  • zakup reklamnog prostora i izlaganje reklamnog i propagandnog materijala, zastupanje stranih firmi;
  • špediciju;
  • održavanje aerodroma i komunalne i energetske infrastrukture;
  • istraživanje tržišta, projektovanje i inženjering;
  • vođenje carinskog skladišta, skladištenje i rukovanje robom;
  • zajedničko korišćenje opreme i instalacija;
  • najam motornih i drugih vozila i mašina;
  • transport, čišćenje i uklanjanje otpada;
  • zakup zemljišta;
  • aerodromsku službu bezbednosti i dr.

Vozni park za zimsko i letnje održavanje[uredi]

Vozni park za zimsko i letnje održavanje obezbeđuje efikasno i kontinuirano odvijanje vazdušnog saobraćaja u različitim vremenskim uslovima.

Vozni park za zimsko i letnje održavanje manevarskih i drugih površina opremljen je vozilima za čišćenje snega, bacačima snega, raspršivačima, vučnim vozilima za merenje klizavosti kolovoznih površina, vozilima za čišćenje puteva, itd.

Na aerodromu postoji i sokolor koji sa ženkom jastreba obezbeđuje avione od uletanja ptica.[9]

Pristup aerodrumu[uredi]

Do aerodroma se može doći autobuskim linijama 72 (Zeleni venac - Aerodrom Nikola Tesla) i A1 (Trg Slavija - Aerodrom Nikola Tesla).

Aerodrom je povezan i sa autoputevima E-70 i E-75 (Koridor 10), dok je 2016. godine potpisan ugovor o izgradnji autoputa Surčin-Obrenovac, kojim bi se ostvarila i veza sa Koridorom 11, koji se trenutno gradi. [10] Železnička veza sa gradom ne postoji, mada je predviđeno dvokolosečno povezivanje sa zapadnim krakom beogradskog železničkog čvora.[11] Konkretna realizacija ovog projekta još nije najavljena.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]