Aerodrom Konstantin Veliki

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Aerodrom Konstantin Veliki

Logo aerodroma

Niš – Airport.jpg

Opšti podaci
IATA INI
ICAO LYNI
Tip Javni/Vojni
Operator Republika Srbija
Otvoren 1986.
Država  Srbija
Lokacija Medoševac i Popovac
Najbliži grad Niš
Gradovi koji se
služe aerodromom
Niš, Leskovac, Pirot, Vranje
Nadmorska visina 198 m
Koordinate 43°20′N 21°51′E / 43.333° SGŠ; 21.850° IGD / 43.333; 21.850
Statistika
Broj putnika 351.582
Količina robe 623.000 kg
Avio-operacije 2.834
Piste
Smer Dužina Površina
m ft
11/29 2.502 8.209 asfalt
11/29 1.700 5.577 trava[1]

Aerodrom Konstantin Veliki (IATA: INI, ICAO: LYNI) je aerodrom koji opslužuje jugoistok Srbije. Nalazi se 4 km od centra Niša u naselju Medoševac i Popovac na teritoriji niške opštine Crveni Krst. Drugi je aerodrom u Srbiji po broju primljenih putnika godišnje (posle aerodroma Nikola Tesla).

Aerodromska platforma

Sa povoljnim vremenskim uslovima tokom većine godine, a takođe sa povoljnim položajem, aerodrom Konstantin Veliki služi i kao alternativni aerodrom susednim aerodromima u Beogradu, Ohridu, Prištini, Skoplju i Sofiji. Kapacitet aerodroma je tri aviona po času.

Poslednjih godina aerodrom niški aerodrom je zabeležio veliki porast putnika. 2018. godine broj putnika je prešao 350 hiljada[2].

Istorija[uredi]

Terminal aerodroma

Ministar vojni general Stepa Stepanović doneo je Uredbu da se u Nišu po pravilniku inžinjerijskog kapetana i „aeronauta” Koste Miletića ustroji stanica „Golubije pošte” u Nišu 1908. godine. Prvi komandir „golubije stanice” je bio inžinjerijski poručnik Lazar Kostić, a već naredne godine podignuta je namenska stanica za potrebe stanice na Trupalskom polju. Krajem 1908. godine u Nemačkoj su poručena dva balona, jedan zmaj balon i jedan slobodan balon, koji je kršten „Srbija". Novi ministar vojni general Radomir Putnik odobrio je sredstva za izgradnju vodoničke centrale u Nišu 1911. godine. Sledeće godine raspisan je konkurs za pitomce za izučavanje pilotaže u inostranstvu. Kraj Niša na Trupalskom polju, u blizini železničke stanice Toponica, bio je uređen prvi aerodrom. Podignuto je šest poljskih platnenih hangar-šatora. Vojvoda Radomir Putnik je 24. decembra 1912. godine potpisao rešenje kojim je ustanovljena Vazduhoplovna komanda sa sedištem u Nišu, koja se sastojala od Aeroplanske eskadre, Balonske čete i Golubije pošte. Za komandanta je postavljen major Kosta Miletić. Nacionalni avio-prevoznik Kraljevine Jugoslavije Aeroput uvrstio je niški aerodrom kod Medoševca u redovni putnički saobraćaj na liniji Beograd-Niš-Skoplje-Bitolj-Solun, u letnjoj sezoni od maja do kraja oktobra 1935. godine. Posle Drugog svetskog rata aerodrom je korišćen kao vojna baza. Na aerodromu je, među ostalim, bio stacioniran 63. padobranski bataljon i 119. helikopterska brigada koja je osnovana 1945. kao 1. vazduhoplovni transportni puk.

Na lokaciji današnjeg aerodroma je 1952. godine izgrađena prva betonska staza dužine 1.500 m, koja je služila za vojno letenje. 1972. godine je staza produžena na 2.200 m.

Godine 1986. osnovana je Radna organizacija „Aerodrom Niš“ koja je upravljala aerodromom, a danas je to Javno preduzeće „Aerodrom Niš“.

Aerodrom je svečano otvoren 12. oktobra 1986. godine sletanjem prvog aviona Boing 737 i aero-mitingom.

Tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, pista aerodroma „Niš“ pogođena je 57 puta i u potpunosti je uništeno 11% asfalta. Nakon rata aerodrom je bio van upotrebe nekoliko godina.

Godine 2003. norveško kraljevsko ministarstvo spoljnih poslova je uložilo velika sredstva u obnovu aerodroma. Aerodrom je otvoren 12. oktobra 2003. i dobio ime „Aerodrom Konstantin Veliki“. Pre toga, 2002. godine, urađene su studije u fazi rekonstrukcije, prema kojima je određen ciljni broj putnika koji bi godišnje mogli da koriste aerodrom — od 90.000-120.000.

Projekat rekonstrukcije aerodroma koštao je 4 miliona evra, a radovi na njemu su trajali od marta 2003. do decembra 2004. godine. U rekonstrukciju je utrošeno 2.130 m³ betona i 58.400 t asfalta, i tokom rekonstrukcije poletno-sletna staza je produžena na 2.500 m.[3]

Godine 2017. je obnovljena je fasada zgrade aerodroma.

Od 2017. godine vlasnik aerodroma je Republika Srbija nakon što je Grad Niš odlukom predao vlasništvo i upravljanje republici. Ovo je izazvalo negodovanje svih građana Niša[4].

Redovne linije[uredi]

Erbas A320 čarter let iz Niša za Antaliju, jun 2013.

Sledeće redovne putničke avio-kompanije koriste aerodrom Konstantin Veliki:

Avio-kompanija Odredišta
Viz er Bazel/Miluz/Frajburg, Beč, Dortmund, Malme, Memingen
Er Srbija Bolonja, Budimpešta, Geteborg, Karlsrue/Baden-Baden, Ljubljana, Nirnberg, Rim-Fijumićino, Salcburg, Frankfurt-Han, Fridrihshafen, Hanover,
Sezonski: Tivat (sve od 15. juna 2019.) [5] [6]
Rajaner Bergamo, Berlin-Šenefeld, Bratislava, Stokholm-Skavsta
Svis internašonal erlajns Cirih

Statistike[uredi]

Nakon otvaranja savremenog kompleksa 1986. godineaerodrom je imao uspone i padove u broju putnika. Do bombardovanja 1999. jedino je 1989. godine broj putnika blago prešao 20.000, a 1987., 1988. i 1998. je broj putnika bio između 15.000 i 20.000 putnika. Najmanje je prevezeno 1995. kada je broj putnika bio oko 3.000.

Podaci o prometu na Aerodromu Konstantin Veliki Niš
Godina Putnici Promena Avio operacija Promena Kargo (t) Promena
2004. 19.040 Rast 927% 284 Rast 13% 147 Rast
2005. 26.787 Rast 41% 315 Rast 11% 452 Rast 207%
2006. 35.518 Rast 33% 382 Rast 12% 112 Pad 75%
2007. 30.453 Pad 14% 456 Rast 19% 448 Rast 300%
2008. 22.870 Pad 24% 353 Pad 23% 163 Pad 64%
2009. 17.159 Pad 25% 349 Pad 1% 390 Rast 139%
2010. 23.627 Rast 38% 558 Rast 60% 1.554 Rast 298%
2011. 25.112 Rast 6% 591 Rast 5,9% 705 Pad 66%
2012. 27.426 Rast 9,2% 781 Rast 32,1% 322 Pad 54,3%
2013. 21.700 Pad 21% 497 Pad 36% 357 Rast 10%
2014. 1.335 Pad 93% 271 Pad 45% 288 Pad 19%
2015. 36.200 Rast 2611,6% 526 Rast 94% 553 Rast 91,82%
2016. 124.917 Rast 345,1% 722 Rast 37% 1.967 Rast 355,5%
2017. 331.582 Rast 165,4% 1.477 Rast 104,6% 2.543 Rast 29,33%
2018. 351.582 Rast 6% 2.834 Rast 4,9% 623 Pad 74,5%
Putnici (u hiljadama) 2010-2018.
Poslednji unos: 17. februar 2019.

Usluge[uredi]

Aerodrom je udaljen oko 4 km od središta Niša. JP „Aerodrom” poseduje autobuse kojim se obavlja prevoz putnika po kružnoj liniji u Nišu (linija 34).[7] Autobusi su nabavljeni kao donacija nakon 2000. godine.

Taksi-usluge takođe postoje na aerodromu i povezuju putnike za bilo koji deo grada. Vožnja taksijem od aerodroma do središta grada košta oko 300 din. Rent-a-car agencije se nalaze u zoni za sortiranje prtljaga.

Poslednjih godina pojavio se i kombi-prevoz iz Beograda i gradova duž auto-puta Beograd-Niš (Velika Plana, Jagodina, Paraćin), koji prevozi putnike u skladu sa satnicom polazaka i dolazaka aviona na aerodrom.

Centar za vanredne situacije[uredi]

Od avgusta 2010. na aerodromu su stacionirani ruski avion Iljušin Il 76 kao i dva helikoptera (Mil Mi 26 i Kamov Ka 32) sa ciljem gašenja požara u Srbiji i okruženju, prema Zakonu o vanrednim situacijama. Za sedište ovog centra, Niš je izabran zbog svoje povoljne geografske lokacije, a tokom 2007. godine, aerodrom u Nišu je korišćen kao baza za gašenje požara koji su zahvatili Srbiju i okolne zemlje.

Iljušin Il-76 je pored Berieva Be-200 služio u gašenju požara na Tari 2012.[8][9]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]