Ala Pugačova
| Ala Pugačova | |
|---|---|
.jpg) Ala Pugačova | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. april 1949. |
| Mesto rođenja | Moskva, Sovjetski Savez |
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 1965. - danas—danas |
| Žanr | pop, pop rok |
| Ostalo | |
| Veb-sajt | www |
Ala Borisovna Pugačova (rus. Алла Борисовна Пугачёва; Moskva 15. april 1949) ruska je pevačica, kompozitor i glumica. Jedna je od najpoznatijih i najcenjenijih pevačica iz Rusije.[1][2][3]
Karijera[uredi | uredi izvor]
Rođena je 15. aprila 1949. u Moskvi.[4] Godine 1969. diplomirala je horsko dirigovanje na Muzičkoj školi „Ipolitov - Ivanov“ u Moskvi.
U periodu od 1971. do 1972. bila je u grupi Oleg Lundstren bigbend, a kasnije i u Veselite momčeta (1973).
U 1974. Pugačova osvaja treću nagradu na takmičenju za pop umetnike. Veliki talenat za pevanje je dokazala na festivalu Zlatni Orfej naredne godine, kada je primila nagradu sa pesmom Arlekino Emila Dimitrova. Kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih Pugačeva je postala najveća zvezda ruske pop muzike i stiče popularnost izvan Sovjetskog Saveza. Dobila je nagradu Ćilibarski slavuj na Gran pri festivalu u Sopotu, Poljska (1978).[5][6] Pored te nagrade nizala je uspehe širom Evrope: zlatna ploča u Finskoj, peva u Olimpiji u Parizu (1982) i na reprezentativnom festivalu San Remo (Italija). Nastupala je na otvaranju kulturnog centra Sovjetskog Saveza u Beču i učestvuje u dobrotvornim koncertima u Finskoj i drugim državama. Prodala je oko 250 miliona primeraka ploča i diskova.[7]
Pugačova je autorka, glumica i voditeljka na desetine televizijskih i koncertnih programa. U svojoj domovini Pugačeva je počastvovana sa mnogo nacionalnih nagrada, uključujući i titulu „Zaslužni umetnik“. Radi uspešno kao glumica i kompozitorka. Uradila je muziku u filmovima Žena koja peva iz 1977. i Došao sam i pričam (1986). U prvom filmu je takođe napisala muziku pod pseudonimom Boris Gorbonos.[8]
U 90-im, Ala Pugačova je imala ogroman uticaj na rusku pop scenu. Tokom ovog perioda održala je godišnji festival pod nazivom "Roždestvenskie vstreči" (srp. Божићни сусрети). Učešće na ovom festivalu učinilo je da pevači početnici budu poznati širom zemlje. Istovremeno, Pugačeva je nastavila da izdaje sopstvene albume i singlove. Jedna od njenih najpoznatijih pesama tog perioda bila je pesma "Pozovi menя s soboй" (srp. Зови ме са тобом) (autor i originalni izvođač - Tatjana Snežina, koja je tragično umrla 1995. godine u dobi od 23 godine); u 2015. godini, tekst ove pesme zauzeo je 23. mesto u top-100 najpoznatije ruske poezije u istoriji.[9] Ala Pugačova predstavljala je Rusiju na Pesmi Evrovizije 1997.
Predsednik Dmitrij Medvedev je odlikovao Ordenom za zasluge trećeg stepena na njen rođendan 2009. godine. Dobra je prijateljica sa nekadašnjom ukrajinskom premijerkom Julijom Timošenko.[10][11]
Iz prvog braka ima ćerku Kristinu Orbakajite. Od 1994. do 2005. je bila udata za pop zvezdu Filipa Kirkorova. Od 2011. godine udata je za poznatog ruskog humoristu parodijskog žanra Maksima Galkina.
Politička uverenja[uredi | uredi izvor]
Na predsedničkim izborima 1996. podržala je Borisa Jeljcina, rekavši da oni koji glasaju za njega biraju put razvoja zemlje, dok se oni koji glasaju za Zjuganova rukovode samo osećanjem negodovanja prema svetu.[12].
Na predsedničkim izborima 2011. podržala je Mihaila Prohorova[13].
Na parastosu Mihailu Gorbačovu nije mogla da zadrži suze i rekla da je zahvaljujući njemu Sovjetski Savez prestao da bude imperija zla, a sovjetski građani su dobili slobodu, a što je najvažnije, Gorbačov je odbacio nasilje kao način vođenja politike i sredstvo za zadržavanje vlasti[14].
Pugačova se 18. septembra 2022. obratila ruskim vlastima sa zahtevom da je priznaju kao stranog agenta, poput njenog supruga Maksima Galkina: "Molim vas da me upišete u redove stranih agenata moje voljene zemlje, jer sam solidarna sa svojim mužem, poštenom, poštenom i iskrenom osobom, istinskim i nepotkupljivim patriotom Rusije, koji otadžbini želi prosperitet, miran život , slobodu govora i okončanje smrti naše dece za iluzorne ciljeve koji našu zemlju čine parijem i opterećuju živote naših građana."[15].
Diskografija[uredi | uredi izvor]
|
|
Galerija slika[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Novosti:Pugačova, pokaj se!”. Pristupljeno 1. 1. 2014.
- ^ Smale, Alison (28. 02. 2000). „A Superstar Evokes a Superpower; In Diva's Voice, Adoring Fans Hear Echoes of Soviet Days – New York Times”. The New York Times. Pristupljeno 01. 1. 2014.
- ^ Pareles, Jon (25. 09. 1988). „Review/Music; Alla Pugacheva's Moody, Ardent Soviet Pop – New York Times”. The New York Times. Pristupljeno 01. 1. 2014.
- ^ Alla Pugacheva. IMDb.com
- ^ Międzynarodowy Festiwal Piosenki Polskiej- Sopot Festival Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. oktobar 2007) (International Festival of Polish Song – Sopot Festival. In Russian and Polish). «Pesnя goda» site
- ^ „Glas Rusije:Muzički festival u Sopotu – reaktiviranje”. Arhivirano iz originala 02. 01. 2014. g. Pristupljeno 1. 1. 2014.
- ^ „Alla Borisovna Pugacheva (Russian singer)”. Pristupljeno 1. 1. 2014.
- ^ «Ženщina, kotoraя poet»: kto takoй Boris Gorbonos? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. decembar 2011) ("The Woman Who Sings": Who Is Boris Gorbonos?. In Russian). Volgograd News
- ^ Lejbin, Vitalij; Kuznecova, Natalija (jun 2015). „Slova ne vыkinešь. Kakie pesni mы poem v duše i kakimi stihami govorim”. Russkiй reportёr (na jeziku: ruski) (15). Arhivirano iz originala 2016-04-19. g. Pristupljeno 2016-04-10.
- ^ Pugacheva about Tymoshenko, UNIAN (6. 3. 2009)
- ^ Yulia Tymoshenko sang a song for Alla Pugacheva, UNIAN (24. 4. 2009)
- ^ „Alla Pugačeva prizыvaet golosovatь za Elьcina” (na jeziku: ruski). Rascvet rossiйskih SMI. Эpoha Elьcina. 1992-1999. 14. jun 1996.
- ^ „Pugačeva stala doverennыm licom Prohorova”. Lenta.ru (na jeziku: ruski). 2. februar 2012.
- ^ „«Ušla эpoha»: Pugačeva nazvala otkaz ot nasiliя glavnoй zaslugoй Gorbačeva”. Gazeta.ru (na jeziku: ruski). 4. septembar 2022.
- ^ „Russian pop star’s war criticism stirs vigorous debate” (na jeziku: engleski). Associated Press. 20. septembar 2022.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Reznik I. (1981). Monologi pevicы. Kazanь: Tatarstan.
- Alla Pugačёva: Sbornik not. sost. E. B. Boldin. M.: Vsesoюznoe tvorčesko-proizvodstvennoe obъedinenie «Kinocentr». 1990.
- Vasilinina I. (1991). Alla Pugačёva. M.: Sovetskiй kompozitor.
- Savčenko B. (1992). Dorogaя Alla Borisovna…. Seriя «Mir iskusstv»; № 1′1992. M.: Znanie.
- Alla Pugačёva glazami druzeй i nedrugov. 1. M.: Centrpoligraf. 1997. ISBN 5-218-00522-3.
- Alla Pugačёva glazami druzeй i nedrugov. 2. M.: Centrpoligraf. 1997. ISBN 5-218-00523-1.
- Belяkov A. (1997). Alka, Alločka, Alla Borisovna. M.: Vagrius. ISBN 5-7027-0481-9.
- Nepomnящiй O. (1999). «Odnaždы nastupit zavtra». Centr Sirena. ISBN 5-936-25001-6.
- Makarova N. (1998). Alla Pugačёva. Žiznь znamenitыh lюdeй. M.: Literatura. ISBN 985-437-722-9.
- Reznik I. (2001). Alla Pugačёva i drugie. M.: Olma-Press. ISBN 5-310-00015-1.
- Pьotrovski, Gžegož (2002). Ałła Pugaczowa — fenomen piosenkarstwa rosyjskiego. Toruń: Wydawnictwo Adam Marszałek. ISBN 8-373-22244-8.
- Razzakov F. (2003). Alla Pugačёva: Po stupenяm slavы (PDF). M.: Яuza, Эksmo. ISBN 5-8153-0059-4. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 02. 2014. g. Pristupljeno 07. 02. 2023.
- Skorohodov G. (2004). Alla i Roždestvo. M.: Эksmo. ISBN 5-699-04678-X.
- Pugačёva A. (2004). Lučšie pesni. Tekstы i akkordы. M.: Harvest. ISBN 985-13-2101-X.
- Skorohodov G. (2005). Alla i Roždestvo. Lюbimыe naših lюbimыh (2-e izd izd.). M.: Эksmo, Algoritm. ISBN 5-699-09127-0.
- Reznik I. (2006). Pugačёva i drugie. M.: Zebra E. ISBN 5-94663-310-4.
- Belяkov A. (2009). Alla Pugačёva. Žiznь zamečatelьnыh lюdeй. Biografiя prodolžaetsя. M.: Molodaя gvardiя. ISBN 978-5-235-03230-9.
- Razzakov F. (2009). Alla Pugačёva: Roždёnnaя v SSSR. M.: Эksmo. ISBN 978-5-699-33902-0.
- Razzakov F. (2009). Alla Pugačёva: V bezumnom veke. M.: Эksmo. ISBN 978-5-699-33906-8.
- Razzakov F. (2009). Pugačёva protiv Rotaru. Velikie sopernicы. M.: Эksmo.
- Pugačёva A. (2009). Alla Art. M.: Arbor. ISBN 978-5-9900759-8-6.
- Reznik I. (2010). Pugačёva i drugie (2-e izd izd.). M.: Kniga po Trebovaniю. ISBN 5-94663-310-4.
- Skorohodov G. (2010). Neizvestnaя Pugačёva. Roždestvenskie vstreči. Genii i zlodei. M.: Эksmo, Algoritm. ISBN 978-5-699-41141-2.
- Skorohodov G. (2011). Alla Pugačёva kak ona estь. M.: Эksmo, Algoritm. ISBN 978-5-699-52863-9.
- Skorohodov G. (2012). Alla Pugačёva. Vstreči s roždestvenskoй feeй. Ženщina, pokorivšaя mir. M.: Algoritm. str. 320. ISBN 978-5-4438-0154-4.
- Razzakov F. (2014). Alla Pugačёva. 50 mužčin Primadonnы. M.: Эksmo. ISBN 9785457613829.
- Mišanenkova Ekaterina (2014). Я — Alla Pugačёva. M. ISBN 978-5-17-085305-2.
- Mišanenkova Ekaterina (2015). Alla Pugačёva. Edinstvennaя zvezda. M. ISBN 978-5-17-092310-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Ala Pugačova na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Fan klub Pugačove
| Učešća | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Izvođači |
| ||||||
| Pesme |
| ||||||
Note: Precrtane su godine kada Rusija nije učestvovala na takmičenju | |||||||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
