Azot

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za druge upotrebe, pogledajte Azot (oblast).
Azot,  7N
Liquid nitrogen dsc04496.jpg
Tečni azot
Opšta svojstva
Ime, simbol azot, N
Azot u periodnom sistemu
Vodonik (diatomski nemetal)
Helijum (plemeniti gas)
Litijum (alkalni metal)
Berilijum (zemnoalkalni metal)
Bor (metaloid)
Ugljenik (poliatomski nemetal)
Azot (diatomski nemetal)
Kiseonik (diatomski nemetal)
Fluor (diatomski nemetal)
Neon (plemeniti gas)
Natrijum (alkalni metal)
Magnezijum (zemnoalkalni metal)
Aluminijum (postprelazni metal)
Silicijum (metaloid)
Fosfor (poliatomski nemetal)
Sumpor (poliatomski nemetal)
Hlor (diatomski nemetal)
Argon (plemeniti gas)
Kalijum (alkalni metal)
Kalcijum (zemnoalkalni metal)
Skandijum (prelazni metal)
Titanijum (prelazni metal)
Vanadijum (prelazni metal)
Hrom (prelazni metal)
Mangan (prelazni metal)
Gvožđe (prelazni metal)
Kobalt (prelazni metal)
Nikl (prelazni metal)
Bakar (prelazni metal)
Cink (prelazni metal)
Galijum (postprelazni metal)
Germanijum (metaloid)
Arsen (metaloid)
Selen (poliatomski nemetal)
Brom (diatomski nemetal)
Kripton (plemeniti gas)
Rubidijum (alkalni metal)
Stroncijum (zemnoalkalni metal)
Itrijum (prelazni metal)
Cirkonijum (prelazni metal)
Niobijum (prelazni metal)
Molibden (prelazni metal)
Tehnecijum (prelazni metal)
Rutenijum (prelazni metal)
Rodijum (prelazni metal)
Paladijum (prelazni metal)
Srebro (prelazni metal)
Kadmijum (prelazni metal)
Indijum (postprelazni metal)
Kalaj (postprelazni metal)
Antimon (metaloid)
Telur (metaloid)
Jod (diatomski nemetal)
Ksenon (plemeniti gas)
Cezijum (alkalni metal)
Barijum (zemnoalkalni metal)
Lantan (lantanoid)
Cerijum (lantanoid)
Prazeodijum (lantanoid)
Neodijum (lantanoid)
Prometijum (lantanoid)
Samarijum (lantanoid)
Europijum (lantanoid)
Gadolinijum (lantanoid)
Terbijum (lantanoid)
Disprozijum (lantanoid)
Holmijum (lantanoid)
Erbijum (lantanoid)
Tulijum (lantanoid)
Iterbijum (lantanoid)
Lutecijum (lantanoid)
Hafnijum (prelazni metal)
Tantal (prelazni metal)
Volfram (prelazni metal)
Renijum (prelazni metal)
Osmijum (prelazni metal)
Iridijum (prelazni metal)
Platina (prelazni metal)
Zlato (prelazni metal)
Živa (prelazni metal)
Talijum (postprelazni metal)
Olovo (postprelazni metal)
Bizmut (postprelazni metal)
Polonijum (postprelazni metal)
Astat (metaloid)
Radon (plemeniti gas)
Francijum (alkalni metal)
Radijum (zemnoalkalni metal)
Aktinijum (aktinoid)
Torijum (aktinoid)
Protaktinijum (aktinoid)
Uranijum (aktinoid)
Neptunijum (aktinoid)
Plutonijum (aktinoid)
Americijum (aktinoid)
Kirijum (aktinoid)
Berklijum (aktinoid)
Kalifornijum (aktinoid)
Ajnštajnijum (aktinoid)
Fermijum (aktinoid)
Mendeljevijum (aktinoid)
Nobelijum (aktinoid)
Lorencijum (aktinoid)
Raderfordijum (prelazni metal)
Dubnijum (prelazni metal)
Siborgijum (prelazni metal)
Borijum (prelazni metal)
Hasijum (prelazni metal)
Majtnerijum (nepoznata hemijska svojstva)
Darmštatijum (nepoznata hemijska svojstva)
Rendgenijum (nepoznata hemijska svojstva)
Kopernicijum (prelazni metal)
Nihonijum (nepoznata hemijska svojstva)
Flerovijum (postprelazni metal)
Moskovijum (nepoznata hemijska svojstva)
Livermorijum (nepoznata hemijska svojstva)
Tenesin (nepoznata hemijska svojstva)
Oganeson (nepoznata hemijska svojstva)


N

P
ugljenikazotkiseonik
Atomski broj (Z) 7
Grupa, blok grupa 15
(pniktogeni)
, p-blok
Perioda perioda 2
Kategorija   diatomski nemetal
Rel. at. masa (Ar) 14,0067 u
El. konfiguracija [He]2s22p3
po ljuskama
2, 5
Fizička svojstva
Boja bezbojan
Agregatno stanje gasovito
Tačka topljenja 63,14 K
(−210,01 °C)
Tačka ključanja 77,35 K
(−195,8 °C)
Gustina 1,2506 kg/m3
Molarna zapremina 13,54×10−3 m3/mol
Toplota fuzije 0,72 kJ/mol
Toplota isparavanja 2,7928 kJ/mol
Sp. topl. kapacitet 1040 J/(kg·K)
Atomska svojstva
Oksidaciona stanja ±3, 5, 4, 2
Osobine oksida jako kiseli
Elektronegativnost 3,04 (Poling)
3,07 (Olred)
Energije jonizacije 1: 1402,3 kJ/mol
2: 1402,3 kJ/mol
3: 1402,3 kJ/mol
(ostale)
Atomski radijus 65 (56) pm
Kovalentni radijus 75 pm
Valsov radijus 155 pm
Kristalna struktura heksagonalna
Heksagonalna kristalna struktura za azot
Brzina zvuka 334 m/s (298,15 K)
Topl. vodljivost 0,02598 W/(m·K)
referenceVikipodaci

Azot (N, lat. nitrogenium) je nemetal VA grupe.[1] Zastupljenost na Zemlji iznosi 0,0019 %. Stabilni izotopi su mu 14N i 15N.[2] Azot sačinjava 78% atmosfere.

Osobine[uredi]

Azot se u slobodnom obliku javlja u vidu N2. U tom molekulu 2 atoma azota su vezana trostrukom vezom. Pod normalnim uslovima je u gasovitom agregatnom stanju. Bez mirisa, nije otrovan, zagušljiv je. Pod normalnim tehnološkim uslovima ponaša se kao inertan gas. Prelazi u tečno stanje na -195 °C (1,013 bara).

Jedinjenja[uredi]

Azot ulazi u sastav mnogih jedinjenja kao što su na primer: amonijak, azotna kiselina, nitrati, nitriti kao i u mnoga važna organska jedinjenja. Neophodan je za život na Zemlji. Ulazi u sastav biočestica kao što su aminokiseline, nukleinske kiseline...

Primena[uredi]

  • Kao inertan gas u metalurgiji, hemijskoj industriji, industriji hrane i poljoprivredi
  • Za transport agresivnih materija
  • U tečnom agregatnom stanju za brzo hlađenje u industriji, proizvodnji hrane, medicini i veterini, u naučnotehničkim istraživanjima.
  • Za regulisanje kalorične vrednosti gorivih gasova
  • Za sintezne smese u hemijskoj industriji

Način proizvodnje i isporuke[uredi]

  • Dobija se rektifikacijom tečnog vazduha na temperaturi ispod -185 °C.
  • U čeličnim sudovima - bocama, pod pritiskom od 150 bara. Boce su pojedinačne ili u baterijama - paletama sa zajedničkim ventilom za punjenje i pražnjenje, u baterijama sudova - boca trajno ugrađenim na transportno vozilo ili u tečnom agregatnom stanju specijalnim transportnim vozilima do rezervoara korisnika.
  • Takođe se transportuje i skladišti u tečnom stanju u vakuumom izolovanim transportnim cisternama i rezervoarima na -195 °C

Postupak i materijali[uredi]

  • Upotreba azota pod pritiskom i tečnog azota podležu posebnim propisima i merama zaštite.
  • Dozvoljena upotreba većine materijala za gasoviti azot. Za tečni azot neophodna primena austenitnih čelika, legura bakra i aluminijuma, teflona ...

Reference[uredi]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Spoljašnje veze[uredi]