Aerodrom Konstantin Veliki

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Aerodrom Konstantin Veliki

Logo aerodroma

Aeronis.jpg

Opšti podaci
IATA INI
ICAO LYNI
Tip Javni/Vojni
Operator Republika Srbija
Otvoren 1986.
Država  Srbija
Lokacija Medoševac i Popovac
Najbliži grad Niš
Gradovi koji se
služe aerodromom
Niš, Leskovac, Pirot, Vranje
Nadmorska visina 198 m
Koordinate 43°20′N 21°51′E / 43.333° SGŠ; 21.850° IGD / 43.333; 21.850
Statistika
Broj putnika 351.582
Količina robe 623.000 kg
Avio-operacije 2.834
Piste
Smer Dužina Površina
m ft
11/29 2.502 8.209 asfalt
11/29 1.700 5.577 trava[1]

Aerodrom Konstantin Veliki (IATA: INI, ICAO: LYNI) je aerodrom koji opslužuje jugoistok Srbije. Nalazi se 4 km od centra Niša u naselju Medoševac i Popovac na teritoriji niške opštine Crveni Krst. Drugi je aerodrom u Srbiji po broju primljenih putnika godišnje (posle aerodroma Nikola Tesla).

Sa povoljnim vremenskim uslovima tokom većine godine, a takođe sa povoljnom lokacijom, aerodrom Konstantin Veliki služi i kao alternativni aerodrom aerodromima u Beogradu, Ohridu, Prištini, Skoplju, i Sofiji. Kapacitet aerodroma je tri aviona na sat.

Poslednjih godina aerodrom Niš je zabeležio veliki porast putnika. 2018. godine broj putnika je prešao 350 hiljada[2].

Istorija[uredi]

Ministar vojni general Stepa Stepanović doneo je Uredbu da se u Nišu po pravilniku inžinjerijskog kapetana i „aeronauta” Koste Miletića ustroji stanica „Golubije pošte” u Nišu 1908. godine. Prvi komandir „golubije stanice” je bio inžinjerijski poručnik Lazar Kostić, a već naredne godine podignuta je namenska stanica za potrebe stanice na Trupalskom polju. Krajem 1908. godine u Nemačkoj su poručena dva balona, jedan zmaj balon i jedan slobodan balon, koji je kršten „Srbija". Novi ministar vojni general Radomir Putnik odobrio je sredstva za izgradnju vodoničke centrale u Nišu 1911. godine. Sledeće godine raspisan je konkurs za pitomce za izučavanje pilotaže u inostranstvu. Kraj Niša na Trupalskom polju, u blizini železničke stanice Toponica, bio je uređen prvi aerodrom. Podignuto je šest poljskih platnenih hangar-šatora. Vojvoda Radomir Putnik je 24. decembra 1912. godine potpisao rešenje kojim je ustanovljena Vazduhoplovna komanda sa sedištem u Nišu, koja se sastojala od Aeroplanske eskadre, Balonske čete i Golubije pošte. Za komandanta je postavljen major Kosta Miletić. Nacionalni avio-prevoznik Kraljevine Jugoslavije Aeroput uvrstio je niški aerodrom kod Medoševcu u redovni putnički saobraćaj na liniji Beograd-Niš-Skoplje-Bitolj-Solun, u letnjoj sezoni od maja do kraja oktobra 1935. godine. Posle Drugog svetskog rata aerodrom je korišćen kao vojna baza. Na aerodromu je, među ostalim, bio stacioniran 63. padobranski bataljon i 119. helikopterska brigada koja je osnovana 1945. kao 1. vazduhoplovni transportni puk.

Na lokaciji današnjeg aerodroma je 1952. godine izgrađena prva betonska staza dužine 1.500 m koja je služila za vojno letenje. 1972. godine je staza produžena na 2.200 m.

Godine 1986. osnovana je Radna organizacija „Aerodrom Niš“ koja je upravljala aerodromom a danas je to Javno preduzeće „Aerodrom Niš“.

Aerodrom je svečano otvoren 12. oktobra 1986. godine sletanjem prvog aviona Boing 737 i aero-mitingom.

Tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, pista aerodroma „Niš“ pogođena je 57 puta i u potpunosti je uništeno 11% asfalta. Nakon rata aerodrom je bio van upotrebe nekoliko godina.

Godine 2003., norveško kraljevsko ministarstvo spoljnih poslova je uložilo velika sredstva u rekonstrukciju aerodroma. Aerodrom je otvoren 12. oktobra 2003. i dobio ime „Aerodrom Konstantin Veliki“. Pre toga, 2002. godine, urađene su studije u fazi rekonstrukcije, prema kojima je određen ciljni broj putnika koji bi godišnje mogli da koriste aerodrom — od 90.000-120.000.

Projekat rekonstrukcije aerodroma koštao je 4 miliona evra, a radovi na njemu su trajali od marta 2003. do decembra 2004. godine. U rekonstrukciju je utrošeno 2.130 m³ betona i 58.400 t asfalta, i tokom rekonstrukcije poletno-sletna staza je produžena na 2.500 m.[3]

Terminal aerodroma

Godine 2017. je rekonstruisana je fasada zgrade aerodroma.

Od 2017. godine vlasnik aerodroma je Republika Srbija nakon što je Grad Niš odlukom predao vlasništvo i upravljanje republici.

Redovne linije[uredi]

Erbas A320 čarter let iz Niša za Antaliju, jun 2013.

Sledeće redovne putničke avio-kompanije koriste aerodrom Konstantin Veliki:

Avio-kompanija Odredišta
Viz er Bazel/Miluz/Frajburg, Beč, Dortmund, Malme, Memingen
Rajaner Bergamo, Berlin-Šenefeld, Bratislava, Stokholm-Skavsta
Svis internašonal erlajns Cirih

Statistike[uredi]

Nakon otvaranja savremenog kompleksa 1986. godineaerodrom je imao uspone i padove u broju putnika. Do bombardovanja 1999. jedino je 1989. godine broj putnika blago prešao 20.000, a 1987., 1988. i 1998. je broj putnika bio između 15.000 i 20.000 putnika. Najmanje je prevezeno 1995. kada je broj putnika bio oko 3.000.

Podaci o prometu na Aerodromu Konstantin Veliki Niš
Godina Putnici Promena Avio operacija Promena Kargo (t) Promena
2004. 19.040 Rast 927% 284 Rast 13% 147 Rast
2005. 26.787 Rast 41% 315 Rast 11% 452 Rast 207%
2006. 35.518 Rast 33% 382 Rast 12% 112 Pad 75%
2007. 30.453 Pad 14% 456 Rast 19% 448 Rast 300%
2008. 22.870 Pad 24% 353 Pad 23% 163 Pad 64%
2009. 17.159 Pad 25% 349 Pad 1% 390 Rast 139%
2010. 23.627 Rast 38% 558 Rast 60% 1.554 Rast 298%
2011. 25.112 Rast 6% 591 Rast 5,9% 705 Pad 66%
2012. 27.426 Rast 9,2% 781 Rast 32,1% 322 Pad 54,3%
2013. 21.700 Pad 21% 497 Pad 36% 357 Rast 10%
2014. 1.335 Pad 93% 271 Pad 45% 288 Pad 19%
2015. 36.200 Rast 2611,6% 526 Rast 94% 553 Rast 91,82%
2016. 124.917 Rast 345,1% 722 Rast 37% 1.967 Rast 355,5%
2017. 331.582 Rast 165,4% 1.477 Rast 104,6% 2.543 Rast 29,33%
2018. 351.582 Rast 6% 2.834 Rast 4,9% 623 Pad 74,5%
Putnici (u hiljadama) 2010-2018.
Poslednji unos: 17. februar 2019.

Usluge[uredi]

Aerodrom je udaljen oko 4 km od središta Niša. JP „Aerodrom” poseduje autobuse kojim se obavlja prevoz putnika po kružnoj liniji u Nišu (linija 34).[4] Autobusi su nabavljeni kao donacija nakon 2000. godine.

Taksi-usluge takođe postoje na aerodromu i povezuju putnike za bilo koji deo grada. Vožnja taksijem od aerodroma do središta grada košta oko 300 din. Rent-a-car agencije se nalaze u zoni za sortiranje prtljaga.

Poslednjih godina pojavio se i kombi-prevoz iz Beograda i gradova duž auto-puta Beograd-Niš (Velika Plana, Jagodina, Paraćin), koji prevozi putnike u skladu sa satnicom polazaka i dolazaka aviona na aerodrom.

Centar za vanredne situacije[uredi]

Od avgusta 2010. na aerodromu su stacionirani ruski avion Iljušin Il 76 kao i dva helikoptera (Mil Mi 26 i Kamov Ka 32) sa ciljem gašenja požara u Srbiji i okruženju, prema Zakonu o vanrednim situacijama. Za sedište ovog centra, Niš je izabran zbog svoje povoljne geografske lokacije, a tokom 2007. godine, aerodrom u Nišu je korišćen kao baza za gašenje požara koji su zahvatili Srbiju i okolne zemlje.

Iljušin Il-76 je pored Berieva Be-200 služio u gašenju požara na Tari 2012.[5][6]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]